Elektroprivreda Srbije je poskupljenje struje iskoristila za povećanje plata, iako duguje milijardu evra i trebalo je da smanji plate, kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. EPS demantuje.
Fiskalni savet upozorio je da se reforma Elektroprivrede Srbije ne sprovodi, te da su najveći problemi EPS-a prevelik broj zaposlenih i velike plate, koje su, umesto da budu smanjene, po svemu sudeći u 2015. jos i povećane.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović istakao je da to preduzeće duguje oko milijardu evra i da bi bilo neodrživo ako se to prevali na budžet.
"Vlada je EPS-u garantovala kredite, a ako on stvara gubitke, vlada to mora da pokrije", objasnio je Petrović na konferenciji za novinare.
On je naveo da je od prethodnog povećanja struje za sedam odsto, tek tri odsto pripalo EPS-u, ali da se i to, po svemu sudeći, prelilo na povećanje plata zaposlenima.
"Ako se to zaista dogodilo, neodgovorno je da se rast plata u EPS-u na kraju preliva na leđa građana", rekao je on.
Petrović je ukazao da EPS planira da ove godine smanji broj zaposlenih za 1. 000 iako je višak 5.000 do 10.000 ljudi, a tih 1.000 kako je rekao, mahom su zaposleni koji odlaze u penziju.
"Dakle, ogromni su troškovi za zaposlene u EPS-u, a to nije dotaknuto. Plan za ovu godinu je skroman, oko 1.000 otkaza, a to je broj onih koji odlaze u penziju. Taj problem se ne adresirat, a još postoji i problem sa otpremninama jer oni traže 800, 900 i 1.200 evra", rekao je Petrović.
On je istakao da to nisu "pare koje EPS ima pa će da im da", nego će se i to na kraju svaliti na građane Srbije.
Petrović je podsetio da pojedina preduzeća, poput RTB Bora ili Železare, ne plaćaju EPS-u struju.
"Kada kažemo da ne možemo da zatvorimo RTB Bor, Železaru. . . nema troškova, to nije istina jer troškova ima. Tu struju neko mora da plati", naveo je Petrović.
On se osvrnuo i na cenu struje za građane, i ukazao da je i dalje u Srbiji najjeftinija u regionu.
"Niska cena dovodi do neracionalnog trošenja struje koja je skup resurs, a povećanje cene je potrebno i za održivo poslovanje EPS-a. Naravno, ne da taj novac ode na plate", kazao je Petrović i zaključio da je loše poslovanje EPS-a trenutno najveći rizik po javne finansije Srbije.
EPS: NIJE TAČNO
EPS je negirao navode Fiskalnog saveta i istakao da u tom preduzeću nije bilo povećanja plata i da je EPS 2015. godinu završio sa profitom od 2,5 milijardi dinara.
EPS je u saopštenju reagujući na navode Fiskalnog saveta iznete na konferenciji za novinare naveo da nema razloga za strepnju od prelivanja tereta na budžet, jer EPS grupa pozitivno posluje i u stanju je da samostalno servisira svoje obaveze.
EPS je ukazao da zarade nisu povećavane u 2015. godini u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, kao i da je preduzeće pozitivno poslovao, da procenjeni profit iznosi 2,5 milijarde dinara, a na osnovu poreza, doprinosa i taksi u budžet uplatilo 65 milijardi dinara, što čini sedam odsto budžeta Srbije.
"Zarade u 'Elektroprivredi Srbije' tokom 2015. godine isplaćivane su u visini sredstava planiranih u Godišnjem programu poslovanja za 2015. godinu na koji je saglasnost dala Vlada Srbije", naveo je EPS u saopštenju.
Kako se ističe, informacija o ukupnim dugoročnim obavezama EPS-a od milijardu evra je podatak poznat javnosti.
"Neophodno je da se ukaže da su to ukupne obaveze po kreditima i to su čine reprogramirani krediti nastali pre 1990. godine, projektni zajmovi i zajmovi od komercijalnih banaka", naveo je EPS.
Napominje se da u 2016. godini dospeva oko 300 miliona evra od tih milijardu evra, od čega će 200 miliona biti refinansirano pod povoljnijim uslovima u skladu sa ugovorom sklopljenim sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a ostatak od 100 miliona evra biće vraćen u ovoj godini.
