Iako sva trojica imaju svoje dane praznovanja, njihov zajednički praznik ustanovljen je u 11. veku, za vreme cara Aleksija Komnena.
U jednom trenutku u Carigradu je došlo do rasprave koji od njih trojice je najveći. Vasilija su hvalili zbog hrabrosti i čistote, drugi su bili za Grigorija zbog njegove “nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju“, dok su treći uzdizali Jovana Zlatoustog zbog jasnoće izlaganja vere.
Svaki svetac imao je svoje pristalice i tako je došlo do podele na vasilijane, grigorijane i jovanite. Međutim, ovaj spor je rešen Božijom voljom i to u korist još veće slave trojice svetitelja.
“Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno... niti ima među nama prvog ni dugog“.
Svetitelji su posavetovali episkopa Jovana da im napiše službu i da se odredi dan njihovog zajedničkog praznika.
Kada je ustanovljen njihov dan, spor se rešio.
Prema verovanjima, Sveta tri jerarha štite narod i životinje od zlih vetrova i mrazeva. Po tome kakvi vetrovi budu duvali na današnji dan, kako se veruje, može da se prognozira kakvo će biti vreme tokom godine.
Čobani u pojedinim krajevima Srbije okupljaju se na današnji dan i sviraju frulu.
Sveta tri jerarha slave se kod Srba kao krsna slava. Ovaj veliki praznik u crkvenom kalendaru obeležava se crvenim slovom, a slave ga i mnogi manastiri i crkve.
Prema verovanjima, Sveta tri jerarha štite narod i životinje od zlih vetrova i mrazeva. Po tome kakvi vetrovi budu duvali na današnji dan, kako se veruje, može da se prognozira kakvo će biti vreme tokom godine.
Čobani u pojedinim krajevima Srbije okupljaju se na današnji dan i sviraju frulu.
Sveta tri jerarha slave se kod Srba kao krsna slava. Ovaj veliki praznik u crkvenom kalendaru obeležava se crvenim slovom, a slave ga i mnogi manastiri i crkve.
