Na današnji dan, 1789. godine rođen je Dimitrije Davidović (1789-1838), prvi srpski znameniti novinar, diplomata i lekar i tvorac prvog srpskog – Sretenjskog ustava.
Davidović je karijeru u Srbiji započeo kao lekar i knežev privatni sekretar, nastavio kao knežev državni sekretar, istakao se u Carigradu kao diplomata, a stekao je i položaj popečitelja (ministra).
U pitanju je čovek velikog entuzijazma koji je do poslednjeg dana radio u korist srpskog naroda.
Pokrenuo je "Novine serpske" i napisao je Sretenski ustav, tada jedan od najnaprednijih u Evropi. A napisao ga je samo za 20 dana!
Veliki pečat u Srbiji ostavio je i radeći kao sekretar kneza Miloša.
Kao student medicine, prvi je pokrenuo u XIX veku novine "Novine srbske", koje je izdavao najpre u Beču 1813 — 1821. godine, a potom u Srbiji od 05. januara 1834. do 16. marta 1835.
Prešao je u Srbiju 1821. i do 1829. godine bio je sekretar kneževe kancelarije. Od 1829. do 1833. godine je bio član delegacije za pregovore s Turcima i zaslužan je za njihov dobar ishod.
Sam ustav, donet je na Sretenje 1835, u Kragujevcu i bio je ustrojen po uzoru na francuski i belgijski. Tekst ustava, bio je neobično liberalan za tadašnje prilike. To ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, i ustav je ubrzo suspendovan. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim: u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio.
Ustav je ukinut već početkom marta, a onda i zvanično na proleće. Usled tih događaja, Davidović je smenjen sa svih državnih funkcija, a onda i proteran iz prestonice.
Knez Miloš Obrenović mu nije dopuštao da se preseli u Beograd, pa je Dimitrije Davidović sa porodicom ostao u Smederevu.
Tu je ostao 1838, kada je preminuo. Vest o njegovoj smrti nisu ni preneli u Srbiji!
ŠTA JE PISALO U USTAVU:
U članu 1 proglašeno je da status srpske države zavisi od turskog sultana i ruskog cara.
U članu 5 proglašeno je načelo podele vlasti na zakonodateljnu, zakonoizvršiteljnu i sudsku.
Centralni organi vlasti su: 1. knez 2. državni sovjet i 3. narodna skupština, dok „vlasti srpske” čine samo knez i savet.
Knez je neprikosnovena i neodgovorna ličnost. Šef je države. Poslušavši Državni sovjet, daje zakone i uredbe. Njegovo dostojanstvo je nasledno. Nasleđuju muški potomci, ako ih nema muški potomci kneževog brata, ako ni njih nema muški potomci kneževih kćerki.
Državni sovjet je telo čiji članovi su predsednik, sekretar, neodređen broj savetnika i popečitelji (ministri).
Pravo zakonodavne inicijative imaju knez i Državni sovjet. Zakonodavni organi su knez i sovjet čije članove imenuje knez. Knez ima pravo da dva puta odbije zakonski predlog. Treći put ga usvaja ako ne ide na „pagubu” naroda, ustava ili države.
Izvršnu vlast dele knez i Državni sovjet. Sovjet u svom sastavu ima šest popečiteljstava: spoljašnji poslovi, unutrašnji poslovi, pravosuđe, finansije, vojska i prosveta. Popečitelji ne obrazuju kolegijalno telo — vladu.
Za svoj rad odgovorni su knezu koji ih može smeniti, ali oni i dalje ostaju u Sovjetu kao savetnici. Savetnici su odgovorni za ono što čine i ne čine. Nisu politički odgovorni, ali odgovaraju za kršenje ustava, prava građana, povredu sultanove i kneževe ličnosti.
Narodna skupština je sazivana kada je knez želeo da dobije njenu saglasnost, koja ga inače nije obavezivala. Na skupštini se uglavnom razrezivao porez.
Poslanici su sto najodabranijih deputata iz svih okruga Srbije, stariji od 30 godina. Knez saziva i raspušta skupštinu ukazom. Skupština zaseda o Đurđevdanu.
Glavna funkcija je određivanje danka za godinu dana. Popečiteljstvo finansija podnosi račune o prihodima i rashodima pred članove.
Skupština nema pravo zakonodavne inicijative niti može da poziva popečitelje na odgovornost, ali može da izrazi želju za donošenjem zakona ili preispitivanjem rada određenog popečitelja. Narodna skupština je učestvovala u promeni ustava. Kvorum je bio 3/4 članova, dok je za promenu ustava trebalo da glasa 2/3 od broja prisutnih. Shodno tome, ovaj ustav spada u kategoriju čvrstih.
Sudska vlast pripada 1. okružnim sudovima 2. Velikom sudu u drugom stepenu kao apelaciji i 3. odeljenju Državnog sovjeta. Proglašeno je načelo nezavisnosti sudstva.
Prava i slobode građana proklamovane ustavom su: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja.
Zabranjen je kuluk, zagrađivanje seoskih šuma, te se proglašava sloboda raspolaganja zemljom.
Član 127 navodi da je zvaničan jezik u sudstvu i upravi srpski jezik.
Činovnici su na položaju doživotno. Njihov položaj je nenasledan. Mogu biti otpušteni samo uz sudsku krivicu. Imaju pravo na penziju. Ne smeju se baviti trgovinom ni zanatstvom.
