M. M. (17) od osnovne škole trpi nasilje od druge dece zbog gojaznosti. Sve je kulminiralo prošle nedelje, kada su ga fizički napali, šutirali i ubadali čiodama!
Vršnjačko nasilje u školama u Srbiji toliko je uzelo maha da se iz dana u dan otkrivaju novi slučajevi zlostavljanja.
Poslednje u nizu za koje se saznalo jeste surovo maltretiranje 17-godišnjeg M. M., učenika srednje tehničke škole “Mileva Marić“ u Titelu, koga su vršnjaci tukli, vređali, a prošle nedelje mu bacili i deterdžent u oči, piše “Kurir”.
“M. M. trpi nasilje još od osnovne škole. Dečak iz razreda ga je, osim verbalno, na račun njegove gojaznosti, maltretirao i fizički - šutirao, udarao i čak ubadao čiodama. Zlostavljanje M. M. nastavilo se kada su nasilnik i on upisali isti smer u srednjoj školi. Prve godine nije bilo problema, ali već sledeće jeste jer se udružilo nekoliko đaka koji su zajednički nastavili da ga maltretiraju. Jednom su ga čak gurnuli s prvog sprata na stepenište i pretili da će mu silovati sestru i majku”, ispričao je jedan od zaposlenih iz ove škole koji je insistirao na anonimnosti.
Kako kaže, nasilje je kulminiralo kada su mu prošle nedelje bacili deterdžent u oči i skidali mu pantalone. M. M. nije pružao otpor. Njegovi roditelji tražili su rešenje od škole, a pošto ga nisu dobili, podneli su prijavu policiji.
Uveli video-nadzor
Direktorka Jadranka Pešti izjavila je za RTV da će učiniti sve da zaštiti M. M. i da vaspitnim i obrazovnim merama izmeni ponašanje đaka za koje se utvrdi da su bili nasilni. U cilju veće bezbednosti u školu su uvedeni video-nadzor i dežurstva nastavnika. Ipak, ona juče nije želela da govori o ovom brutalnom nasilju među učenicima.
“Odgovore možete dobiti pismenim putem, i to u ponedeljak. Takva je praksa i zaista ne mogu o ovome da govorim telefonom. Sada sedam u automobil i krećem na put”, rekla je Peštijeva.
Školski psiholog Branka Tišma kaže za “Kurir” da je naročito opasno što su svi postali tolerantni na prve oblike nasilja, pa se zlostavljanje više ne prepoznaje na vreme.
Nije smešno
“Prvi oblici nasilja karakterišu se kao dečje šale i nestašluci i služe kao opravdanje bilo kod roditelja, bilo u školi. A kada se nasilje ne prepozna na vreme, onda se propuste prvi važni koraci u rešavanju problema. Takav je slučaj bio i sa ovim dečakom. Nije bezazleno kada se deca dugo žale da imaju problema s vršnjacima i da ono što možda na prvi pogled deluje kao šala nije smešno za onoga ko to mora da trpi sve vreme”, poručuje Tišma.