Javna rasprava o Nacrtu Građanskog zakonika počela je u julu ove godine i planirano je da traje godinu dana, tokom kojih će Komisija za izradu Nacrta GZ razmatrati sugestije stručne javnosti, obavljati redakciju teksta i pripremati konačan tekst budućeg zakonika.

Nacrt GZ sadrži odredbe sa kojima će svi posebni zakoni koji će detaljnije razrađivati određenu materiju, morati da budu u saglasnosti.

Odredbama GZ biće uređena oblast porodičnih odnosa, naslednog prava, svi oblici svojine i njene zaštite, zatim obligacioni odnosi odnosno 53 različita ugovora i naknada štete i u okviru nje objektivna odgovornost.

 Kada su u pitanju predlozi koji su najviše uzburkali srpsku javnost, kao što je pravo na eutanaziju, ono je u Nacrtu predviđeno kao "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani,  psiho -socijalni i medicinski uslovi. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom".

Takođe, zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavljaće osnov za krivičnu odgovornost.

Nacrt kao alternativu, predviđa potpuno brisanje tog člana.

Komisija za izradu Nacrta GZ smatra da će se zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima, pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, tek posle održane javne rasprave izjasniti o alternativnom predlogu na osnovu argumenata stručnjaka iz različitih oblasti i profesionalnih delatnosti.

Takođe, eventualnim usvajanjem osnovnog predloga, izvršila bi se odgovarajuća promena u Krivičnom zakoniku, napominje Komisija.

Kakav je vaš stav o ovom pitanju? Glasajte u našoj anketi:

Da li podržavate pravo na eutanaziju?

Drugo pitanje koje se čuje u javnosti je da li će GZ dozvoliti gej brakove. Pisci Nacrta, predviđaju da je "brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Brak se zasniva na pravu žene i muškarca na potpunu i trajnu zajednicu.

Brak se zaključuje na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Supružnici su ravnopravni u pravima i obavezama". Kao alternativa dato je da se druga rečenica iz ovog člana briše. Istopolne zajednice biće diskutovane tokom javne rasprave i prava i obaveze njihovih članova mogu se urediti i posebnim zakonom, smatraju pisci Nacrta GZ.

Kada je u pitanju dilema da li će roditelji smeti da ubuduće tuku svoju decu, Nacrt GZ se rukovodio međunarodnim konvencijama koje ističu "najbolji interes deteta".

Tako se u Nacrtu GZ kaže da: "roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju. Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vredaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica".

Javnoj raspravi biće ostavljeno i pitanje surogat materinstva, odnosno rađanje za drugog.

Inače, Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema građanski zakonik, iako je bila četvrta država u Evropi koja ga je usvojila 1844. Pre nje to su učinile samo Francuska, Austrija i Holandija.

Taj zakonik je bio na snazi 102 godine do 1946. kada je ukinut odlukom FNRJ.