Zbog velike razlike u cenama eurodizela, vozači iz Srbije sve češće gorivo sipaju na crnogorskim benzinskim pumpama.
Poslednjim obračunom Ministarstva ekonomije Crne Gore cena eurodizela je u Crnoj Gori dostigla istorijiski minimum.
I dok crnogorski vozači veselo trljaju ruke zbog niskih cena eurodizela (0,82 eura), građani iz Srbije, u kojoj je litar ovog goriva 1,04 evra, poslednjih dana redovni su gosti na benzinskim pumpama u ovoj državi i to samo da bi napunili rezervoare i uštedeli dosta novca na razlici u cenama, pišu Vikend novine.
Benzinske pumpe u crnogorskim gradovima koji se nalazi uz granicu sa Srbijom, sve češće su "okupirane" automobilima sa srpskim tablicama, piše ovaj list. Građani Srbije na crnogorske pumpe dolaze isključivo dolaze zbog eurodizela koji je znatno jeftiniji od onog koji se toči u Srbiji, pa tako uštede i preko 20 evra.
Da vozači iz Srbije dolaze u Crnu Goru zbog jeftinijeg goriva, poznato je i Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS).
"Građani pograničnih mesta oduvek koriste mogućnost da se snabdevaju raznim proizvodima, pa i gorivom ukoliko je jeftinije u susednoj zemlji i to nije ništa neobično ni za naš region, ni za čitavu Evropu. Međutim ukoliko je razlika u ceni velika, za razliku od Evrope, u ovim našim krajevima pokreće se šverc", kazao je Vikend novinama generalni sekretar UNKS-a Tomislav Mićović.
Međutim, iako je UNKS zabelžio da iz Bosne i Hercegovine ima šverca goriva, to nije slučaj sa Crnom Gorom.
"Gorivo se u Bosni kupuje za svoje potrebe, ali sve više i za dalju prodaju. Posebno kada je u pitanju akcizna roba nijedna zemlja nije tolerantna prema ovakvim stvarima i nadležni inspekcijski organi, kako je saopšteno, već preduzimaju korake da spriječe takav način trgovine. Razliku od 22 eurocenta ili oko 27 dinara za svaki litar goriva mnoge koji su u prilici će zaista iskoristiti, ali za sada nismo zapazili da se gorivo iz Crne Gore kupuje radi dalje prodaje na crnom tržištu" istakao je Mićović.
Prema rečima Mićovića, dizel u Srbiji je znatno skuplji nego u državama regiona iz nekoliko razloga.
"Ako pretpostavimo da su u svim zemljama u startu jednake nabavne cene derivata nafte, u startu zbog različitih zahtjeva i naknada različiti su troškovi poslovanja u svakoj zemlji i tu se pojavljuje prva razlika. Zatim, direktna državna zahvatanja koja idu u budžet kao što su akciza, naknada za obavezne rezerve i PDV su u Srbiji daleko veća nego zemalja u regionu. Recimo, takse na 1.000 litara dizela su oko 407,5 eura, u Crnoj Gori 488,91 a u Srbiji 636,93 eura", objasnio je Mićović.
Kompanijska cena, kako tvrdi Mićović, koja se dobija kada se iz maloprodajne cene isključe sve takse je u Srbiji 419,82 eura/1000l dok je u BiH 461,69.
"Dakle, veće su nego u Srbiji, ali krajnju cenu formiraju državna zahvatanja zbog čega Srbija, kada je dizel u pitanju, prednjači u regionu. U prosečnoj maloprodajnoj cijeni eurodizela u Srbiji 60,3 odsto je državno zahvatanje, u Crnoj Gori je to 56,2, dok je u BiH svega 46,9 odsto", zaključio je Mićović.
Kako je Vikend novinama objasnio Mićović, naftne kompanije koje imaju benznske stanice u zapadnoj Srbiji, već godinama ne mogu da izađu na kraj sa smanjenim prometom.
“UNKS je već apelovao da se državna zahvatanja uravnoteže, jer pored vlasnika benzinskih stanica na gubitku je i država čiji građani praktično pune budžet susednih zemalja", rekao je Mićović.
