Vernicima Srpske pravoslavne crkve danas nije crveno slovo u kalendaru ali je svakako praznik. Sveti velikomučenik Georgije svojim podvižništvom zaslužio je i drugu slavu – pa se danas obeležava Đurđic, prenos moštiju sveca u novi hram.
Sveti Georgije (sveti Đorđe, sveti Đurađ…, kako se sve zove u narodu ovaj svetac) ima u pravoslavnih Srba dve slave – na dan postradanja u vreme rimskog car Dioklecijana 23. aprila po starojulijanskom kalendaru (6. maja po gregorijanskom) i na dan prenosa moštiju iz Nikomidije (sada Izmir u Turskoj) u grad Lidu Palestinsku 3. (16.) novembra.
Oba praznika se obeležavaju u hramovima Srpske pravoslavne crkve ali i kao krsna slava mnogih porodica Srba. Kažu da je po brojnosti svečara na osmom mestu slava u Srba. Đurđic je i gradska slava Novog Sada, kao i Bora.
Tropar (glas 4):
Jako plenih svoboditelj i niščih zaščititelj nemošstvojuščih vrač, carej poborniče, pobjedonošče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.
Danas se praznuje prenos moštiju sv. Georgija u grad Lidu Palestinsku. Ta seoba moštiju u Palestinu, odakle mu je majka bila rodom i gde je imao veliko imanje koje je razdelio siromasima, bila je poslednja želja svetitelja pred smrt.
Đurđic neme posebne običaje, proslavlja isto kao i sve druge krsne slave - pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem.
Nepokretni je praznik. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna.
Dani koji slede, od Đurđica do Mratindana, nazivaju se mratinci ili vučji dani jer je Sv. Mrata zaštitnik vukova. Po starim običajima u vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
O SVECU
Sveti Georgije (275-303) je, kao Hristov vojnik, odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana.
Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji (na istoku Male Azije između Crnog mora i Mediterana, današnja Turska). Kada mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se dečakom preselila u Palestinu.
Georgije je već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana koji je u njega polagao velike nade. Mladi tribun, kako kaže istorijsko predanje hrišćanske crkve, odvažno je stupio pred cara i saopštio mu da je hrišćanin, čime je započelo njegovo stradanje za veru.
Car Dioklecijan, jedan u rimskih tetrarha, osudio je Georgija na okove, tamnicu i strašna mučenja koja nisu promenila njegova ubeđenja. Pogubljen je 303. godine, ali, kako kaže predanje Crkve, "to nije kraj njegovim javljanjima i čudima".
Pod njegovim uticajem "mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije… Car je zbog toga osudio na obezglavljivanje Georgija i svoju ženu Aleksandru.
Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama sveti Georgije je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere.
Ta ikona je, po nepisanom pravilu, u domovima onih koji slave Đurđevdan, dok se na ikonama za praznik Đurđic on predstavlja kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.
U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima on je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišćanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.
Molitva Svetom Georgiju
Muke strašne izbegao nije, divni Velikomučenik Sveti Georgije. Sve zemaljsko on prezre i odreče, da Carstvo Nebesko večno steče. Videlo je u tami što nam svima sija, slava divnog Velikomučenika Georgija. Duša naša smerno blagodari, zastupnika takvog što nam Bog podari. Svakom ko pomoć i spas od njega zatraži, ime svetoga ljubav i veru osnaži. Zato se tebi u muci molimo, i tvoje pomoći vapijući prosimo. Usliši i sada molbe naše nevoljne, molitve primi skromne, dragovoljne. Neka zastupništvo tvoje za nas ne bledi, ne ostavi nas u nevolji i bedi. Čuj glas napaćenog našeg roda, seti se srpskoga naroda. Da nam dušman više ne preti, pomozi nam Georgije Sveti.
