Tamara Sekulović

Ovo muči 70 MILIONA ljudi

Možda niste među njima, ali neko iz vaše bliže okoline sigurno jeste.

6
A- A A+

"Mucanje je najstariji i najpoznatiji jezički poremećaj, koji predstavlja disfunkciju u ritmu i tempu govora", rekla je logoped i predsednik Udruženja logopeda Srbije Nataša Labović, na beogradskoj konefrenciji za novinare, povodom 22. oktobra - Međunarodnog dana svesnosti o mucanju.

Iako 70 miliona ljudi na svetu muca, edukacija i svest o ovom jezičkom poremećaju je mala, pa se osobe sa ovom govornom barijerom susreću sa nizom predrasuda i nerazumevanja.

Budite strpljivi

Ljudima koji mucaju sve može biti prepreka, svakodnevne radnje na koje se inače i ne obraća pažnja: naručivanje pića u kafiću, kupovanje žvaka na trafici, pitanje prolaznika za smer, flertovanje, telefonski pozivi... Zato: ne prekidajte ljude koji mucaju i budite strpljivi. Ne dovršavajte njihove rečenice, jer znaju da govore. I povrh svega, nemojte ih imitirati i ismevati, jer se ni u čemu drugom ne razlikuju od vas.

Mucanje su proučavali Aristotel i Hipokrat, a sam veliki grčki filozof Sokrat je imao ovu govornu manu.

"Mucanje se najčešće javlja kod dece u periodu od druge do šeste godine, a iz nepoznatih razloga je zastupljenije kod muške, nego kod ženske populacije. Tačni razlozi i faktori nastanka mucanja nisu poznati, ali je ustanovljeno da u više od 50 odsto slučajeva ima veze sa naslednim genima, gde je neko u porodici mucao ili ispoljio hiperaktivnost u govoru", rekla je Nataša Labović i objasnila da kod dece to može imati veze sa nesigurnošću ili socijalnom anksioznošću.

"Mucanje se javlja i u periodu kada dete počinje da širi vokabular (treća godina), pa i na taj način može doći do konfuzije pri verbalnom izražavanju", istakla je psiholog Sanja Dimoski. Ona je dodala da je u pitanju subjektivna nelagoda i stanje potencijalnog stresa u situacijama verbalnog govora.

"Mucanje je najmanje govorni problem", rekla je logoped Vesna Borota, i istakla da problemi tek tada počinju i mogu se, između ostalog, manifestovati u vidu fizičkih grčeva usled lučenja hormona stresa.

Uloga porodice je od izuzetnog značaja za osobe koje mucaju, jer ukoliko dođe do neprihvatanja i neprepoznavanja problema u najužem okruženju, ovaj jezički poremećaj se može produbiti, pogoršati i predstavljati još veći izazov kada dođe trenutak prevazilaženja.

Ne postoji magični lek

Kada je reč o terapijama i tehnikama koje logopedi primenjuju kako bi pomogli osobama koje mucaju, "magični" lek ne postoji. Mucanje je subjektivna i individualna stvar, pa svakome odgovara neki drugačiji pristup. Da li su to tehnike disanja, pevanja (niko ne muca dok peva), grupne terapije, pacijent je taj koji vremenom mora da nauči i prepozna šta je to šta mu pomaže. "Ovo treba posmatrati kao odlazak na dijetu. Nećete srediti liniju ukoliko se ne pridržavate određenog režima ishrane, pa tako nećete rešiti ni govorni problem ukoliko se odgovorno ne odnosite prema zadatim terapijama i tehnikama", kaže Borota.

"Roditelji u nekim slučajevima osećaju strah i krivicu, ali i stid kada njihovo dete zamuca. Samo primenjivanje logopedskog tretmana nekada ne daje rezultate, pa je zato porodica važna u rešavanju problema", rekla je logoped i sistemski porodični terapeut Budimirka Simić Ružić.

Logoped i član upravnog odbora Udruženja logopeda Srbije Darinka Šoster, ističe da ključnu ulogu imaju i efekti grupnih terapija, jer tu pacijenti uviđaju da nisu sami i pružaju podršku jedni drugima.

U okviru grupne terapije, Dimoski i Šoster su organizovale pozorišnu predstavu u kojoj su glumile osobe koje mucaju. Scenski nastup i govorna vežba na taj način, pomogla je pacijentima da grade samopouzdanje i suoče sebe sa pravim izazovom.

Dimoski je istakla zanimljivost sa kojom se susrela prilikom rada na pozorišnoj predstavi, a to je da mnogi nisu mucali kada "uđu" u ulogu fitkivnih likova!

"Mucam od svoje treće godine i, i dalje se borim sa tim problemom. Prošla sam ličnu dramu sa mucanjem uz puno straha, frustracije i sramote. Moji roditelji nisu prepoznavali problem sa kojim sam se suočila, a u školi su deca mislila da lažiram mucanje kada izađem da odgovaram kako bih pokupila simpatije i dobila bolju ocenu", ispričala je Marina Pejović koja se celog života bori sa mucanjem.

"Dugo nisam sebi hteo da priznam da mucam i da je to sastavni deo moje ličnosti, a to je teško. Misliš da si lud, vidiš da si drugačiji, a osećaš da si sam. Svaki dan pripremaš se za novu predstavu, ili bolje reći ­ nemifilm. Život u kojem ćutiš iz sveg glasa. Nema neprijatnih pitanja, nema razgovora telefonom, nema usmenih ispita. Moje svakodnevne muke su bile večna anksioznost, nesigurnost i usamljenost. Nakon svakog grupnog tretmana sam se osećao bolje i mnogo znači kada shvatiš da nisi sam u tome i da te drugi razumeju", zaključio je Dušan Blagojević.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.





Povezano

Sve vesti