Kad toplomer pokaže ispod 36 stepeni...

... ne bojte se, niste počeli da se hladite.

5
A- A A+
Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

  Ukoliko ste toplomerom izmerili temperaturu nižu od 36 ili čak oko 35 stepeni Celzijusovih, ne paničite. Nekada je dovoljno da ponovite merenje i tako dobijete realnu toplotu tela, jer su digitalni merači veoma osetljivi.

Ali ako se i posle nekoliko merenja temperatura tela ne podigne, prvo proverite da li je aparat ispravan, a potom zamenite toplomer i ponovite merenje prema priloženom uputstvu.

Ako se i tada na displeju očita telesna temperatura niža od 36 stepeni Celzijusovih, moguće je da je takvo stanje prouzrokovano nekim faktorima sredine.

Starijima je temperatura niža

Normalna telesna temperatura zdravog odraslog čoveka izmerena na koži trebalo bi da iznosi od 36 do 37 stepeni Celzijusovih. Studije pokazuju da se nakon šezdesete godine ova vrednost smanjuje za oko 0,3 stepena. To se dešava zbog usporavanja metabolizma, a nižu temperaturu najčešće prati i slabija cirkulacija, pa je teško da se ugreju ruke i noge.

"Na primer, hladna voda ili niska spoljašnja temperatura svakako doprinose hlađenju tela, što može da se odrazi i na izmerenu telesnu temperaturu", kaže za "Novosti", dr Zoran Gluvić, specijalista interne medicine - endokrinolog, šef Intenzivne internističke jedinice KBC Zemun.

"U tom slučaju postepeno utopljavanje i uzimanje toplih napitaka, uz eliminaciju faktora koji su doprineli hlađenju tela, dovoljni su da bi se uspostavila normalna temperatura."

Međutim, i neka oboljenja mogu kao simptom da imaju nisku ili subnormalnu telesnu temperaturu.

Recimo, nelečena smanjena funkcija štitaste žlezde može se, pored simptoma hipotireoze, ispoljiti i niskom telesnom temperaturom, jer manjak hormona utiče na smanjenje celokupnog metabolizma i oslobađanja toplote. U najtežoj formi ispoljen hipotireoidizam, tzv. hipotireoidna koma, između ostalog se manifestuje i subnormalnom temperaturom nižom od 36 stepeni Celzijusovih. Postepenim i pažljivim uvođenjem tireoidnih hormona, pojačavaju se aerobni metabolizam i produkcija toplote, te se postepen porast telesne temperature koristi kao značajan objektivni znak da se pacijnet oporavlja.

"Infekcije mozga, meningitis i meningoencefalitis, neke septične infekcije i pojedini tumori mozga, kao veoma ozbiljna oboljenja, takođe mogu da budu praćeni niskom telesnom temperaturom", ističe dr Gluvić i dodaje: "Kod ovih bolesti dolazi do poremećaja u funkciji ili organskog oštećenja centra za termoregulaciju u međumozgu. Niska telesna temperatura je samo jedno od kliničkih ispoljavanja ovih bolesti, a lečenje osnovne bolesti dovodi i do korekcije termoregulacije."

Sve vesti