Dajte ljudi, budimo ozbiljni. Gde se još Srbija pita za bilo šta.
Rezultat 88:85 na poluvremenu. Posle prvog kruga glasanja na scenu stupa Amerikanac. Sunil Gulati, predsednik Fudbalske federacije SAD.
Zar ste uopšte sumnjali da će i tu da umešaju prste?
Prišao je princu Aliju Al-Huseinu, uhvatio ga za ruku i izveo u hodnik. Šta mu je rekao, ostaće tajna. Nije ni bitno. Urodilo je plodom.
Po povratku u salu, potražio je pogledom Infantina, kojeg su novinari mogli da vide "bledog kao kreč" posle prvog kruga u kojem je imao samo tri glasa više od šeika Al-Kalife, a na stolu celih 27 glasova princa Al-Huseina.
Naslovi o pobedi Al-Kalife u drugom krugu već su bili spremni. Ujedinjeni Arapi odneće pobedu, jasno je...
A onda odjednom osmeh, pravo niotkud, govorio više od hiljadu reči:
"Sve je OK. Opusti se". Mig.
U drugom krugu formalnost. Daleki rođak proroka Muhameda gro svojih glasova prepušta Infantinu koji trijumfuje ubedljivo 115:88. Ponižavajuće po velikog favorita – šeika od Bahreina, kojem su "njegovi" okrenuli leđa u odsudnom trenutku.
Salman Bin Ebrahim Al-Kalifa je imao sve argumente na svojoj strani. Podršku kraljevske porodice kojoj pripada, 40 miliona dolara uloženih u predizbornu kampanju, čistu situaciju posle suspenzije jedinog ozbiljnog konkurenta, Mišela Platinija.
Treba li još nešto? Apsolutno. Ono najvažnije! Nešto što je sastavni deo svakih izbora.
Lobista. Čovek iz senke. Siva eminencija. Neki Milovan Đorić, ako vam je tako jednostavnije. Imao je čak i to...
Španija '82, Svetsko prvenstvo, Stadion Zorilja u Valjadolidu. Francuska vodi protiv Kuvajta 3:1 i juri ubedljiviju pobedu. Među strelcima na semaforu i ime Mišela Platinija. Bliži se kraj utakmice i evo još jednog gola. Alan Žires. Francuzi po četvrti put tresu mrežu.
Sudija Stupar pokazuje na centar, ali ne primećuje 'uljeza' na terenu. Publika u šoku. Ko je to? Šta hoće? Muškarac u beloj odori mlatara rukama i ide ka centru. Vrag je odneo šalu. Da nije terorista?
Unosi se u lice ruskom arbitru, zahtevajući da se poništi gol.
"Jasno sam čuo pištaljku, znači gol je neregularan", vikao je.
Tajac i neverica. Ko je njemu dao za pravo da igra ulogu šerifa? Ponaša se kao da je osvojio Iberijsko poluostrvo. Gde su ti redari? Šta je sa delegatom? Zašto ne reaguje policija? Obuzdajte huligana koji se oteo kontroli.
Čovek u crnom pažljivo sluša nezvanog gosta i donosi odluku.
"Gol se poništava!?"
Gospodo Francuzi, dovoljno vam je i 3:1. Ma ko je, bre, taj frajer kome niko ne može ništa? Hajde svi tako da uđemo na teren kad nam nešto smeta. Šta će nam sudije.
"Psssst, to je Al-Sabah!"
Aha, tu smo. Dakle, nije šerif nego šeik. Onda OK.
Fahad Al-Ahmed Al-Džaber Al Sabah. Glavom i bradom. Odnosno, diš-dašom. Predsednik Fudbalske federacije Kuvajta.
Moć, bogatstvo, raskoš. Sve na jednom mestu. U liku jednog čoveka kome niko na stadionu ne sme da kaže da je taj famozni zvižduk stigao sa tribina. Ne iz sudijske pištaljke. Francuzi do kraja ipak postižu gol. Regularan i priznat, preko Bosisa. FIFA sankcioniše šeika novčanom kaznom, a sudiju šalje kući.
Osam godina kasnije, šeik je ubijen. Po zvaničnoj verziji, tokom herojskog otpora iračkom invazoru. Nezvanično i tačno, njegovo telo iskasapili su vojnici Sadama Huseina u predsedničkoj palati neposredno pred anglo-američku intervenciju.
Dve godine pre surove smrti, Al-Sabah će ugostiti Mišela Platinija u svojoj palati povodom humanitarne utakmice protiv SSSR. Bogati darovi kao javno izvinjenje za perfomans u Valjadolidu, a dres Kuvajta kao mali znak pažnje za istinsku legendu svetskog fudbala.
Ujedno i prilika da mu predstavi svog sina.
Ahmad Al-Fahad Al-Sabah! Gospodin na slici desno, kojeg vidite u društvu "drugog čoveka SAD" Džozefa Bajdena, u to vreme ambiciozni 'vunderkind', danas predsednik Olimpijskog komiteta Azije. Jedan od najmoćnijih ljudi na azijskom kontinentu!
Kažu da je specijalista za izbore. Osoba sa milion veza i vezica. Čovek zadatka koji je umetnost ubeđivanja doveo do savršenstva. Eto zašto bi Platini kao od šale dobio izbore da nije bilo famozne "tezge" za Blatera, vredne dvomilionskog honorara.
Možda je "Le Roi" veći gubitnik i od samog Al-Kalife. Kao i sve fudbalske vedete koje nikako iz svojih redova da regrutuju sposoban kadar za rukovodeće funkcije. Počev od našeg regiona. Dejo i Šuker. Sve ostalo gola birokratija.
Kada je suspenzija Etičke komisije FIFA izbacila iz trke očevog prijatelja, Ahmad donosi odluku da okrene leđa Evropi. Staje uz Al-Kalifu i čini sve što je u njegovoj moći da šeik od Bahreina sedne u Blaterovu fotelju.
Juri, cima, zove, moli, laže, maže, obećava... Vedri i oblači tokom izborne kampanje. Šta vredi, kad se zna ko pušta kišu.
Amerika je rešila stvar za nekoliko sekundi. U par rečenica. Nasamo i šapatom. Diskretno.
Đani Infantino je novi gospodar svetskog fudbala. Simpatični ćelavac koji rukovodi žrebom svakog avgusta u Grimaldi forumu (kako sam se razočarao kad sam video da kompletan tekst čita s "idiota").
Arhitekta finansijskog fer-pleja kojim je Platini ušao u rat sa bogatim klubovima i izazvao simpatije i naklonost običnih smrtnika. Govori pet svetskih jezika, arapskim se služi, kineski nariče. Letos je s Ivicom Dragutinovićem natucao i srpski, izvlačeći kuglice za Ligu Evrope.
Švajcarac italijanskog porekla. Otac rodom iz Kalabrije, kontrolor u vozu. Majka iz Valkamonike, radila u kiosku na železničkoj stanici. Tu su se i upoznali.
Đani se rodio 23. marta 1970. u istom kantonu kao Blater, devet kilometara deli njihova dva porodilišta.
Sto mu gromova, nisu im valjda i navike slične!? Ne treba nam još jedan alav na lovu. Sklon kompromisu i lak na koverti... Možda ima šanersko ime, ali definitivno nije takav. Za sve što je stekao, svojski se potrudio.
Čisteći vagone i spavaća kola zaradio je za školovanje. Pomažući majci u kiosku, snašao se za studije. Diplomom na Friburgu, zaslužio je posao advokata za sportsko pravo na Univerzitetu u Nojšatelu.
Učenje je išlo bolje od fudbala. Pokušao je u ekipi Folgore, sastavljenoj isključivo od italijanskih iseljenika.
"Imao sam zagarantovano mesto u timu. Ali, zato što je tata bio trener, a mama ekonom".
Menjao je pozicije u timu. U zavisnosti ko se od igrača nije pojavio na utakmici. U direktnom duelu za ulazak iz poslednjeg u pretposlednji rang, ušao je u igru pet minuta pre kraja...
"Već smo vodili 4:1. Nisam imao šta da pokvarim".
Član UEFA postaje 2000, a devet godina kasnije već je na funkciji prvog operativca. Desna ruka Mišela Platinija sa kojim od početka uspostavlja iskren odnos na bazi uzajamnog poverenja. Uprkos tome, nema hrabrosti da svom šefu otkrije strogo čuvanu tajnu. Juventus se nikako ne uklapa u njegove navijačke afinitete.
A i kako bi?
Jednom Interista, uvek Interista! Od malih nogu lud za Interom. Svake nedelje sa ocem na "Meaci", u dečačkoj sobi posteri Bekalosija i Altobelija.
"Fudbal Fifi, FIFA fudbalu", kako lepo zvuči slogan novog predsednika.
Najviše mi se sviđa ideja da se neposredni akteri uključe u donošenje bitnih odluka. Fudbaleri, klubovi, nacionalne lige. To je suština! Drago mi je i zbog fijaska Žeroma Šampanja. Izgibe čovek da se Kosovo primi u fudbalske forume.
Zato je i završio sa nulom!
Kao što je i Albanija "sjajno" izlobirala za šeika. Toliko dobro da je Infantino dobio 50 evropskih glasova. Od mogućih 53.
Da ne pametujemo, dobar je epilog. Pobedio je čovek fudbala. Ni biznismen, ni naftni magnat, ni preduzimač. Ovoga puta nije on izvukao kuglicu. Sada su izvukli njega. Ne iz ćupa, već iz glasačke kutije.
Dobrodošao!
Treba nam lider koji neće robovati prevaziđenim praksama iz prošlosti. Stop diktaturi. Nećemo predsednike sa doživotnim mandatom.
"Želim FIFA koja investira u fudbal. U Ligu na Karibima. U škole fudbala u Africi. U decu koja jure za loptom širom Okeanije..."
Kaže smelo i ne boji se obećanja. Novac će sigurno umeti da stvori. Milionski budžet UEFA je argument koji mu ide u prilog. Sebe smatra građaninom sveta. Možda i zato što je oženjen Libankom sa kojom ima četvoro dece. Ona je zaobišla sve protokole u Cirihu i prva mu doletela u zagrljaj.
Usledile su i druge čestitke. Blaterova među prvima. Zameniti njega i raditi bolje i nije neka mudrost. Zatim i Putinova. Rusija i Katar ostaju domaćini Mondijala, iako bi Đani to već sutra promenio.
Čestitala je i Evropska klupska asocijacija, mada joj se nikako ne dopada ideja o 40 učesnika na Svetskom prvenstvu.
Čestitamo i mi, iskreni ljubitelji fudbala, bez obzira što smo protiv video tehnologije. Već ovih dana zaseda "Veće staraca" iz Internacionalnog borda i donosi odluku o uvođenju "čelendža".
Tu se apsolutno slažem s Platinijem. Draž fudbala je da se pola veka posle šuta Džefa Harsta i dalje diskutuje da li je lopta prešla gol-crtu. Nama ovde, ni "Oko sokolovo" nije od pomoći. Na jednoj televiziji kažu da je bio penal za Partizan, na drugoj da nije.
Našoj bolesti nema leka.
A, ložimo se da smo uticali na izbor predsednika. To već nije INFANTINO. To je INFANTILNO!
