Radnički Niš – Borac 0:1.

Strelac Darko Zorić na pas Filipa Kneževića u 49. minutu.

Bio je to prvi poraz Nišlija na "Čairu" još od 30. avgusta 2014. godine, dakle posle 14 meseci. Teško su ga podneli...

Direktnu borbu za drugo mesto na tabeli dobio je tim Nenada Lalatovića, kojem je uspelo ono što u 2015. godini, od kada je Milan Rastavac preuzeo Radnički, nije ni Crvenoj zvezdi, ni Partizanu, ni Vojvodini, ni Čukaričkom.

Završeno je – žestokom raspravom i sočnim uvredama razmenjenim pred kamerama. Lalatović i, ispostaviće se, bivši predsednik Radničkog Darko Bulatović, u starom srpskom maniru dočarali su javnosti do koje mere je duel na "Čairu", odigran u nedelju, bio važan i jednima i drugima.

Pogledajte...


Šta se juče dogodilo?

"Ko gubi ima pravo da se ljuti, očigledno da su hteli da budu drugi, da su mnogo hteli da budu drugi, ali smo ih dva puta pobedili i sad nisu drugi", rekao je Lalatović u razgovoru za MONDO.

"Ne znam šta da vam kažem, od prvog minuta se osećao neverovatan naboj, izgleda da smo morali da izgubimo taj meč, ali smo bili bolji i pobedili. Značilo nam je, igrači su me nosili na rukama i bacali u vis još na terenu, jer su bili presrećni što su pobedili rivala, posle toga se slavilo i pevalo malo glasnije u svlačionici i sve to se očigledno nije dopalo ljudima iz Niša, a najmanje tom gospodinu za kog nisam znao uopšte ko je".

Kako se dogodio incident?

"Kad sam izašao iz svlačionice i krenuo kroz restriktivni prostor na konferenciju, pojavio se taj gospodin koji ne bi ni smeo da bude tu, sa namerom da bude bezobrazan. Vređao me je i psovao mi majku, a to je bio samo nastavak svega što se događalo tokom utakmice, gde su nam vređali porodice od prvog minuta. Moja reakcija je bila jako nekorektna i nije smela da se dogodi, ali ja sam takav i ako je neko pomislio da će Lalatović da bude fin i da ćuti dok mu vređaju najbliže, da bi se sutra pisalo kako sam korektno odreagovao, prevario se".

Nadovezao se...

"Nisam i nikad neću dozvoliti da me neko ponižava zato što sam pobedio u fudbalskoj utakmici i to na fer način".

Potom je sam nastavio...

"Da vas pitam, je l' to možda moji igrači nemaju prava da se raduju? Je l' nemaju prava da proslave pobedu u gostima? Da li se druge ekipe raduju kada ostvare važnu pobedu? Da li se peva u svlačionici? Da li se slavi s trenerom? Izgleda da to ne sme samo tamo dole... I danas su me zvale i kolege, ali i neki ljudi iz drugih klubova, da mi daju podršku i kažu da su im se u Nišu i gore stvari događale".

Očigledno da nekad ne uspevate da savladate svoj temperament. Imali ste žestokih rasprava i jakih izjava i kao trener Crvene zvezde...

"Jeste, takav sam. Ovo juče je bilo prilično primitivno i sramota me je, ali pukao sam na vređanje porodice bez ikakvog razloga. I može da čujete da sve vreme govorim: 'I ja tebi isto...' Bez obzira na sve, ja sam uvek bio taj koji je prilazio i čestitao. Meni ne moraju da čestitaju, ali neka niko ne očekuje da će moći da mi je*e majku, a da ja ćutim i gledam u pod. Prvi ne diram nikoga, ali nisam tip koji može da sluša kako ga vređaju i da ćuti".

Na kraju, zabeležili ste još jednu pobedu...

"Tačno. Još jednu i mislim da je možda vreme da nas malo ljudi hvale, ove igrače koje vodim i mene kao trenera. Počeo je drugi krug Superlige i Borac je i dalje drugi. Ako je to neko očekivao, ja mu skidam kapu. Ali, pre mislim da sam najhrabriji trener u istoriji srpskog fudbala, koji je posle Crvene zvezde preuzeo Borac, iz kog je otišlo pola tima i koji je imao tri nedelje da se spremi za prvenstvo. Šta bi se dogodilo da nisam napravio ove rezultate? Ugasio bih se kao trener, ali sam pokazao koliko verujem u sebe", rekao je Lalatović otvoreno.

"Može nekad nešto i pozitivno o Lalatoviću da se napiše, da neko nahvali ovo što sam uradio, jer odgovorno tvrdim da nijedan trener kog poznajem ne bi posle Crvene zvezde preuzeo Borac. Ja sam to uradio, jer smatram da još moram da se usavršavam, a ako sam vodio Zvezdu to ne znači da ne treba više da radim u srpskom fudbalu. Jeste ružno ovo što sam uradio i izvinjavam se naciji što je to morala da gleda, ali imam pravo da pobedim i moji igrači imaju pravo da se raduju".

Za kraj je rekao samo...

"Uostalom, ovo što se dogodilo u Nišu, dogodilo se u trenutku kada nisam znao da su kamere uključene, ja sam se tokom utakmice ponašao pristojno i trpeo uvrede, potom sam seo i dao izjavu sasvim normalno. Situacija da planete na nečiju psovku ima svuda, pomislite samo koliko ste puta u saobraćaju videli ili čuli da vas neko psuje, pa uzvratili istom merom. Samo je dobio ono što je tražio".