Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Časne verige, dan kada je kralj Irod okovao Svetog apostola Petra.
Mnoge porodice ovaj praznik slave kao svoju Krsnu slavu.
Verige su ustvari okovi kojima je po naređenju Iroda Agripe, judejskog cara iz 42. godine posle Hrista, bio vezan u tamnici Sveti Apostol Petar.
Iz Dela apostolskih saznaje se da je Apostola Petra, uoči suđenja, na čudesan način Anđeo oslobodio sužanjstva. Posle njegovog oslobađanja, verige su čuvane kao svetinja.
Jerusalimski Patrijarh Sv. Juvenalije (420-458), poklonio je verige carici Evdokiji, supruzi Teodosija III Mlađeg (408-450), 437. (ili 439) godine. Jednu verigu, poslala je svojoj kćerci Evdoksiji u Rim, a ona je sagradila hram posvećen Apostolu Petru, i položila verigu u hram, gde se i danas nalaze.
U Rimu su već bile i druge verige kojima je Sveti Apostol Petar bio okovan pred svoje stradanje u Rimu, u vreme cara Nerona.
Čudesnom događaju oslobađanja Apostola Petra, posvećena je uspomena koja se slavi 16. januara, odnosno 29. januara.
Naime, odmah posle smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od tri stotine godina. Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubi Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu.
Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, zasvetle se cela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče: "Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom." Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti.
Narod priča da je jednom i Sveti Sava bio okovan pa je po oslobođenju, sačuvao verige i njima lečio. Jednom se susretne sa Svetim Petrom, i razmenu svoje okove. Sava je Petru dao hladne, a Petar Savi vruće. Da nisu tako uradili, narodu bi leti bilo prevruće, a zimi prehladno.
Po narodnom verovanju, od Verižica (Verižnjaka, Časnih veriga) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počne da zagrejava zemlju.
U mnogim mestima Srbije, Verige se smatraju za veliki praznik.
U Popovom polju Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji praznuju ovaj dan zbog grada. Na Kosovu i Metohiji praznuju Verige da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje, i pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku. Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja. Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šiju se odela.
Časne verige se proslavljaju 16. januara po starom julijanskom kalendaru, a 29. januara po novom gregorijanskom kalendaru.
