Markus Rašford – novi Runi ili Makeda?

Arsenal - Mančester junajted 3:2, 9. novembar 1997. godine.

Spustio je pogled, namestio se na desnu nogu, i potom kao iz topa ispalio "đule" ka jednom od najboljih golmana na svetu. Sledeće čega se seća je da je obradovao oko 40 hiljada ljudi na Hajberiju, da su mu saigrači trčali u zagrljaj, da se Peter Šmajhel nervirao, da se Overmars zamislio zašto mu nije dodao, da je Gari Nevil razmišljao kako mu je dođavola lopta prošla kroz noge, a ostali kraj televizora su se zapitali: "Ko je ovaj mali?"

Taj mali je bio Nikolas Anelka...

Deset dana pre ove utakmice i prvog pogotka Nikolasa Anelke u dresu Arsenala, rođen je Markus Rašford, momak koji je prošlog vikenda neočekivano dobio šansu kod Luja van Gala, takođe zbog povreda napadača, i u toj utakmici sa dva gola i asistencijom vodio Mančester junajted do pobede (3:2).

Ali, da li je to dovoljno da se nazove novom nadom Junajteda i uopšte Engleske?

Nikolasu Anelki je bio potrebno četrnaest utakmica kako bi došao do šanse i svog prvog pogotka u dresu Arsenala, a potom i dve dobre sezone, na osnovu kojih je izgradio solidnu karijeru i pre svega zaradio mnogo novca. Već sada se može reći da je Markus Rašford od njega bio "zreliji" u glavi, pre debija u Premijer ligi doneo je svom timu sa dva gola i plasman u narednu fazu Lige Evrope, a potom i "nestao" u trećoj utakmici u sedam dana (Votford).

Taj sindrom "nestanka" nakon dve dobre utakmice videli smo na primeru i Federika Makede, postigao odlučujuće golove protiv Aston Vile i Sanderlenda u Premijer ligi, ali i Džejmsa Vilsona, junajtedovog "školarca", koji je doduše debitovao sa dva gola, a povreda ga je omela da pokaže i više.

Sličnost sa početka karijera, šansa koju su dobili usled povreda prvotimaca, golovi u praktično istom derbiju i instant "zaljubljenost" navijača jedine su stvari koje Rašford želi da ima zajedničke sa Anelkom. Za njega nije poželjno ni da razmišlja o karijerama Federika Makede i Džejmsa Vilsona, koji doduše još uvek mogu da se vrate na staru stazu, nego je za njega pravi put onaj kojim je išao i njegov kapiten.

Put Vejna Runija.

Zvuči neverovatno da su on i Rašford u istoj starosti, i ne govorimo samo o godinama, nego i o danima od kada su došli na ovaj svet – upisali svoje prve pogotke u Premijer ligi. Na tačno 18 godina i 120 dana od rođenja upisali su svoje prve golove u engleskom fudbalu. Jedan u dresu Evertona, a drugi u onom mnogo trofejnijem - Mančester junajteda.

I, ko ne bi hteo da bude Vejn Runi? Rekorder Junajteda?

KO JE RAŠFORD I OTKUD BAŠ U JUNAJTEDU?

"Kada dobiješ šansu moraš da pružiš dobru partiju, moraš da ispunjavaš zadatke koje mi tražimo od tebe. Uvek kažem da nije pitanje godina nego pitanje kvaliteta, a on to pokazuje", bile su prve reči Luja van Gala nakon utakmice u kojoj je "pao" Arsenal, a holandski trener umalo svojim bacakanjem bacio u senku novu sjajnu partiju Markusa Rašforda.

Momak rođen 1997. godine u Mančester junajted je došao iz lokalnog Flečer Mos Rendžersa, još 2005. godine, akademije sa kojom "đavoli" imaju samo dobrog iskustva. Ves Braun, Dani Velbek, Bortvik-Džekson i Ravel Morison, neki su od igrača koji su kao juniori stigli u Junajted iz ovog kluba.

Ali, umalo je Rašford mogao da završi u suprotnom taboru Mančestera.

Markusovom bratu Dvejnu stigla je ponuda iz Sitija da će postati skaut u tom klubu ukoliko uspe da dovede nekoliko talentovanih fudbalera na probu.

On je prvo rekao: "Pa, dovešću vam mog brata!"

U Sitiju, pak nisu bili impresionirani. Kako priča direktor Flečer Mosa Ron Džejmison, oni su od Rašforda odustali iz razloga što je bio isuviše nizak, odnosno sitan za svoju uzrast (setite se Mesija), pa je ovaj fudbaler na kraju završio u klubu za koji i navija od malih nogu.

"On je vrlo pristojan, ozbiljan, smiren i tih mladić. Obožava da postiže golove. To je bukvalno jedina situacija kada možete videti osmeh na njegovom licu. Postigao je sad neke važnne golove, pa mislim da je vreme da se Runi skloni... Dajte mu šansu", kazao je Džejmison.

Prisetio se da su ga na turniru mlađih kategorija pratili mnogi skauti iz Engleske, uključujući i one najveće klubove kao što su Liverpul i Everton, uz već pomenute Junajted i Siti koji su duže znali za Rašforda.

"Od početka se videlo da on ima potencijala. Nedostajao mu je jedan prednji zub, mlečni zubi su mu tek ispadali, ali bio je sjajan igrač. Još niste videli najbolje od njega, dajte mu šansu", ponovio je još jednom.

KOJE SU NJEGOVE VRILINE I MANE? IMA LI UOPŠTE MESTA U JUNAJTEDU?

Količina novca koju je Luj van Gal potrošio u prethodne dve godine otkako je stigao u Mančester, a pre svega način na koji je potrošio novac, govore da je mladim fudbalerima jedina šansa bila ono što hronično muči "đavole" – povrede.

Da nije bilo povreda pitanje je da li bi iko od mladih fudbalera, a ogroman broj njih je debitovao (14) za vreme "vladavine" (bukvalno) Luja van Gala, s obzirom na to da je Mančester sve vreme bio u poziciji da nekoga juri. U takvim situacijama teško da bi se rigidan trener kakav je holandski stručnjak odlučio da u pomoć pozove "klinčadiju" koja godišnje ne zaradi koliko njegove velike zvezde u toku jednog sata.

Ipak, nije Luj van Gal trener koji nikada ne pruža šansu "omladincima", pa su u njegovoj trenerskoj karijeri počele i velike fudbalske. Od katalonskih mađioničara poput Ćavija i Inijeste, do Davidsa i Sedorfa, ali i u novije vreme Davida Alabe i Tomasa Milera.

Jedina razlika je u tome što je Luj van Gal brižno pratio treninge i napredak svojih mladih fudbalera, dok se za Markusa Rašforda, a i za ostalih 14 golobradih dečaka, ne može baš tvrditi da li su mu svi bili zapali za oko u trenutku kada nije izvesno ni da će naredne sezone "žuljati" onu stolicu na "Old Trafordu" koja je ograđena narandžastim ciglama.

Markus Rašford je verovatno najzanimljivija ličnost kojoj je on u mančesterskoj eri pružio šansu, pa se od igrača koji nije naročito visok (1,8m), ali ima neverovatne dugačke noge i dobar dribling, zaista mnogo očekuje.

San svakog trenera i menadžera jesu igrači koji mogu da igraju na više pozicija, a upravo takav je i Rašford. Osim što se odlično snalazi u ulozi "usamljenog napadača", podjednako je dobar i kada igra iza jednog takvog, za šta mu je izuzetno koristan pregled igre koji poseduje. On takođe može da igra i po krilu, a bolje se služi desnom nogom, mada zna levu da koristi i kao "pomoćnu" u građenju pozicije za šut ili dodavanje.

Rašford je igrač koga krasi brzina, snalažljivost i osećaj da se nađe na pravom mestu u pravo vreme (videlo se protiv Mitjilanda), pa se često može videti kako se sa krila ubacuje u sredinu, ili iz sredine povuče loptu na stranu. Dobar šut koristi naročito kod slobodnjaka, a jedina prava mana mu je izdržljivost, žil odnosno snaga, koja je neosporno potrebna da bi se igralo u Premijer ligi.

Uz ovakav opis, i podatak da se radi o samo 18-godišnjaku, svaki menadžer bi trljao ruke.

Međutim, kako je Mančester junajted od odlaska Ser Aleksa Fergusona sve manje strpljenja pokazivao za ovakve igrače, i po sili prilika širom Evrope tražio već formirane fudbalere, ali i to da je najozbiljniji kandidat za menadžera Žoze Murinjo... pravo je pitanje kakva sudbina čeka ovog talentovanog fudbalera. I gde.

Murinjo je u svoja dva mandata u Čelsiju šansu pružio svega trinaestorici "omladinaca" i nijedan od njih nije napravio karijeru u Čelsiju, a pitanje je da li će i u nekom drugom klubu.

Ako su i zbog jednog drugog razloga premišljali o Portugalcu, a bilo ih je i po odlasku Fergusona i dan danas (o čemu smo pisali ovde), onda bi čelnici Mančester junajteda baš zbog talentovane generacije "đavola" koja kuca na vrata prvog tima i, kako vidimo – dobro odgovara zahtevima trenera, trebalo da na čelo stave prst i zamisle se da li će Žoze Murinjo bar obratiti pažnju na ove igrače.

Da li je vredan? I, ko je vredniji?

(Milutin Vujičić - MONDO)