Arkan - torta, kladionica, "audi" i - metak

Željko Ražnatović Arkan (48), ubedljivo najmoćniji čovek na kriminalnoj sceni Srbije u vreme Slobodana Miloševića, ubijen je na današnji dan, 15. januara 2000. godine, u beogradskom hotelu "Interkontinental".

169
A- A A+

Ražnatovića je, prema pravosudnoj presudi, ubio policajac Dobrosav Gavrić iz sela Trbušnica kod Loznice.

Gavrić je od 2006. godine bio u bekstvu, a 2012. godine je uhapšen u Južnoafričkoj Republici i još nije izručen Srbiji.

Proces za ubistvo Ražnatovića ponovljen je nekoliko puta pred Višim sudom u Beogradu, a Gavrić, kasnije osuđen na 35 godina zatvora, pušten je iz pritvora 2006. godine i od tada je nedostupan srpskom pravosuđu.

Čarapa na glavu

"Gospod'ne Arkane, vi ste više puta navukli čarapu na glavu nego ja na noge", rekao je 1993. godine Ražnatoviću predsedik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj u predizbornoj emisiji na televiziji. Arkan mu ništa nije odgovorio.

U bekstvu je i njegov pomagač Milan Đuričić Miki, dok Dragan Nikolć Gagi, jedan od junaka dokumentarnog filma "Vidimo se u čitulji", u Zabeli kod Požarevca izdržava kaznu od 30 godina zatvora. Gagi je takođe bio u bekstvu, ali je 2003. godine uhapšen u Beču i izručen Srbiji.

Na mnogobrojnim suđenjima nisu utvrđeni ni motiv niti nalogodavci ubistva Ražnatovića, pa je tako ostalo nejasno šta je nagnalo policajca iz Trbušnice da lobanju najmoćnijeg kriminalca u Srbiji napuni olovom i, pored njega, ubije i Milenka Mandića Mandu i Dragana Garića, koji su sedeli sa Arkanom u separeu hotelskog hola.

Gavrić je odabran za ubistvo najmoćnijeg kriminalca u Srbiji jer je bio izuzetno spretan, vešt u baratanju oružjem, a bio je i u dobroj fizičkoj kondiciji.

Prvobitni plan ubica bio je da Arkanu ponude da kupi "audi A8" ispod cene i da ga namame da proba automobil, a onda ga ubiju u tom automobilu.

Arkan je došao do vrata hotela ali je "nešto namirisao" i odustao od "audija".

Onda se prešlo na "plan B".

Gavrić je 15. januara 2000. godine nešto posle 17 sati za svega desetak sekundi uspeo da Arkanu ispali tri metka u potiljak iz pištolja "CZ 99", a onda sa četiri metka u glavu i grudi likvidira Mandića i Garića sa dva u leđa. 

On je posle trostrukog ubistva potrčao ka izlazu hotela, ali ga je nadomak izlaza iz hotela, neočekivano, dočekao metak Zvonka Mateovića, koji je obezbeđivao Arkanovu ženu, pevačicu Svetlanu Ražnatović Cecu.

Policajac iz Trbušnice je u opštem metežu puzao na laktovima i uspeo da se izvuče iz hotela, odakle je njega, Gagija i Mikija "golfom" do bazena "11. april" u Novom Beogradu odvezao Zoran Nikolić Pegla.

Gavrić je, pogođen u bok između dve ploče pancirnog prsluka, iste večeri zbrinut u privatnoj klinici u Loznici.

Mediji su tada javljali da je u Loznici iste večeri viđen i džip kontroverznog biznismena i bivšeg plejboja Andrije Draškovića, koji se tada pominjao i kao "kralj kokaina".

Izvor: Youtube

Drašković ni u jednom pravnom procesu nije pomenut kao organizator ili naručilac ubistva Ražnatovića.

Kasnije su se u medijima pojavljivale nezvanične informacije da su dan pred ubistvo Arkana kod tadašnjeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića bili i Arkan i Andrija.

Arkan se veoma trudio da o sebi u javnosti stvori predstavu kao o patrioti i pravoslavnom verniku. Penzionisani šef kriminalističke službe Mile Novaković je, međutim, pre nekoliko godina otkrio da se i "Arkan pred kraj radio drogu".

Legija

Arkanovu gardu na početku rata je obučavao Milorad Ulemek Cema, koji se vratio iz Legije stranaca, po kojoj je dobio novi nadimak. Ulemek je kasnije angažovan u DB-u, kao instruktor tada tajne jedinice "Crvene beretke". Odan Ražnatoviću, Ulemek se pomalo razočarao u "komandanta" kada je doživeo saobraćajni udes u Arkanovom džipu i povredio rame, a prva reakcija "šefa" navodno je bila "šta mi je sa džipom".

Posle ubistva se nagađalo da je država podstakla sukob dva navodna narko bosa, koja su se osetila moćnijim nego što se to državi sviđalo, kako bi se raščistio teren za novu kriminalnu grupu ljudi jednostavnijih shvatanja, a pod kontrolom pukovnika DB-a Milorada Ulemeka Legije i Ljubiše Buhe Čumeta, krijumčara, kako je svedočio Dejan Milenković Bagzi, ogromnih količina heroina. Ta grupa je kasnije nazvana "surčinski klan".

Slobodan Milošević se u intervjuu datom krajem 2000. godine, posle pada s vlasti, ogradio od Arkanovog ubistva, za koje je optužio zapad.

"Ubili su jednog Arkana", rekao je tada Milošević, i obrazložio da je to ubistvo bilo deo pripreme za promenu vlasti u Srbiji, jer su zapadne sile "znale da je Arkan patriota" koji bi mogao da odigra značajnu ulogu u odbrani vlasti u događajima poput 5. oktobra.

U martu 2014. godine objavljeno je da tužilaštvo ima nove dokaze o ubistvu Ražnatovića, ali da nema potvrde da iza likvidacije stoji tadašnji politički vrh na čelu sa Slobodanom Miloševićem.

Kao osnovni razlozi za ubistvo, kako je tada objavljeno, pominjani su Arkanovo potencijalno svedočenje pred Haškim tribunalom, kao i susret sa jednim visokim zapadnim zvaničnikom, za koji postoji i više svedočenja.

Ražnatović je bio najpoznatiji i najmoćniji "proizvod" te vrste tajnih službi socijalističke Jugoslavije, a kasnije Srbije.

Tokom Miloševićeve vladavine bio je nezvanični "ministar za kriminal", odnosno držao je podzemlje pod kontrolom.

Rođen je 1952. godine od oca oficira JNA, a Arkan se u mladosti pokazao kao vrlo spretan i hrabar.

"Nije tajna da sam kao mali bio đavo", rekao je jednom prilikom.

Dvadeset miliona maraka, brilijanti, "roleksi"

Arkanov blagajnik Pavle Stevović svedočio je prošlog avgusta pred sudom da je Arkan uvek imao 10 miliona nemačkih maraka u sefu u klubu "Obilić", koj nikada nije dirao. Ako bi mu bio potreban novac, Ražnatović se zaduživao, ali 10 miliona nije dirao. Stevović je naveo i da je na dan ubistva u sefu bilo 20,9 miliona maraka, torba puna nakita, brilijanata i satova "roleks". Kontrolu nad sefom je posle ubistva preuzela Ceca...

Karijeru je počeo kao tinejdžer otimanjem ženskih torbica u Tašmajdanskom parku u centru Beograda i ubrzo je dopao zatvora. Pripadao je "zlatnoj generaciji beogradskog kriminala" u kojoj su bili i Ljubomir Magaš, zvani Ljuba Zemunac, Đorđe Božović Giška, Boris Petkov, Rade Ćaldović Ćenta...

Svi su se krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka otisnuli na "rad u inostranstvo", gde su se bavili pljačkama, iznudama (reketiranjem), organizovanjem prostitucije...

Tajne službe režima koristile su ih za ubijanje političkih protivnika i zauzvrat im pružale bezbednost u Jugoslaviji, a na domaćem terenu su se isticali bahatošću i razularenim primitivizmom.

Beogradom su krajem osamdesetih godina kružile legende o Arkanu, neuhvatljivom pljačkašu banaka u zapadnoj Evropi, koji je više puta uspeo da pobegne iz najčuvanijih zatvora.

UDBA, komunistička tajna policija, ubrzo je prekomandovala slavom ovenčanog Arkana iz glasina u širu javnost, i nametnula ga kao vođu navijača Crvene zvezde. Arkan je instaliran na tribine da bi suzbio "četničke elemente" među navijačima srpskog kluba i tada se predstavljao kao srpski patriota, a navijačima govorio da "moraju biti jedinstveni, svi za Srbiju". Navijače je podmićivao i crvenim "beneton" džemperima.

Po izbijanju rata je oformio paravojnu jedinicu Srpska dobrovoljačka garda, poznatu i kao "Arkanovi tigrovi", a navijačke tribine su mu dobro poslužile kao izvor "srpskih Obilića", kako je u čituljama nazivao sve "tigrove" ubijene na ratištima. Propaganda je Arkanovu jedinicu na ratištima u Bosni i Hrvatskoj koristila za širenje straha na protivničkoj strani, što je kasnije primenjeno i tokom rata na Kosovu.

Izvor: Youtube

O kakvom je komandantu reč, najbolje govori snimak na kojem Ražnatović u uniformi, opremljen najsavremenijim uređajiima za komunikaciju, ni ne zna u koje je selo upao, pa tu bruku pokušava da prikrije dranjem na potčinjenog: "Magarčino, što mi ne kažeš gde smo".

Serija ubistava

Posle ubistva Ražnatovića, podzemlje je preuzela banda Legije, Čumeta Dušana Spasojevića, koja je pod izgovorom osvete pobila sve konkurente u podzemlju. Kada se Čume odvojio i odlučio da svedoči protiv dojučerašnjih ortaka, Legija i Spasojević su organizovali ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića koji je nameravao da ih uhapsi.

Kada nije bio na ratištu, zvanično je bio vlasnik poslastičarnice u svom zamku pored stadiona Crvene zvezde, a jedno vreme bio je i poslanik svoje Stranke srpskog jedinstva, u kojoj su mu najbliži saradnici bili Dragan Marković Palma i Borislav Pelević. Bio je i predsednik nižerazrednog fudbalskog kluba Priština, koji je uspeo da ugura u prvu ligu.

Kasnije je isti recept primenio i na klubu Obilić, sa kojim je osvojio i prvenstvo države, sve sedeći na klupi tokom utakmica. Pa, da vidimo tog sudiju...

Arkan se 1993. godine zaljubio u pevačicu Svetlanu Veličković i 1994. godine se oženio sa njom, a televizija Pink je ceo dan emitovala snimke venčanja.

Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, svedočio je na sudu da je Arkan sredinom devedesetih godina uglavnom sedeo u lokalu kod Čumićevog sokačeta u centru Beograda i da je stalno govorio o "patriotizmu, srpstvu, ratu, politici...", što Jocića, kako je rekao, nimalo nije zanimalo.

Izvor: Youtube

Kada je izbio rat na Kosovu, služba je ponovo aktivirala Arkana da seje strah, ovoga puta među Albancima.

Posle bombardovanja i rata na Kosovu, počelo je da se govori o istrazi Haškog tribunala protiv Ražnatovića...

Obožavao je torte, a jednu je pojeo i u hotelu, neposredno pred smrt. Bio je strastveni kockar i na ruletu i barbutu gubio je milionske sume u nemačkim markama.

Kladio se i na ishode fudbalskih utakmica. Pre nego što je ubijen, popunjavao je tiket sa poznatim fotoreporterom i strastvenim kockarom, koji je često pogađao rezultate, pa mu je bio i neka vrsta savetnika. Arkan je fotoreporteru dao da zameni devize, jer tog subotnjeg popodneva nije imao dovoljno dinara kod sebe. Ovaj je otišao, zamenio novac i uplatio tiket, a onda pozvao Arkana da mu javi da je Čelsi dao gol, ali se niko nije javljao...

Sve vesti