Branislav Moro
MN Press Branislav Moro

"Na mene je ostavio sjajan utisak, zainteresovan je za ono što radim, pripremio se za razgovor sa mnom", rekao je Moro Radioteleviziji Srbije.

Moro dodaje i da Kim na svojim leđima nosi veliki teret i da je suočen sa velikim izazovima u vođenju države.

Upitan o čestim kritikama na račun Severne Koreje i izveštajima o gladi koja hara tom zatvorenom državom, Moro je odgovorio da "negativnosti možemo naći u svakoj zemlji, pa i u najbogatijoj".

"Niko ne tvrdi da nema gladnih, ali zemlja napreduje neverovatno brzo. Industrija vrlo dobro radi. Šta god zamisle, oni to i ostvare", kaže Moro.

Moro je za današnju "Politiku" rekao da je razgovor sa Kimom trajao petnaestak minuta.

"Bio je prijatan i tih. Kao i njegov otac nekada (Kim Džong Il), veoma je zainteresovan za sport. Rekao mi je da je upoznat sa vrednostima srpske odbojke i košarke, a to su omiljeni sportovi njegove porodice", naveo je Moro.

On je narod Severne Koreje opisao kao ljubazan, vredan i prijatan.

Moro je, povodom nedavnog lansiranja rakete, koje je osudio gotovo čitav svet, rekao da su ljudi na ulicama posle lansiranja "veseliji i zadovoljniji" i veoma ponosni.

"Mnoge stvari nisu onakve kakvim ih opisuju strani, a neretko i naši mediji. Ona toliko industrijski napreduje da većina zemalja u Evropi može da joj pozavidi. Upravo dok pričam s vama gledam u jednu velelepnu fabriku o kakvoj možemo da samo da maštamo u Srbiji", naveo Moro.

Odbojkaški trener otkriva da u Severnoj Koreji ne postoji nijedno strano dopisništvo, osim ruske agencije TASS, te da su u većini slučajeva "netačne informacije koje vodeći svetski mediji lansiraju o vrhovnom lideru".

Moro se oseća prijatno u Pjongjangu, gde sa sardnicima živi u vili blizu odbojkaške dvorane.

Sankcije kojima je izložena Severna Koreja su, ocenjuje, znatno blaže od onih kojima je bila izložena Srbija tokom vladavine Slobodana Miloševića, a u prodavnicama u Pjongjangu može da se nađe ista roba kao u evropskim "fri šopovima" i svuda primaju dolare i evre.

Mesečne plate u Severnoj Koreji iznose između 265 i 310 evra.

"Komunalije su besplatne, kao i školovanje, lečenje, u nekim slučajevima i garderoba i to neretko firmirana, ali i još mnogo toga. Porez se ne plaća kada idete kod frizera ili na bazen. Kao stranac plaćam 3,5 dolara ulazak na bazen, dok je za Severnokorejce besplatno. Cene su poput onih u većini evropskih zemalja", kaže Moro.

On dodaje da je Severna Koreja najčistija od svih azijskih država u kojima je bio.

Od svih stvari koje su ga impresionirale u Severnoj Koreji, Moro izdvaja talenat ljudi za muziku.

"Deca se navikavaju na muziku od malih nogu. Viđao sam trogodišnje virtuoze na gitarama koje su za glavu veće od njih. Ovde ima 'pogorelića' na svakom ćošku, samo što svet ne zna da oni postoje", rekao je Moro za "Politiku".

MRAČNA TIRANIJA

Severna Koreja je jedna od najmračnijih tiranija današnjice.

Zemljom više od 60 godina upravlja komunistička dinastija Kim, koju je osnovao Kim Il Sung, a nasledio ga je njegov sin Kim Džong Il, posle čije smrti je vlast zašio njegov sin Kim Džong Il.

Kim Džong Il bio je, po svedočanstvima njegovih odbeglih saradnika, fasciniran Hitlerom i naredio je da parade u Pjongjangu liče na sletove u nacističkoj Nemačkoj. Istovremeno, bio je drugi pojedinačni naručilac ekskluzivnog konjaka "Henesi".

Njegov sin Kim Džong Un sklon je prejedanju i ne može da odoli siru, pa su mediji spekulisali da je morao da operiše članke, koji su popustili pod težinom mladoh diktatora.

 Strahovlada u Severnoj Koreji je najsličnija onoj u Sovjetskom Savezu tokom Staljinove vladavine.

Uspostavljen je sistem logora u kojima građani završavaju posle potkazivanja komšija, kolega na poslu ili članova porodice. Nije važno da li su denuncijacije tačne ili ne, onaj ko je potkazan završava u logoru.

Komunistički režim stanovništvo drži u stalnom strahu od hapšenja.

Jeziva svedočanstva ljudi koji su uspeli da pobegnu iz Severne Koreje govore o zverskim mučenjima u logorima i teškom životu i umiranju od gladi širom zemlje.

Severna Koreja je i među najvećim proizvođačima amfetamina, narkotika poznatog kao "spid".

Ljudi koji su se spasili tiranije i pobegli iz tog "radničkog raja" svedoče da se amfetamini masovno daju kao lek za najrazličitije bolesti. Ljudi se pod dejstvom tog "leka" privremeno osećaju bolje i nisu gladni, a trajne posledice po zdravlje brzo nastupaju usled stalne upotrebe.

U međuvremenu, njihovi sunarodnici u Južnoj Koreji uspeli su da se nametnu globalnom tržištu proizvodima poput telefona i drugih aparata kompanije "samsung" i automobila "kia" i "hjundai".

Utvrđeno je i da je prosečna visina Južnokorejaca povećana za pet centimetara u poređenju sa njihovim severnim sunarodnicima koji decenijama žive u bedi.