Bele poklade - pomirite se, ako ste se posvađali

Autor:

Poslednja nedelja pred veliki post se zove "bela nedelja", a poslednji dan ove nedelje su "bele" ili "sirene" poklade. One se obeležavaju danas, a od sutra počinje veliki Vaskršnji post.

8
A- A A+
bele poklade Foto: printscreen/youtube

Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri. Na belepoklade je postojao običaj da se gata, naročito pomoću jaja.

Najzastupljeniji običaj je da se na današnji dan opraštaju svađe i uvrede. Sinovi i kćeri sa porodicama obilaze roditelje, nose im na dar flašu pića i razne poklone.

Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži oprost da može časno da započne post. Kada uđe u kuću, ljubi ruku tastu i govori:

"Oprosti dedo“, a tast mu odgovara: „Neka ti je prosto sinko“.

Belepoklade su praznik, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.

U Pčinji na današnji dan naprave velike gomile slame na sred sela, i zapale ih. Ta vatra se naziva krleštica.

Na Kosovu se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove „mačka“.

U Podrinju se igraju „lubačke“ i „pauka“, i to samo mlađi dečaci, obučeni kao junaci, okićeni oružjem.

U takovskim selima se maskiraju u pripremljene maske od papira, koje nakite zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune.

Obično po trojica obilaze kuće, igraju kolo, rvu se, govore izveštačeno i „plaše“ malu decu, koja ciče od veselja kad ih ovi pojure.

Kad se pokladari umore, sakupe se svi na jedno mesto, gde se igre i takmičenja nastavljaju.

U Velikoj Plani, predveče pale vatre od šaše, i samo za taj dan izgrade neku vrstu vrteške na kojoj momci vrte devojke.

Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad  darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima.

Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.

Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke „mečkara“, što su po licima nagaravljeni muškarci odeveni u stara i pocepana odela.

Inače, poklade su narodni praznik rasprostranjen u Evropi i Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća.

Poklade se obično smatraju za vreme neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.

Izvor: youtube



Za pravoslavne vernike sutra počinje višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine proslavlja 1. maja po laičkom kalendaru.

Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici uvek proslavljaju u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.

Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četredest dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušnja koja mu je postavio sotona.

Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.

Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.

Sve vesti

Mondo izdvojeno