Ko će biti novi srpski Šerlok Holms?

Šta prvo pomislite na pomen privatnih detektiva? Šešir, veštački brkovi i probušene novine? "Preljuba!", "Dolijao švaler", "Žena očajna zbog ove klinke", "Uhvaćena s klincem", "Golupčići tajno na kafi" ili sličan tabloidni naslov?

Ko će biti novi srpski Šerlok Holms? Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Istina o detektivskom poslu je, međutim, sasvim drugačija.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije nedavno je počela obavezna obuka 16 budućih detektiva koji će polagati ispit za licencu, pa smo tim tragom pokušali da saznamo više o toj diskretnoj delatnosti o kojoj važe mnoge predrasude.

U sve tajne detektivskog zanata i prateće propise najupućenija u MUP-u je Nataša Ignjatović, načelnica Odeljenja za praćenje i nadzor poslova privatne bezbednosti, privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti.

Pitali smo je ko može biti srpski Šerlok Holms, a ko doktor Votson.

“Da bi agencija dobila licencu od MUP-a, odgovorno lice u agenciji mora imati visoku školsku spremu, državljanstvo Srbije, da nema bezbednosne smetnje, kao i da agencija ima najmanje dva zaposlena detektiva”, kaže Nataša Ignjatović.

Uslovi za dobijanje pojedinačne detektivske licence su državljanstvo Srbije, završena najmanje viša škola, lekarsko uverenje o psihofizičkoj sposobnosti, završena obuka, položen stručni ispit i nepostojanje bezbednosnih smetnji.

Obuku, navodi, ne moraju da pohađaju bivši policajci sa najmanje pet godina radnog staža, sudije, tužioci i obaveštajci, niit oni koji su do dana stupanja na snagu zakona imali pet godina radnog iskustva na detektivskim poslovima.

Detektiv ne sme da prisluškuje

Detektiv prikuplja informacije od građana po principu dobrovoljnosti, što podrazumeva pristanak građanina na razgovor. Privatnim detektivima je izričito zabranjeno prisluškivanje, ili stručno "tajno praćenje i nadzor komunikacija", posebna dokazna radnja propisana po ZKP-u koju državni organi smeju da primenjuju samo po odobrenju suda.

Reč je Zakonu o detektivskoj delatnosti stupio na snagu 5. decembra 2013. godine, čime je ta oblast pravno regulisana posle čitavih 20 godina, a nadzor je poveren MUP-u.

Ona kaže da za detektivsku obuku vladaveliko interesovanje. To nas nimalo ne iznenađuje, jer su čkiljenje kroz špijunku, virenje iza zavese i “čašu na zid, uvo na čašu” tradicionalno u vrhu omiljenih nacionalnih sportova.

"Obuka traje 80 časova, od kojih 69 časova teorijske nastave, a 11 časova vežbi. Polaznici se upoznaju sa svime što će im biti korisno u budućem poslu, poput detektivskih tehnika, krivično-pravne regulative i kriminalističko-obaveštajnih poslova. Obuka košta 25.000 dinara po kandidatu i uplaćuje se u budžet Srbije, a ispit se polaže pred komisijom", kaže Nataša Ignjatović.

ČIME SE BAVE DETEKTIVI U SRBIJI?

Prva asocijacija na privatnog detektiva je uhođenje i fotografisanje preljubnika na delu.

Praksa, kako u Srbiji tako i u drugim državama, pokazala je, međutim, da su od preljube zastupljeniji slučajevi rešavanja prevare osiguranja, oštećenja imovine i drugi poslovi.

Detektivi rade prvenstveno na komercijalnim slučajevima koji im donose više novca, jer su, kao i svi privatni preduzetnici, prevashodno zainteresovani za profit.

"Često prikupljaju podatke o nestalima, bekstvu maloletnika od kuće, bekstvu dužnika od poverilaca, ljude koji su prevarili osiguranje, oštetili tuđu imovinu, traže ukradene stvari", kaže Nataša Ignjatović.

Ne zna se koliko ih ima

Nema preciznih podataka o broju detektivskih agencija i detektiva u Srbiji, jer do donošenja zakona nisu bili obavezni da se registruju u Privrednoj komori, na čijem je sajtu do sada prijavljeno 11 agencija sa rasponom zaposlenih između 30 i 100 ljudi.

U slučajevima odbeglih dužnika, detektiv utvrđuje stvarno prebivalište traženog i da li je njegova imovina dovoljno vredna da se namiri potraživanje.

Klijenti detektivima povaravaju i osetljive slučajeve ispitivanja anonimnih pretnji, poput objavljivanja kompromitujućeg sadržaja u medijima.

"Česti su slučajevi detektivske potrage za ljudima koji koji izbegavaju krivično gonjenje. Važno je, međutim, istaći da se to obavlja po narudžbi privatnog naručioca i da država nije delegirala svoja ovlašćenja detektivskim agencijama kao, recimo, u Americi, pa u Srbiji nema lovaca na glave niti poternica 'traži se živ ili mrtav'", kaže Nataša Ignjatović.

Neretko očajni roditelji angažuju detektive da pronađu decu pobeglu od kuće.

"Kada detektiv pronađe maloletnika, ne može da ga zadrži već o tome mora da obavesti policiju, a ugovornu obavezu prema klijentu ispunio je pronalaskom deteta. U skladu sa zakonom, on ima pravo da putem medija objavi fotografiju nestale osobe ili predmeta, da nudi nagrade za dobijanje podataka, informacija i dokaza”, kaže Nataša Ignjatović.

Deca razvedenih su nevine žrtve ratova roditelja posvađanih na život i smrt i njihovih prljavih igara, pa i tu tima posla za detektive, jer se događa oduzimanje dece od bivšeg supružnika kome je sud dodelio starateljstvo ili "ostvarivanje zabranjenog kontakta sa detetom".

Nisu retki ni slučajevi zaštite intelektualne i industrijske svojine, odnosno žiga, patenta i dizajna.

"Nekada vlasnici firmi angažuju detektive da utvrde da li se zaposleni odaju alkoholu i drogi na poslu ili kradu stvari sa posla", kaže Nataša Ignjatović.

Detektivi traže i zakupce stanova koji su se tajno iselili a nisu plaćali zakup niti račune.

Industrijska špijunaža je takođe zastupljena, pošto vlasnici firmi unajmljuju detektivske agencije da bi došli do više informacija o preduzećima sa kojima planiraju udruživanje ili spajanje, čime smanjuju rizik poslovanja i upliv organizovanog kriminala i pranja novca.

PRIVATNI DETEKTIV NIJE POLICIJSKI INSPEKTOR

policija, nataša ignjatović Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Nataša Ignjatović kaže da je veoma važno istaći razliku između policijskog inspektora i privatnog detektiva.

Policijski inspektor je, podseća, organ vlasti dužan da štiti živote građane i njihovu ličnu i imovinsku sigurnost i postupa po Zakonu o policiji i procesnim zakonima, poput Zakonika o krivičnom postupku (ZKP).

Detektivska delatnost je, sa druge strane, komercijalnog karaktera, i obavlja se na osnovu ugovora sa korisnikom.

Detektiv prikuplja podatke i informacije na zahtev korisnika i ne može da primenjuje ovlašćenja i mere dozvoljene policiji i drugim državnim organima, čiji rad ne sme da ometa.

"Detektiv ima pravo da upotrebi fizičku silu i oružje samo u slučaju nužne odbrane, a oružje može da nabavi kao i svaki drugi građanin, jer zakon ne predviđa da detektivska agencija ima pravo da nabavi oružje. Dozvolu za držanje ili nošenje oružja takođe dobija ako ispuni uslove propisane za sve granađe", kaže Nataša Ignjatović.

Detektiv mora da obavesti policiju ili tužilaštvo čim sazna da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Policijski i detektivski posao veoma su slični kada je reč o prikupljanju podataka i traženju obaveštenja od građana, razjasnila nam je na kraju naša sagovornica.

Izvor: detektivi

Povezano

Sve vesti