Ivan Tomić: Da puna Humska grmi i raširi šalove

Novogodišnji intervju MONDA sa trenerom Partizana.

Ivan Tomić: Da puna Humska grmi i raširi šalove Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Teleoptik, 28. decembar.

Stižemo u popularni "Zemunelo" u dogovoreno vreme. Tačno u podne, fotoreporter i novinar MONDA. Imamo zakazani intervju sa Ivanom Tomićem, prvi kao trenerom Partizana.

Nije u kancelariji, pa moramo malo da ga sačekamo. Nismo se pošteno ni smestili u udobne fotelje na prvom spratu, kada začusmo prepoznatljiv glas.

 Novi šef stručnog štaba "parnog valjka" prilazi nam dok razgovara preko mobilnog telefona. Očigledno je da je u pitanju poslovna tema. Spominje se neki mladi igrač. Pozdravljamo se i pokazuje nam slobodnom rukom u kom pravcu da krenemo ka njegovom radnom mestu dok nije na terenu.

Odjednom zastajemo ispred kancelarije i vraćmo se nekoliko koraka, u porstoriju u kojoj su u tom trenutku Ivanovi saradnici Žarko Lazetić, Dražen Bolić i Miloš Bašić.

Usred rukovanja neočekivano dobijam zadatak.

"Pre nego što ti mene ispitaš, moram ja tebe. Ovde ti je tabla, pa izvoli, postavi formaciju za koju misliš da je najbolja za Partizan", preseče me Ivan.

"Kakva sada tabla", pomislih. Ali, bez pogovora pristupam poslu. Hvatam se za crvene magnetiće...

"Ne crvene, u Partizanu se oni stavljaju uvek na rivalsku stranu", prekori me trener.

Uzimam žute, zbunjeno ih ređam.

"4-4-2? Što je sigurno, sigurno je. Dobro nije ni to loše. Bolji si od tvog kolege, koji je maločas imao isti zadatak", profesorski će Tomić.

Položio sam. Sada ću ja da ispitujem.

Foto: MONDO


"Pravi čovek na pravom mestu. Ako on u Partizanu ne postavi stvari na svoje mesto, ne znam ko će", čulo se od jednog starijeg navijača Partizana prilikom nedavne promocije Tomića.

Sa tom rečenicom započinjemo razgovor sa nekadašnjim kapitenom i sportskim direktorom crno-belih.

"Uf, naježio sam se sada kada sam čuo. Ne znam da se tako gleda na moj dolazak u Partizan, a ako je tako strašno mi je drago", iznenadili smo mladog trenera.

Razočaravajuća vest za partizanovce 28. decembra 2009. godine glasila je: "Ivan Tomić više nije sportski direktor kluba". Više nego ispunjavao je operativne zadatke sa mesta direktora, a onda je posle dve i po godine na funkaciji i pečata utisnutog u dve "duple krune", zbog nesuglasica sa bivšim predsednikom Draganom Đurićem odlučio da se povuče. Da napusti Partizan, fudbal uopšte.

Ali...

Ivan Tomić je prvi posle Momčila Vukotića koji je sa pozicije sportskog direktora postao trener Partizana. Legendarni napadač bio je direktor od 1984-1988, a šef stručnog štaba u sezoni 1988-1989.

"Nisam znao za tu informaciju, iskoristiću priliku kada se sretnemo da mi prenese iskustva. Moca je legenda Partizana i divan čovek".

Skoro u dan, šest godina kasnije, 25. decembra 2015. pristalice crno-belih ponovo je uzdrmala novogodišnja vest. Na kraju sumorne polusezone, nadu u bolje sutra probudila je informacija: "Ivan Tomić je novi trener Partizana".

Vratio se u voljeni klub, sa novom energijom i vizijom.

"Iz Partizana sam 2009. otišao jer sam mislio da bi klub, možda, trebalo da ide u drugom pravcu. Dugo godina nisam bio uopšte u fudbalu, bavio sam se nekim drugim stvarima. Entuzijazam, želja i to što osećam u radu sa igračima, odlazak na utakmicu, izlazak na teren, posvećenost - to me je dovelo do toga da prihvatim poziv za trenera. Uvek sam verovao u bolje sutra, takav sam tip. Verujem da će fudbal u Srbiji da se vrati korenima i bude opet kakav je nekada bio. Isto tako, želim i da se moj klub vrati tradiciji i igri kojom je decenijama gradio slavu i reputaciju. Nisam prihvatio poziv jer mislim da ću da trajem mesec-dva. Iskreno, mislim da ću u Partizanu biti 'sto godina', a, sa druge strane, neću imati problem i da se povučem ako ne prepoznam neke stvari."

Osnovni motiv da upiše trenersku školu za Tomića je bio da jednog dana sedne na klupu crno-belih. Na ostvarenje sna nije mnogo čekao. Sada bi pristao da na njoj ostane, ako je potrebno, i čitavu deceniju.

"Ne bih imao nikakav problem. Nisam počeo da se bavim ovim poslom zbog finansijske dobiti. Sve što želim da sporvedem u mnogome zavisi od vremena i ono je strašno važno u poslu kojim se bavim. Da li ću sa saradnicima uspeti da za kratko vreme uspostavim sistem i vrednosti koji će nas kasnije dovesti do same igre i taktike, pokazaće upravo vreme. Mi unutar tima, igrača, medicinskog bloka i stručnog štaba, moramo da negujemo ljudske vrednosti - poštovanje, poverenje, podršku, posvećenost... Tek kada to dovedemo na pravi nivo, možemo da pričamo o taktici, pristupu, zahtevima."

ivan tomić, ivan tomic Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

 Navijači uvek očekuju najbolje od Partizana, samim tim i trenerima, koji su uvek prvi na udaru kada krene po zlu, ne toleriše se previše.

"Ne želim ljudima da bacam prašinu u oči izjavama bez pokrića. Ali, mislim da mogu da prepoznam šta očekuju od njihovog Partizana. Da li će sve što uradimo biti dovoljno da vrati veru navijačima, ne mogu da znam. Ali moramo da pokušamo. Najviše bih voleo da tribine budu pune, da vratimo porodice na stadion i da pre svake utakmice kada krene pesma "Da volim crno-bele" svako raširi šal i zapeva. To kada bi se desilo... Ma, ne moram uopšte ja da budem trener, mada bih najviše na svetu voleo... Ko god da bude za mene bi to bilo ispunjenje najlepšeg sna. Znam da u vremenu u kojem živimo sve to deluje kao neka bajka, ali čovek sebi mora da postavi najviše moguće ciljeve. Drugačije ne može da ih ostvari i ne može da korača ka vrhu."

Tomić je i sam bio svedok apsurdnih situacija u Partizanu. Floskula da su treneri "potrošna roba" u Humskoj je poslednjih godina doživela vrhunac. Smenjivali su se jedan za drugim, uprkos tome što su se i pehari ređali i punili trofejnu salu.

"Slaviša Jokanović je uprkos sjajnim rezultatima otišao zbog enormnih pritisaka koje su određeni ljudi vršili na njega. U jednom trenutku mu se smučilo... On je veliki gospodin, a vidimo i kakav je trener. Želim mu sjajnu karijeru u zapadnoj Evropi, ali i da se jednog dana kao trener vrati u Partizan. Baš kao i Sale Stanojević. U srpskom sportu nema nikakve stabilnosti. Funkcije sportskog direktora i trenera su srozane na najniži mogući nivo i ljudi na tim pozicijama se menjaju na dobar dan. Meni je u prethodnom periodu strašno zasmetalo to što su se ljudi koji su vodili Partizana olako odricali sopstvenih resursa, kvalitetnih ljudi... Tu mislim na sve momke koji su bili u klubu, ne samo na trenere. Sve su to ljudi od integriteta i znanja. Sigurno je neko od njih zaslužio da u klubu ostane pet-deset godina", kaže Tomić i dodaje:

"Potpuni apsurd je da je u srpskom fudbalu minimalna potreba za stručnim ljudima posvećenim poslu. Cilj svake uprave trebalo bi da bude da dovede što stručnije ljude na pozicije, jer to obezbeđuje mir i težnju da se uspostavi sistem, iako je uspostaviti sistem u srpskom fudbalu VEOMA teško izvodljiva stvar. Ali treba verovati!"

Tomić nema nekog posebnog uzora među trenerima, ali izdvaja saigrače iz Rome.

"Ima igrača Rome sa kojima sam igrao i za koje se tada videlo da mogu da budu veliki treneri. To su Gvardiola, Euzebio di Frančesko, Vićenco Montela. Sjajni momci, fini, kulturni i obrazovani. Dosta smo razgovarali o fudbalu. Drago mi je što im karijere idu u pravom smeru. Gvardiola je vizionar, neko ko pomera grancije. Ali i Montela, a posebno Di Frančesko... O njemu će se tek pričati."

Da li su vam čestitali?

"Sa Gvardiolom nisam u kontaktu, a Montela i Di Frančesko su me zvali, čestitali i poželeli mi uspeh."

Kaže da je dužan Romi...

"Romi sam dužan. Bio sam tamo i zaradio veliki novac, a nisam ga opravdao na terenz. Nosim moralnu obavezu ka tom klubu, kao i Radničkom sa Novog Beograda, gde je sve počelo i kome mnogo dugujem."

ivan tomić, ivan tomic Foto: Mondo/ Stefan Stojanović


Neposredno pre promocije Ivana Tomića, legende kluba su ga javno, kroz medije, savetovale da na uzima "vruć kromir" u ruke, smatravši da će od strane uprave biti samo jedan u nizu potrošenih perspektivnih kadrova.

"Mnogi, većina prijatelja mi je rekla 'Ivane, nemoj to da radiš. Srpski fudbal je u lošoj situaciji, sve je užasno i prljavo'. Znam gde živim i nisam pao sa Marsa. Znam kakvo je stanje u svim sferama društva. Vreme u kojem živim ne mogu da promenim".

Svestan je Ivan rizika koji je preuzeo.

VOLI DŽEZ I DOKUMENTARNI FILM"Volim da gledam filmove, slušam muziku. Idem na koncerte, festivale, izložbe... Posebno me privlači dokomentarni film. Nekada sam više slušao rok, danas haus džez. Naravno da znam i narodne pesme i poštujem taj pravac.

"Znam da je mnogo veća verovatnoća da ću biti provučen kroz blato kao i svi koji su bili ovde. Kod nas mnogo veće odjeke izazove nešto negativno nego pozitivno. To je tako i prihvatam realnost života. Ali verujem i u nešto sasvim drugo. Sve ću učiniti što je u mojoj moći da do toga dođe. Da li to izgleda kao entuzijazam bez pokrića, nešto što kod nas ne može da se izvede - vrlo verovatno. Ipak, verujem u ideju, u Partizan, Omladinsku školu, Teleoptik. Jako verujem u ljubav ljudi prema Partizanu!"

Od čelnika kluba je pre stavljanja parafa zahtevao određenu autonomiju u rad.

"Ugovor je bio potpisan za sekund. Međutim, pre nego što smo razgovarali o saradnji, pričali smo o svim drugim stvarima koje se tiču mog posla. Kada vas pozove Partizan vama srce zaigra. Ipak, moramo da sagledamo sve činjenice. Ne zadirem ni u šta sa strane, već samo u stvari koje se tiču mog posla. To mi je bilo važno i moram da znam na čemu sam."

Biti trener Partizana sa sobom nosi ogroman pritisak i stalno moranje da se pobeđuje i osvajaju trofeji. Pred Tomića, zbog velikog bodovnog zaostatka za prvoplasiranom Crvenom zvezdom, imperativ osvajanja titule u tekućoj sezoni bilo je nemoguće postaviti.

"Vrlo je slična situacija kao 2007. kada je Miroslav Đukić postao trener, čak mislim da je i on već u drugom kolu igrao 'večiti' derbi. Mi krećemo od nule. Imamo svaku utakmicu, trening, razgovor, analizu koji su nam strašno važni. Ovo stvarno mislim, zato što igrač mora da ima pristup da posle svakog meča i treninga može da bude bolji. Mora da se potrudi da uvek nešto nauči i da napreduje. Da postane svestan da za tako nešto dok kod igra ima prostora."

ivan tomić, ivan tomic Foto: Mondo/ Stefan Stojanović


Tomićev zadatak je da izgradi otvoren odnos unutar ekipe.

"Strašno mi je važno da imam interakciju sa svakim igračem. Da pričamo, razgovaramo i da fudbaler zna zbog čega igra ili ne igra, kakva mu je pozicija u ekipi, šta dobro radi, šta bi trebalo da popravi... Siguran sam da ćemo se svi potruditi da to sporvedemo u delu. Imam veliki broj saradnika i postoje određene stvari u kojima su oni bolji od mene. Svako od njih je odgovornan i posvećen poslu. Svi imamo svoje mišljenje i moramo da ga iznosimo. Nisam apsolutista i naredbodavac, ali donosim odluke. Mi smo deo kluba i tu smo da doprinesemo boljem Partizanu. To se odnosi i na masera, kondicione trenere, doktora, svi moramo da prepoznamo pravac kojem težimo", objašnjava Tomić.

Talentovani fudbaleri postali su budućnost Partizana isključivo u smislu zarade i opstanka kluba. Humska je za njih postala usputna stanica ka bogatim klubovima Evrope. Tomić je svestan činjenice da je prodaja fudbalera glavni izvor prihoda i da je kao takva neminovna. Ali...

"Partizan je došao u situaciju da dete od 16-17 godina postane važnije od kluba. Da ono bude sve, pa čak i Partizan. To je apsolutno pogrešno i mora da se menja! Klub se ogromnim procentom finansira od prodaje igrača i to se neće promeniti dok ne bude privatizacija. Važno je da Partizan dođe u poziciju da nekog mladog igrača, veliki potencijal, finansijski može da istrpi i zadrži sve dok ga ne proda u pravom trenutku za veliki novac i kasnije od te zarade živi duže, a ne tri-četiri meseca. Onda bi se otvorila mogućnost da Partizan posle nove mlade igrače još duže zadrži i da uz eventualne rezultate u Evropi dođe u sitauciju da 'uzme vazduh' i stekne poziciju da u nekom trenutku fudbaleru ponudi uslove koje bi on prihvatio".

Zbog toga novi trener budućnost kluba vidi kroz Omladinsku školu Partizana.

"Partizan nije u situaciji da fudbalerima daje jake ugovore i da posle ne može da ih plaća. Rešenje je da iz Omladinske škole crpi sav potencijal i da zarađen novac ulaže u nju. Nije dovoljan sam internat, već da se fudbaleri obrazuju, da tereni budu još bolji... Sve more da se podigne na najviši nivo i da se crpe resursi koji će obezbediti nesmetano funkcionisanje na godinu, godinu i po dana. Po sadašnjem sistemu to je nemoguće".

ivan tomić, ivan tomic Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Ivan Tomić će već u drugom porlećnom kolu Superlige odmeriti snage sa Crvenom zvezdom.

"Radujem se jako toj utakmici, a brine me što je strašno rano. To ne mogu promeni, pa samim tim tu činjenicu prihvatam onakvom kakva je. Poštujem Crvenu zvezdu, igrače i njihovog trenera. Zarađuju za život baveći se istim poslom kao i mi. Verujem da ćemo učiniti sve da ta utakmica ostane upamćena po pravom sportskom nadmetanju i da ćemo prvi pružiti ruku kako kod se meč završio."

Partizanovci?

"Navijači Partizana su posebni, to su ljudi koji se ne odlučuju tek tako da vole. Vole teže i komplikovanije stvari. Vole nešto što nije opšte prihvaćeno i jednostvano, nešto što traži odricanje. To je fantastična stvar. Njihova ljubav prema Partizanu je neizmerna i neiscrpna, a sa druge strane strašno zahtevna."

Obećanje?

"Bilo bi strašno pretenciozno sa moje strane da sebe stavim u poziciju da ću nešto veliko da uradim. Nisam taj tip čoveka i ne želim da se tako eksponiram, pa čak i da duboko verujem u to. Mogu samo da kažem šta je moja želja i šta bih voleo. Da pobedimo prvu, drugi, treću, četvrtu utakmicu... Da igramo odvažno i hrabro. Ne znam da li ćemo u tome uspeti, ali učinićemo sve što je u našoj moći", naglasio je podvukao:

"Biće i teških dana, poraza, ali uvek moramo da budemo prvi koji će čestitati. Da se posle pogledamo u oči i kažemo da smo dali sve od sebe. Moramo da budemo dostojanstveni. I kada budemo pobeđivali ili patili uzdignutih glava ćemo napuštati teren. Fudbal su pobede i porazi, a suština je da imamo pošten odnos prema dresu i terenu", kaže Ivan Tomić.

Slaviša Jokanović, Ivan Tomić i Dragan Djuric Foto: MN Press


Lična karta

Rođen u Beogradu, 5. januara 1976. godine.

Igračka karijera: Partizan (1993-1998), Roma (1998-2003), Alaves (2000-2001), Alaves (2003), Rajo Valjekano (2003-2004), Partizan (2004-2007).

Za reprezentaciju Jugoslavije upisao pet utakmica.

*Igrao za mlađe kategorije Radničkog sa Novog Beograda.

Trenerska karijera: Srbija (U-19), Teleoptik (2015), Partizan (2015-?)

- Od polovine 2007. do decembra 2009. obavljao funkciju sportskog direktora Partizana. Za to vreme osvojio dve "duple krune".

Kao igrač od trofeja ima četiri titule sa crno-belima (1994, 1996, 1997, 2005) i dva kupa (1994, 1998). Sa Alavesom u sezoni 2000-2001 igrao finale Kupa UEFA i poražen od Liverpula 5:4.

Povezano

Sve vesti