Edin Dervišhalidović opet je, posle tri pune Arene 2011. godine, rasprodao koncerte zakazane u Srbiji. U subotu i nedelju, Merlin peva beogradskoj publici, drugi put za više od 20 godina, i ovo je svakako jedan od koncerata o kojima će se najviše pričati u 2015. godini.
Priznajem, nekako mi se nije išlo. Ne zato što nisam neki fan Merlina sa čisto muzičke strane (a nisam), nego zato što je, očekivano, koncert poprimio jednu političku konotaciju, koja je počela famoznom zabranom unošenja zastava. Domaći mediji pisali su kako je Merlin lično zabranio srpsku zastavu u Areni, organizatori odmah reagovali i rekli da nije problem u zastavi kao komadu tkanine i simbolu bilo koje zemlje, već štapu ili bilo čime sličnom na čemu se ona nosi, a što predstavlja opasnost po ostale posetioce. Džabe – strasti su se uzburkale, opet.
Zabavljači bi trebalo da budu zabavljači. Ne bi trebalo da se petljaju u politiku ili druge stvari u kojima možda neće imati takta ili se jednostavno ne razumeju. Malo li je klipova u kojima se poznati muzičari, glumci ili drugi pripadnici šoubiznisa blamiraju lupetajući nešto u želji da ispadnu informisani, pametni i samim time, bitni. Setimo se samo prošle godine i onog ledenog izazova, gde su svi pohitali da se ispolivaju kofama ledene vode, nemajući pojma o tome zašto to zapravo rade. Dakle, pevaj, bre, to je dosta, zato si tu.
Pripreme za koncert, stoga, nisu bile samo YouTube seansa i bacanje pogleda na diskografiju i prethodne izjave (o "onim" izjavama, više na kraju teksta), već i izbacivanje svega i svačega iz jedne poveće ženske torbe. Prateći saopštenje organizatora, istresam sve na krevet, na stranu sklanjam četiri upaljača od kojih najmanje dva uopšte nisu moja (zabranjeno), tačno 135 dinara u sići (metalni novac – no, no), gomilu stikova za usne i jednu maskaru (ne bi bio prvi put da mi oduzimaju, a otkud li ideja da ponekad štekamo za šminku samo da bismo njome nekoga gađale), i dovoljno ukosnica da svim ženama u Areni napravim perfektne punđe (metalno, otkud znam više, bolje da izbacim).
Dino Merlin je na scenu izašao sa skoro sat vremena zakašnjenja zbog detaljnog pretresa, kako bi svi sa kartama ušli, i počeo odmah veselo. Obučen u crno-belo odelo, sa šeširom na glavi, pustio je glas i zaigrao kao da ima mnogo manje od 53 godine. Arena, u kojoj se nalazilo oko 15.000 ljudi prema nezvaničnim informacijama, zaurlala je od oduševljenja.
I dalje ima ozbiljan glas, i dalje ima vedar stav, neverovatnu energiju, simpatičan humor i šarm. Nije preterano "dužio" u komunikaciji sa publikom, ali je dirljivo citirao Duška Radovića.
Obećao je hit do hita, i to je i ispunio – Beograd je čuo "Kad čovek voli ženu", "Hitnu", "Barbiku", a novi hit "Hotel Nacional" označio je trenutak kada je zvanično počela da se trese montažna tribina pod našim nogama.
"Umri prije smrti", "Da šutiš", "Ako izgovorim ljubav", "Sredinom", "Danas sam OK", "Nedostaješ", "Supermen", "Godinama", "Kremen", "Mjesečina", "Nešto lijepo treba da se desi", "Je l' Sarajevo gdje je nekad bilo", "Sve do medalje", "Smijehom strah pokrijem"... Kao da nije bilo kraja pesmama koje je srpska publika pevala horski.
Supruga Amela je bila bolesna i ostala je u hotelu, ali joj je Dino posvetio pesmu "Kad si rekla da me voliš", i zamolio Beograd da peva za "njegovu Ejmi"...
...a "Da je tuga snijeg" otpevao je zajedno sa superfinalistom "Pinkovih zvezdica" Davidom Radosavljevićem.
I ako vas zanima samo koncert Merlina kao jedan muzički događaj, znajte da je bio odličan. Publika je u hladnu oktobarsku noć izašla oznojena, zajapurena, promukla do bola, nogu bolnih od igranja i ruku utrnulih od držanja telefona da bi se svaki sekund snimio.
Ako vas zanima "ono drugo" vezano za Merlina, čitajte dalje.
Tu je i "afera zastava", o kojoj smo već pisali, a koju su na svoj način pokušali da reše "V for vendetta" i posetioci.
Unutra jeste bila jedna jedina zastava, prebačena preko ograde lože. Je l' to taj trijumf unošenja zastave zemlje koju voliš i poštuješ? Uneli smo je, nema veze što smo je prebacili kao peškir koji se suši? Još na pogrešnu stranu? I publika zaslužuje kritiku, valjda bi tu zastavu trebalo poštovati i tretirati dostojanstveno.
Merlin jeste jednom rekao da će u Beograd doći kada tamo budu padale bombe. Zato što je u tom trenutku bio u granatiranom Sarajevu. Dakle nije rekao "želim da Beograd bude sravnjen", nego "doći ću tamo kada tamo bude bilo kao u mom rodnom gradu", ali tumačenje je tumačenje. Nazvao je Beograd "leglom fašizma" u izjavi "Slobodnom tjedniku" sredinom devedesetih, a "Globusu" je rekao da je suživot sa Srbima nemoguć i da će "puške istrebiti one koji seju nered". Kanije je sarajevskim "Danima" rekao da bi Srbi trebalo da uzimaju lekove jer su bolesni, ali da je to razlog da on ode u Beograd, jer bolesnici se obilaze kako bi im bilo bolje.
Čudno, grozno? Svakako. Davno? Da. Izrečeno u vreme rata, kada su i ljudi koji nisu pevači i zabavljači pričali još groznije stvari? Takođe – da. I Merlin je 2011. u emisiji Ivana Ivanovića pokušao da objasni zašto je to rekao i šta je uopšte rekao. To je, inače, bio prvi put da je posle "20 ili čak 21 godine" kročio u Srbiju.
"Ja nikada nisam rekao da ja mrzim nekoga. Taj glagol ne postoji u mom rečniku. To je potpuno izmišljeno. Ali ja imam svoj stav, ili imao sam svoj stav, svoje mišljenje. Možda nije ni vreme ni mesto, ali postoji jedna izreka koja kaže da nema puta koji kreće ni od kuda. Morate razumeti moj stav u to vreme. Sarajevo je bilo pod opsadom, i jedno jutro sam se probudio pod granatama i snajperima, ni kriv ni dužan. Bilo je to strašno vreme. U takvim trenucima, ja sam možda rekao i gore stvari od tih koje se pričaju. Ljudi vade stvari iz konteksta, ali ja te stvari nisam ni čuo ni čitao, nisam gledao na filmovima već sam doživeo taj strah. Nije bilo lako. E, u tim časovima sam ja mislio da nema dobrog u ljudima. Nisam verovao da ima ičeg dobrog, ni u ljudima, ni na nebu. Mislio sam samo da preživim do sutra. Ali ja sam te stvari rekao pre 15 i više godina, i ne dao to Bog nikom. Kada bi vadio iz konteksta šta sam sve ženi rekao besan, ne bismo više bili zajedno. Kako se kaže, ko poželi rat, dabogda mu u kući bio. Ali srećan sam što sam u Beogradu, nisam bio ovde dvadeset godina", rekao je on tada.
Ako vas je mrzelo da pročitate ili odslušate celo, da sažmemo – "rekao sam nešto grozno u jednom groznom trenutku, i čak je i tad izvađeno iz konteksta". Istina, nije izvinjenje ako ste to tražili, ali jeste priznanje da je bilo grozno i insistiranje na tome da to ne misli, da čak možda ni tad nije mislio. I u zavisnosti od toga kakvi ste iznutra, to će vam biti dovoljno da pređete preko tih izjava, ili neće. Obe varijante su OK.
Otada je napunio tri beogradske Arene, i rasprodao još dve. Dakle, ima ljudi kojima jeste dovoljno što je priznao da to nije bilo u redu. A oni koji su očekivali da se prostre sa kitnjastim izvinjenjima, njima možda ni to ne bi bilo dosta.
Tako je Merlin odlučio da se time više ne bavi.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava. Pratite MONDO i na Instagramu.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava. Pratite MONDO i na Instagramu.
