FIBA "Liga šampiona" - promocija 20. i 21. marta
MONDO/P. Stojanović 

Trenutno najmoćniji evropski klubovi od sledeće sezone će igrati Evroligu koja će po mnogo čemu biti drugačija od aktuelne, a najvažnije promene su smanjenje broja učesnika sa 24 na 16 i ukidanje grupa.

Nakon što nije uspela da posle 15 godina vrati elitno takmičenje pod svoju jurisdikciju, FIBA je odlučila da ipak istraje sa projektom "Lige šampiona", čije detalje trenutno usaglašava sa predstavnicima domaćih liga.

Kao što smo pisali ranije, na sastanku održanom 10. decembra u Minhenu formirane su dve radne grupe, jedna koja se bavi sportskim delom takmičenja i druga za organizaciono-administrativna pitanja.

FIBA nije otkrila dokle se stiglo sa realizacijom projekta, niti je dala naznake kako će izgledati "Liga šampiona" (prohodnost u takmičenje, broj učesnika, format...), ali je u saopštenju sa poslednje sednice svog Izvršnog odbora navela da će novo takmičenje biti predstavljeno 20. i 21. marta u Parizu, kao i da će sve biti spremno za "prvo podbacivanje" u sezoni 2016/17.

Ostaje da se vidi da li će Bertomeuova Evroliga do tada otkriti još neku "kartu", u prvom redu kako će popuniti preostalih pet mesta, koja su prema prvobitnom konceptu rezervisana za prvake tri domaće lige (još se ne zna koje, ABA liga se nada pozivu), pobednika Evrokupa i pobednika kvalifikacija.

Recimo, ako FIBA uspe da privuče sve klubove "druge lige", nezadovoljne što za njih više nema mesta u "privatnoj" Evroligi, Bertomeu bi lako mogao da odustane od kvalifikacija, jer je pitanje ko bi u njima onda učestvovao? Verovatno klubovi koji su daleko od nivoa Reala, Barselone, CSKA, Olimpijakosa, Panatinaikosa, Makabija i drugih nosilaca "A" licence (ukupno ih je 11), potpisnika desetogodišnjih ugovora o učestvovanju.

FIBA je prošle nedelje saopštila da će klubovi iz Francuske i Italije igrati samo takmičenja u njenoj organizaciji i da se od drugih "očekuje da slede taj primer", ali je propustila da kaže da su Italijani odobrili Armaniju da igra Bertomeuovu Evroligu.

To znači da bi u praksi moglo da bude još izuzetaka od pravila i da se, ustvari, i dalje ništa ne može pouzdano tvrditi...