Sto godina nakon što je u Srbiji nestao poslednji dabar i 11 godina od njegovog ponovnog naseljavanja u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica", ta vrsta ponovo se vraća u vode Save i Drine. Očekuje se dalje širenje njihovih naseobina.
Istraživač i stručni saradnik u "Zasavici" Mihailo Stanković rekao je FoNetu da se dabar uspešno prilagodio uslovima u ovom rezervatu i da su njegova staništa registrovana u Savi i Drini, kao i u Obedskoj bari.
Oni su pre tačno 11 godina stigli u Zasavicu, a godinu dana kasnije su pušteni i u Obedsku baru. Naši dabrovi su čipovani tako da ih pratimo kuda idu. Savom su stigli nizvodno do Obrenovca, a uzvodno do Brčkog u Bosni I Hercegovini. Imamo podatke i da su stigli južno u Mačvu, u kanal Bitva u selu Glušci, i još niže u Drinu i Jadar, rekao je Staković.
Prema njegovim procenama, u ovom trenutku ima preko sto dabrova koji su se, posle jednog veka odsustva, dobro snašli u Srbiji.
U Zasavicu je pre 11 godina pušteno 35 dabrova, a prema sadašnjim procenama već ih ima oko 65, dok je njihov broj u celoj Srbiji premašio 100, rekao je Stanković, dodajući da
je ispunjen cilj da se nakon inicijalnog unošenja u Zasavicu, prošire i na druge vode.
U proteklih 100 godina nestalo je mnogo močvarnih i plavnih terena na kojima se sada nalaze obradive površine, ali su se dabrovi, prema Stankovićevim navodima, jako dobro
snašli u novim uslovima, i u velikim i dubokim kanalima za navodnjavanje formirali su nova staništa.
Mnogi kažu da će se dabrovi prenaseliti, ali to je nemoguće, jer su oni teritorijalne životinje. Jedna
porodica drži jednu teritoriju i tu ne trpi nikog drugog, kaže Stanković.
Poslednji pimerak dabra odstreljen je u Srbiji 1920. godine na Dunavu i od tada mu se u domaćim vodma gubi svaki trag, sve do 2004, kada je, zahvaljujući donaciji iz Nemačke, naseljen u Specijalni rezervat prirode "Zasavica"
Prema Stankovićevim navodima, dabrovi su vegetarijanci koji se hrane korom drveta i ne ugrožavaju riblji svet u rekama, kao ni useve pored svojih staništa.
