Vremenske katastrofe poput poplava i toplotnih talasa dešavale su se skoro svakodnevno u poslednjih deset godina i dvostruko češće nego pre 20 godina, a najteže pogođeni region je Azija, navodi se u izveštaju UN.
Autori izveštaja nisu ukazali na razlog klimatskih promena, ali su rekli da će se trend rasta verovatno nastaviti, a ekstremne vremenske neprilike biti još češće.
U olujama je od 1995. godine poginulo 606.000 ljudi, a 4,1 milijarda je povređena, ostala bez doma ili joj je bila potrebna pomoć, navodi se u dokumentu.
Vrhunac u novije doba desio se 2002. godine, kada je suša u Indiji pogodila 200 miliona ljudi, a peščana oluja u Kini 100 miliona ljudi. Najveća pojedinačna oluja bio je ciklon "Nagris", koji je 2008. godine odnio 138.000 života u Mjanmaru.
Geofizički slučajevi poput zemljotresa, vulkana i cunamija privlače najviše pažnje medija, ali oni čine samo deset odsto katastrofa.
U izveštaju se precizira da se od 2005. do avgusta ove godine u proseku dešavalo 335 vremenskih katastrofa godišnje. To je povećanje za 14 odsto u odnosu na prethodni desetogodišnji period i skoro dvostruko više nego od 1985. do 1994. godine.
Autori navode da naučnici ne mogu da izračunaju koliki deo povećanja je rezultat klimatskih promena, ali predviđaju rast broja oluja u narednim decenijama.
