Naslednici bivšeg jugoslovenskog predsednika dobili dopunsko ostavinsko rešenje. Imovina nije naknadno pronađena, pa nije ni bilo uslova za novi postupak. Zastupnici rodbine najavljuju žalbe.
Naslednici nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita neće dobiti ništa od imovine koju su tražili, odlučio je Prvi osnovni sud u Beogradu, pišu "Večernje novosti".
U dopunskom ostavinskom rešenju koje je potpisala sudija Ljubica Nenadić, sud je kao neosnovane odbio sve zahteve naslednika.
Odbijeni su i zahtevi zastupnika dinastije Karađorđević i države da se uključe u postupak.
U obrazloženju rešenja sud podseća da je ostavinski postupak za podelu Titove imovine pravosnažno okončan pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, još 1991. U njemu je podeljeno oko 800 komada odeće, obuće i maršalovih ličnih stvari.
NEMA ZABRANE RASPOLAGANjASud je odbio i nekoliko predloga Svetlane Broz. Prvim zahtevom ona traži da se privremeno zabrani raspolaganje imovinom koja je nađena u čuvenom "sefu 555", u Narodnoj banci, i da se blago nađeno u tom sefu prebaci u depo suda. Drugim zahtevom traži da sud izvrši popis celokupne imovine koja je bila u Titovom posedu u vreme smrti, a koja se sada nalazi kod drugih lica
Nezadovoljna, njegova supruga Jovanka Broz je u martu 2002. podnela zahtev za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja, pošto je u januaru Savezni ustavni sud proglasio neustavnim Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su vezane za život i rad Josipa Broza. Odlukom Ustavnog suda, prvobitno ostavinsko rešenje Četvrtog opštinskog suda izgubilo je pravno dejstvo.
Sudija Ljubica Nenadić dalje navodi da se imovina koju su naslednici tražili u dopunskom postupku, a koja je prestala da bude društvena svojina (umetnine, porcelan, nakit, pokloni, nameštaj, numizmatička i zbirka satova, automobili...), ne može smatrati naknadno pronađenom zaostavštinom, pa samim tim nisu ni ispunjeni zakonski uslovi za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja.
"Nužan preduslov za donošenje rešenja je da se radi o imovini za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, što konkretno nije slučaj. Sada pokojna Jovanka Broz u toku ostavinskog postupka predlagala je da se raspravi i imovina koja je kasnije bila obuhvaćena Zakonom o upravljanju stvarima u društvenoj svojini vezanoj za život i rad Tita", obrazlaže sud.
Takođe se dodaje da su se Jovankinom predlogu usprotivili Titovi sinovi Žarko i Aleksandar Miša Broz, a pokojni Žarko je kao razlog naveo da je njen zahtev usmeren ka državi.
"Time je osporio navode pokojne Jovanke Broz da je imovina, čije je raspravljanje ona predložila, imovina ostavioca", konstatuje sudija Nenadić.
Goran Petronijević, zastupnik Titovog unuka Joške, smatra da je ovakvo tumačenje prvostepenog suda potpuno pogrešno.
"Donošenjem odluke Saveznog ustavnog suda o proglašenju zakona neustavnim, imovina koja se do tog trenutka smatrala društvenom faktički je novopronađena imovina. Zato je ovakvo tumačenje suda pogrešna primena zakona i odluke Ustavnog suda", rekao je on.
Violeta Kočić Mitaček, zastupnica sina Miše i unuke Zlatice Broz, kao i Gordana Spasojević, zastupnica Titove unuke Svetlane Broz, najavile su žalbe, pišu "Novosti".
