Delfini, idemo po het-trik!

Autor:

U Beogradu u nedelju počinje Evropsko vaterpolo prvenstvu. Na startu klasik, veliki derbi - Srbija protiv Hrvatske. Pročitajte zanimljive podatke o učesnicima EP.

1
A- A A+
Srbija, srpski vaterpolisti, vaterpolo Foto: Adam Pretty/Guliver/Getty Images Sport



Po mnogo čemu, predstojeće Evrpsko prvenstvo u vaterpolu biće jedinstveno do sada. Najpre, igraće najveći broj reprezentacija do sada (i u muškoj i u ženskoj konkurenciji), očekuje se da bude oboren rekord po broju gledalaca, a drugi put će velika dvorana biti pretvorena u bazen (prvi put se to dogodilo u Beču 1995. godine).

Srbija je ponovo domaćin posle 10 godina. Te 2006. godine, na Tašmajdanu, generacija Danila Ikodinovića, Aleksandra Šapića, Aleksadra Ćirića, sadašnjeg selektora a tada igrača Dejana Savića... osvojila je zlatnu medalju. Tada je Srbija prvi put nastupala kao samostalna država.

Deset godina kasnije, Srbija ima priliku da treći put uzastopno bude prvak Evrope. Na prethodna dva šampionata, 2012. godine u Ajndhovenu i u Budimpešti 2014. godine, "delfini" su se peli na najviše postolje.

Poslednji put to je uspelo reprezentaciji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza (1983, 1985. i 1987. godine). Doduše, i Jugoslavija je to uspela, odnosno igrači koji su bili u reprezentaciji državne zajednice Srbije i Crne Gore - 2001, 2003. a potom je Srbija bila pobednik 2006. godine. To se, ipak, ne vodi kao "zvanična tripleta", jer ipak to nije bila ista država, mada jeste gro srpskih igrača bilo u tim reprezentacijama.

Srbija je, dakle, sada u prilici da izjednači zvaničan rekord SSSR-a, a "delfini" su u sjajnom nizu. Prošle godine - svetska titula, trofej u Svetskoj ligi... Zapravo, od razočaravajućeg, sedmog mesta na Svetskom prvenstvu u Barseloni 2013. godine, Srbija je osvojila sve što je mogla!

ZANIMLJIVOSTI

Biće ovo 32. evropski šampionat. Prvo evropsko vaterpolo prvenstvo održano je pre ravno 90 godina, u Budimpešti 1926. godine. Prvo evropsko vaterpolo prvenstvo u ženskoj kategoriji održano je 1985. godine. Treći put od 2008. godine, evropske medalje biće dodeljene u "olimpijskoj godini". Na EP u Beogradu učestvovaće 16 reprezentacija u muškoj i 12 u ženskoj konkurenciji. Ovo će biti najmasovnije EP ikada. Pre Beograda, rekord je držao Bon 1989. godine sa 16 muških reprezentacija i devet ženskih. Očekuje se i da u Kombank areni bude oboren rekord po broju gledalaca na jednoj vaterpolo utakmici.

Evropsko prvenstvo u Beogradu biće otvoreno jednim od najvećih derbija koje savremeni vaterpolo poznaje - utakmicom Srbije i Hrvatske. Na Svetskom prvenstvu u Kazanju prošle godine Srbija i Hrvatska su bile u istoj grupi. Srbija je pobedila 11:4. Mesec dana ranije, Srbija je u finalu Svetske lige u Bergamu takođe lagano pobedila Hrvatsku - 9:6.

Ali, ne treba smetnuti sa uma da Hrvatska dolazi u Beograd kao i dalje aktuelni olimpijski šampion iz Londona 2012. godine. Hrvatska je poslednji put (a i prvi ako se gleda vreme od raspada bivše Jugoslavije) bila evropski prvak 2010. godine, kada je šampionat održan u Zagrebu.

U grupi sa Srbijom i Hrvatskom su još Francuska i debitant Malta. Francuska ima samo jednu medalju osvojenu na evropskim prvenstvima - srebro iz davne, predavne 1927. godine!

U Grupi A su Crna Gora, Španija, Holandija i Slovačka. Crna Gora je bila prvak Evrope 2008. godine, a na prethodnom EP u Budimpešti 2014. godine Crnogorci su zauzeli četvrto mesto.

Holanđani imaju jedno zlato u svojoj istoriji na evropskim prvenstvima - osvojili su ga pre 65 godina, odnosno 1950. godine u Beču. Zanimljivo, Španija nema evropsko zlato u vaterpolu! Kao ni Slovačka. Najbolji rezultat Španije na evropskim prvenstvima datira iz 1991. godine, kada je bila druga.

U Grupi C su Italija, Nemačka, Rumunija i Gruzija. U toj grupi najtrofejiniji su Italijani. Aktuelni su olimpijski vicešampioni iz Londona, a što se tiče evropskih prvenstava imaju tri titule prvaka Evrope, ali poslednja je osvojena pre 21 godinu (1995. godine).

Nemačka je dva puta bila evropski šampion - u Splitu 1981. godine i u Bonu 1989. godine, a 1995. godine Nemci su osvojili svoju poslednju medalju na evropskim prvenstvima, bronzanu. Rumunija i Gruzija nikada nisu osvajale medalje na evropskim prvenstima. Rumunija je bila najbliža medalji 1993. godine, kada je osvojila četvrto mesto.

U Grupi D su Mađarska, Grčka, Turska i Rusija.

Mađari su rekorderi po broju osvojenih evropskih titula - čak 12! Zanimljivo, Grci, koji su iznenađujuće osvojili bronzanu medalju na prošlogodišnjem svetskom prvenstvu, još nemaju evropsku medalju u svojoj istoriji!

Rusi, zvanični naslednici SSSR-a, imaju pet evropskih titula. Poslednja titula osvojena je u Strazburu 1987. godine. Poslednja "velika" medalja za ruski vaterpolo osvojena je na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine. Od tada, ruski vaterpolo beleži konstantan pad.

SVE EVROPSKE TITULE SRBIJE

Beograd je bio domaćin EP 2006. godine kada je osvojena zlatna medalja. Potom je Srbija bila evropski prvak još: 2012. godine u Ajndhovenu i 2014. godine u Budimpešti. Prethodno, kada je bila u zajednici sa Crnom Gorom, Srbija je bila kontinentalni šampion i 2001. godine u Budimpešti i 2003. godine u Kranju. A pre toga i 1991. godine u Atini.

Dakle, do sada su evropski prvaci bili (ako se gledaju učesnici ovog EP-a), bili: Mađarska, Srbija, Rusija, Italija, Nemačka, Hrvatska, Crna Gora i Holandija.

Evropski šampion kvalifikovaće se direktno za Olimpijske igre. Srbija se već kvalifikovala kao pobednik Svetske lige. Osim Srbije, "olimpijsku vizu" imaju i Hrvatska i Grčka, s obzirom na rezultate u Svetskoj ligi i na SP u Kazanju. Ako se, recimo, dogodi da Srbija, Hrvatska i Grčka osvoje prva tri mesta, na OI će ići najbolje plasirana reprezentacija iza njih...

Osim učešća na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, reprezentacije se bore i za mesto na Svetskom prvenstvu, koje će biti održano u Budimpešti 2017. godine (od 15. do 30. jula). Tri najbolje ekipe u muškoj i ženskoj konkurenciji na EP u Beogradu steći će pravo igranja na SP u Budimpešti. Kao domaćin tog turnira, Mađarska je, naravno, automatski učesnik.



Sve vesti