Svesno ili ne, "Grof" je poslao TRI snažne poruke!

Potpuno svesno ili bez i najmanje pomisli da će se sve završiti jednim od najtežih poraza nepobedive Crvene zvezde u njenoj slavnoj istoriji, Miodrag Božović ove srede poslao je snažnu poruku čelnicima kluba.

Ili onome što je od čelnika ostalo...

Debakl u utakmici sa Borcem iz Čačka, koji je u finišu mogao da dobije još značajnije razmere od istorijskih 1:5, ukazao je na nekoliko problema koji su ostali da leže na travnjaku "Marakane" i kada su reflektori prestali da sijaju.

Ostaje samo dilema, a odgovor na to zna samo "Grof", da li su problemi otkriveni namerno, sada, u Kupu, neposredno pred pauzu u prvenstvu i rešavanje nekih ključnih pitanja u klubu ili ih je ogolio sam Milorad Kosanović, priredivši Crvenoj zvezdi drugi najubedljiviji poraz kod kuće u istoriji, posle onog iz 1966. godine kada je na istom mestu Velež pobedio 2:6.

Krenimo redom...

a) Izostanak Marka Grujića;

U najavljenoj rotaciji pred osminu finala Kupa ispao je jedan od dvojice najboljih i, trenutno, najtraženiji i najskuplji fudbaler Crvene zvezde, Marko Grujić, a šansu je, iako je takmičarski pogon nudio i druga, srećnija rešenja, dobio gotovo nekorišćeni štoper Mamadu Mbođ.

Ova dvojica fudbalera, osim toga što su visoki i vižljasti, nemaju apsolutno ništa zajedničko.

U početku, a Božović je taj kredit i poverenje zaslužio sa 16 uzastopnih pobeda u Superligi, sve je delovalo simpatično, kao pokušaj da se visoki štoper oproba u veznom redu, međutim vrlo brzo sve je počelo da sluti na katastrofu. Koja je i usledila... Na poluvremenu, šef Zvezdine struke posledice duple krune skupog eksperimenta pokušao da ublaži vraćajući pogubljenog Mbođa u već razbijenu zadnju liniju, a na njegovo mesto gurajući najslabijeg i najnesigurnijeg na terenu u prvih 45 minuta, takođe mladog štopera Vukašina Jovanovića.

Suštinski, ništa se u igri Crvene zvezde nije promenilo, Borac je u prvom poluvremenu dao tri, imao i stativu, u drugom dva, a mogao još dva. Međutim, prvi put ove sezone igračima, navijačima, simpatizerima, protivnicima i, na kraju, direktoru Zvezdanu Terziću, pružen je jasan i neoboriv dokaz:

Ova ekipa Crvene zvezde bez Grujića u postavi najverovatnije izgledaće ovako i od Lige šampiona neće biti ništa. I prodate li ga, biće uglavnom ovako. Poruka je ispisana dovoljno jasno.

b) Odbrana ili bolje reći "odbrana".

Za tvrdnju da Crvena zvezda ove sezone nije postavila odbranu bliže centru nego večeras potrebna je iscrpna i detaljna analiza, ali je već posle 10 minuta utakmice bilo jasno da su hronično nesigurni Marko Petković, danas veoma nepouzdani Vukašin Jovanović, iskusni, ali spori Aleksandar Luković i motivisani, brzi i ofanzivni Luis Ibanjez, dobili zadatak da liniju pomere skoro pa na centar igrališta.

Na sve to, Mbođ praktično i nije igrao u tandemu sa Mičelom Donaldom, već je najveći deo vremena proveo na poziciji "trekvartiste" (kako ovo groteskno zvuči), iza Luke Jovića, što je ostavilo pravu "livadu" na sredini terena i Crvena zvezda je u jurišu preko te "livade" i pala kao pokošena rafalom.

Iskusni Kosanović teretio je Petkovića i Jovanovića konstantno slanjem kompletnog veznog reda udesno i kada je Jovanović izgubio prvi vazdušni duel sa višim i snažnijim Vujaklijom, usledila je akcija, pas, pas i gol sa upražnjene pozicije štopera za 0:1. Sve posle toga bio je, manje-više, logičan sled događaja, iako je malo ko na stadionu i van njega pomišljao da će Kahriman seći kontru neumornih Čačana za 1:6.

Poruku smo shvatili: Ova odbrana Crvene zvezde, na ovolikom terenu, bez "ključa" koji u rukama cele sezone drži Grujić (i, ako dozvolite, zabluda je da Grujić uči igrajući uz Donalda, jer su u najmanju ruku jednako kvalitetno školovani), sa tromim parom nogu kapitena Lukovića i Petkovićem, sjajnim i vrednim momkom koji se neuspešno trudi da pronađe zagubljeno samopouzdanje, isto bi prošla protiv nekog novog Kairata, Rena, Slavije, itd.

A, igrom slučaja, ovaj šamar od često omalovažavanog Kosanovića usledio je u periodu sezone u kojem se u Ljutice Bogdana uveliko diskutovalo oko toga šta je Zvezdi potrebno za plasman u Ligu šampiona narednog leta... Utoliko za sve u klubu i bolje što se ovo dogodilo baš ovako.

c) Navijači i "navijači".

Kao i u pod a) i b), hteo-ne hteo Božović je večeras poslao poruku i navijačima, ali onima koji su negde usput prestali da dolaze na stadion, iz samo sebi znanih razloga.

Bilo ih je sve manje i manje, galama na tribinama bila je sve tiša i tiša, pritisak na protivnika sve blaži i blaži, da bi sve kulminiralo danas kada je ekipa Borca bila neprijatno samouverena i rešena da ponizi rivala pred njegovim navijačima, na njegovom stadionu.

Da li bi bilo 1:5 i pred 15, 20 hiljada ljudi? To ne možemo sa sigurnošću da znamo, ali je poruka bila više nego jasna:

Ono malo ljudi što je ostalo na tribinama Stadiona "Rajko Mitić" više ne može da brani "Neosvojivu tvrđavu", kako navijači Zvezde tepaju ovom nekada veoma popularnom mestu okupljanja.

Poruke smo prepoznali na semaforu, između "keca" i "petice": Crvena zvezda bez Marka Grujića ili bar pojačanja koje bi kloniralo njegove kvalitete, bez najmanje dvojice kvalitetnih pojačanja u odbrani i bez masovne podrške navijača, ali ne na društvenim mrežama i forumima, već na tribinama, neće ostvariti svoj decenijski san o plasmanu u Ligu šampiona.

Ostaje samo dilema da li je "Grof" ovo napisao svojeručno ili mu je plajvaz ukrao kolega Kosanović...