Srpski kicoši i pomodarke iz 19. veka

U maglovitoj noći, 21. decembra, u kući kralja Petra I, otvorena je izložba Vladimira Anđelkovića pod nazivom "Moda srpske elite 1804-1918."

3
A- A A+

Uprkos hladnoći i gustoj magli koja se spustila na ulice Beograda, a posebno u predelu Topčiderske šume, gde se kuća kralja Petra I nalazi, mnogo ljudi se okupilo da pogleda fotografije starih srpskih dendija, kicoša i pomodarki.

Pogledajte galeriju fotografija sa izložbe:

"Ovu izložbu smo dugo pripremali i hteli smo da pokažemo srpsko građanstvo u svom najboljem izdanju, a to je izdanje srpske elite u 19. veku. Imam utisak da je ovo jedno uzbudljivo putovanje kroz srpsku istoriju 19. veka", rekao je na otvaranju izložbe gospodin Anđelković.

Ove priče i fotografije obeležavaju period od Prvog srpskog ustanka 1804. godine, pa do balkanskih ratova i kraja Velikog rata 1918. godine.

"To je buran period u svakom smislu i naravno da je morao imati uticaja na, u to doba, konzervativnu i 'tursku' Srbiju. U prvoj polovini 19. veka prodiru zapadnjački uticaji i pravi se jedan srpski građanski stil, koji je spoj uticaja Turske i Zapadne Evrope", rekla nam je naša sagovornica - književnica Laura Barna, koja je pomogla da se ova izložbi ostvari.

Ko je činio elitu tog doba?

"Jedna veoma malobrojna grupacija - nekih možda tri odsto stanovništa. Nju su činili veleposednici, veletrgovci, bogatiji građani, intelektualci, umetnici, čak i sveštenstvo (koje je odudaralo od običnog građanstva), bogati činovnici, državnici, njihove porodice..."

Koji su sve gradovi u Srbiji važili za "pomodarske"?

"Do tridesetih godina 19. veka godina prestonica je bio Kragujevac i nakon toga se prestonica prebacuje u Beograd, pa se cela ta elitna grupa ljudi seli, a Beograd postaje središte kulture, poslova i generalno svega. Formira se jedan srpski identitet u modi, uticaji svetskih gradova su bili veliki.

Nije bilo razlike kod neke dame koja se šetkala Knez Mihailovom ulicom i onih koje su hodale pariskim pločnicima ili bečkom ringu. Kroz rad na ovoj izložbi mi se čini da je tada Srbija bila mnogo 'evropskija', nego danas".

Kako biste opisali najzastupljeniju modu u Srbiji tog vremena?

"Stil se dosta menjao i razvijao. Počeću od 1810. do 1820. godine kada je bio popularan stil ampir. Vuk Karadžić je recimo došao iz Evrope obuče u ampir stilu koji podrazumeva dugački frak, uzane pantalone, lakovane cipele, mašne i bele košulje ispod sa visokim kragnama.

Zatim, nešto kitnjastiji stil je bio bidermajer - raskošne haljine i gola ramena.

Onda viktorijanski stil koji je opet bio nešto zatvoreniji, sa onim čuvenim kapicama i velikim mašnama koje su se vezivale ispod vrata.

I turnir stil. Ovde postoji jedna slika kraljice Natalije koja je obučena u raskošnu haljinu, koja da je bila u nekom pariskom salonu, ne bi se uopšte razlikovala od tamošnjih modela".

Gde su ljudi tada kupovali ili šili garderobu?

Naši ljudi su tada putovali u zapadne prestonice i donosili tu modu u Srbiju.

Prvo su donosili kompletnu odeću iz inostranih gradova, ali su posle nabavljali materijale i šili su dalje odeću u Beogradu. Postojali su saloni gde se šilo, tačno se znalo gde se kupuje, koji rekviziti - šeširi, rukavice, obuća...

Poznato je da su Dositej Obradović i Ilija Garašanin kada su prvi put otišli u Pariz, krenuli u čakširama i sa fesom na glavi, a vratili su se sa šeširima i frakom".

Kralj Milan Foto: Mondo/Tamara Sekulović Kralj Milan

Ko su bila najmodernija gospoda i dame tog perioda?

"Bile su tu ćerke Miše Anastasijevića, velikog srpskog trgovca i dobrotvora. On je imao pet ćerki, koje su bile prave kicoškinje i koje su se oblačile po poslednjoj modi iz inostranstva, jer su imale finansijkih mogućnosti za tako nešto. One su bile neverovatne. Kraljica Natalija je takođe bila velika pomodarka i nikada nije izašla u jednoj haljini dva puta.

Što se tiče muškaraca, tu je prednjačio Kralj Milan! On je u podne nosio jedno odelo, uveče drugo, a sutradan bi ta odela poklanjao svojim podanicima, pošto neće da ih nosi više od jednog puta. Dnevno je menjao i pet, šest rukavica, cilindara, košulja..."

Tako su ovi ljudi bili poput današnjih poznatih ličnosti čiji se modni trendovi imitiraju i prate - oni su diktirali šta se nosi i šta je moderno.

"Kao što sam rekla, samo tri odsto stanovništva je sebi moglo da priušti ovakvo oblačenje, ali su zato oni toliko bleštali da su zasenjivali gde god sa se pojave.

Pratili su se svetski modni trendovi i šta god da se u svetu desi, to je istog trenutka bilo i u Beogradu. Dakle, tu je cirkulacija ljudi bila tako velika da su oni lako donosili odeću u Srbiju.

Ništa nije bilo zabranjeno nositi, sve što je bilo moderno na Zapadu, bilo je i ovde, ali možda čak na jedan intenzivniji način. Mi kad usvojimo nešto, onda moramo da damo svoj lični pečat i to deluje onako malo žešće i žustrije", zaključila je Barna, a mi vam toplo preporučujemo da posetite ovu izložbu, koja će biti otvorena do 5. januara. Ulaz je slobodan.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.

Tagovi:
Sve vesti