Evropa ignoriše Balkan na sopstveni rizik, kaže bivši izaslanik za BiH, švedski diplomata Karl Bilt, dve decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja rata u Bosni.
Bilt ocenjuje da su nade za približavanje BiH Evropi raspršene a da zemlja puca po etničkim šavovima.
U eseju upućenom Evropskom savetu za međunarodne odnose, povodom 20. godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma, Bilt navodi da je on ostvario značajna dostignuća - veliki broj izbeglica se vratio u zemlju, imovinski sporovi su rešeni, a linija koja razdvaja bosanske entitete nema granične kontrole.
Kritičari su napadali sporazum zbog toga što je ustavom ozakonio nacionalne i etničke podele, ali to je bila jedina održiva opcija koja je sprečila podelu zemlje, uveren je Bilt.
Nada tvoraca sporazuma bila je da će posleratna politika Bosne, u kombinaciji sa evropskom integracijom postepeno udaljavati ustav BiH od kiparskog modela i približiti ga belgijskom modelu.
Ali, kako kaže, Bosna se nije približila Evropi, niti je njena centralna vlast ojačala značajnije.
Za mnoge, konstatuje Bilt sa žaljenjem, mir je bio nastavak rata drugim sredstvima.
Evropa ignoriše Balkan na sopstveni rizik a njena politika mora da bude da spreči ponavljanje istorije, naročito s obzirom na preopterećenost regiona usled aktuelne izbegličke krize, zaključuje nekadašnji izaslanik EU za Bosnu.
On, takođe, ocenjuje da se rat u Bosni možda mogao izbeći da je primenjen prethodno potpisani "Karington-Kutiljero sporazum" Evropske unije o uređenju te zemlje, koji je, kako je podsetio, bošnjačko rukovodsto odbacilo pod pritiscima Amerikanaca.
Bilt, koji je koopredsedavao Dejtonskom mirovnom konferencijom, navodi da je osnovna struktura plana Karington-Kutiljero bila zapravo prilično slična dogovoru iz Dejtona četiri godine kasnije, pošto je raseljeno dva miliona ljudi i poginulo 100.000.
"Kad biste pitali Lorda Karingtona, prvog pregovarača Evropske zajecnice, on bi sigurno rekao da su SAD ohrabrile lidera bosanskih muslimana Aliju Izetbegovića da odustane od dogovora. Ali, naravno, nemoguće je znati da li bi dogovor funkcionisao tada. Širom regiona, snage dezintegracije su jačale iz dana u dan", navodi Bilt.
Dok je rat zahvatao Bosnu, podseća on, 1992. godine uspostavljena je zajednička struktura UN i EU u nastojanju da se postigne mir u regionu. Međunarodnom konferencijom za bivšu Jugoslaviju prededavali su bivši američki državni sekretar Sajrus Vens i bivši šef britanske diplomatije Dejvid Oven.
Međutim, navodi Bilt, kada je ovaj tim uspeo da izradi ambiciozni mirovni plan poznatiji kao "Vens-Ovenov plan" 1993. godine, vetrovi u Vašingtonu su se promenili i administraciju Džordža Buša zamenila je vlada Bila Klintona.
Priča o propasti Vens-Ovenovog plana i dalje je predmet kontroverzi.
Kako podseća Bilt, Oven ne krije da je nova administracija u Vašingtonu minirala te napore.
U svojoj knjizi "Balkanska odiseja" Oven je napisao da, da je Buš bio reizabran u novembru 1992. godine, u februaru 1993. bi se postigao rasplet u Bosni.
Oven dodaje da su od "proleća 1993. do leta 1995. godine, efekti politike SAD, uprkos što su nazivani zauzdavanjem, bili prolongiranje rata bosanaskih Srba u BiH".
To su "jake reči, a dosije Sajrusa Vensa koji se očigledno osetio napuštenim od Vašingtona, ostaju zatvoreni mnogo godina".
