Ilko Ćorović iz Banjaluke proteran za vreme rata, spas je pronašao u dalekoj Švedskoj. Danas on dočekuje izbeglice na istom mestu gde su i njega primili 90-ih.
Kada se u decembru pred samu Novu 1993. godinu, vozio u autobusu sa suprugom i najstarijom kćerkom koja je tada imala godinu i po dana bilo je mnogo hladno. Shvatio je da se vozi preko mosta na neko ostrvo, misli su mu bile potpuno zbrkane, ali je bio sretan da vodi svoju porodicu na sigurno, pa mu je sve bilo lakše.
Smestili su ih u baraku broj 110. sedam kilometara severno od grada Borgholma na švedskom ostrvu Oland.
Dok se priseća rodnog kraja sa setom priča o svom ocu, vrednom zidaru, koji je u svakoj kući u okolini imao uzidanu bar po neku ciglu. Teškom mukom je školovao njih troje dece, a uslovi rada su se odrazili na zdravlje, pa je mlad umro od raka pluća.
Ilko (48), kao najstarije dete, morao je sa 17 godina da preuzme brigu o dvojici braće, pa se tako njegov san u završenom fakultetu pretvorio u noćnu moru preživljavanja porodice, a kasnije i bežanja sa ognjišta. Majka je bila domaćica i ulagala je nadljudske napore da ih podigne i izvede na pravi put, a Ilko joj je postao desna ruka.
Uspeo je da završi srednju školu, ali ni sve petice i silna želja za fakultetom nisu mu bile od pomoći da ga i upiše, pa se zaposlio već pre poziva u vojsku.
Dolazak u Švedsku i saznanje da tu može da ostvari san o fakultetu dali su mu volju za životom i učenjem, pa je brzo počeo sa učenjem švedskog i engleskog jezika. Završio je srednju školu i upisao ekonomski fakultet koji je bez problema završio iako mu se u međuvremenu, u izbegličkom kampu, rodila još jedna ćerka.
Pre desetak godina odlučili su se za još jedno dete, ali su dobili bliznakinje, pa tako sad živi okružen brigom i ljubavlju pet ženskih pripadnica koje najviše na svetu voli pored još žive majke.
Ilko je brzo upoznao grad u koji je došao i ljude preko fudbala kojeg je oduvek voleo igrati, a jako je ponosan na svog zemljaka Zlatana Ibrahimovića, koji ovdje ima status ikone. On u šali kaže kako želi da postane Zlatan švedske politike, a obzirom da je na prošlim izborima najviše ljudi zaokružilo njegovo ime, nema sumnje da će u tome uspeti.
Član je SDP-a koja je u Švedskoj na vlasti i posebno je ponosan na politiku koju provodi njegova stranka sa jako popularnim Stefanom Lofvenom kao šefom stranke i premijerom.
Švedska je odmah po dolasku Lofvenovog tima na vlast priznala Palestinu, u njegovoj vladi je i ministarka za izbeglice iz Foče, Aida Hadžialić, a svi zajedno se mnogo zalažu za pomoć izbeglicama pred kojima neki dižu bodljikavu žicu.
Ilko je nakon diplomiranja na fakultetu 2000. godine, radio deset godina kao šef u poreskoj upravi, a pre godinu dana postao je gradonačelnik grada u koji je došao kao izbeglica.
Švedska TV ga je pratila prilikom dolaska izbeglica iz Sirije, koje sada on dočekuje i smešta, a posebno emotivan trenutak mu je bio dočazak pred baraku broj 110. gde nije bio od kako je dobio boravišnu dozvolu.
Sa setom priča o posetama rodnom kraju, gde obiđe očev grob u Crkvinama, i trošnu porodičnu kuću, koju je sa majkom odlučio obnoviti. Kuće svih ostalih komšija Hrvata su prodate ili zamenjene za kuće u Hrvatskoj, pa su tu sad drugi ljudi, ali kaže da je ipak, emotivan prema toj svakoj kući zbog uspomene na oca.
Zahvaljuje se švedskoj državi i narodu, koji su na sve načine pomogli da se integrira u društvo, prebrodi traume i počne normalan život.
Da izbjeglice mogu biti itekako od koristi, najbolje pokazuje primjer Ilke Ćorovića, koji usprkos nepravdama i dalje nije izgubio veru u njih i pomaže gde god kojeg nađe u nevolji!
