Nakon zatvaranja zapadne balkanske rute i dogovora EU sa Turskom, postoji potencijal od 1,1 milion ljudi koji bi mogli da krenu put Bugarske, upozorila je ona u izjavi austrijskoj državnoj televiziji ORF.

Istovremeno je ukazala da skeptično gleda na sporazum EU i Turske, dodajući da taj sporazum ne rešava problem.

Prema njenim rečima, već se vide alternativna kretanja u pravcu Bugarske, jer je zatvorena granica Makedonije prema Grčkoj.

Mikl-Lajtner ističe da se uočava i povećana aktivnost krijumčara ljudi u pravcu Bugarske, te da tu nastaje novi koridor za masovnu migraciju.

Zbog toga, kako podvlači, bitno je da se ulože napori ka tom delu Evrope.

Mikl-Lajtner je kazala da je već naložila generalnom direktoru za javnu bezbednost da se pripremi za ovaj scenario.

Takođe Mikl-Lajtner je tim povodom pre nedelju dana boravila u Bugarskoj, zajedno sa ministrom odbrane Hans-Peterom Doskocilom.

Mikl-Lajtner je uverena da će u Evropi biti potrebno podići tvrđavu i da su "radovi" na tome sada u toku.

Ona je istakla da je, i pored sporazuma sa Turskom, neophodno dalje štititi granice Austrije.

S tim u vezi je najavila da će, ako bude potrebno, i na drugim prelazima, osim na prelazu Sspilfeld, biti uveden novi sistem upravljanja sa ogradom i kontejnerima, kao i dodatnim policajcima.

Mikl-Lajtner je potvrdila da je proteklih dana podneto više od 100 zahteva za azil dnevno, ali ne na granicama, već u zemlji.

"Ako se tako nastavi, onda ćemo na jesen dostići ograničenje od 37.500 tražilaca azila, koliko je odredila vlada Austrije za ovu godinu", poručila je ona.

Zbog toga ona smatra dalje potrebnim mere kojima bi se sprečilo prekoračenje te granice.

Ona je prenela da trenutno postoji i zastoj od oko 60.000 zahteva za azil, kao i prosečno vreme obrade od sedam meseci.

Ona namerava da dalje ubrza proterivanje odbijenih tražilaca azila, a krajem aprila želi da otputuje u Maroko radi sporazuma o readmisiji.


Što se Turske tiče, Mikl-Lajtner zahteva od EU da detaljno prati kako se ta zemlja odnosi prema osnovnim pravima i izbeglicama.

Za dogovorenu viznu liberalizaciju, ona traži unošenje klauzile o raskidu dogovora ako ga Turska ne bude poštovala.

Takođe zahteva od EU da se Turska proglasi bezbednom trećom zemljom, kako bi mogli biti vraćeni i turski državljani, ako budu "krenuli" put Evrope.

Za Grčku, ona je najavila pomoć od dodatnih 4.000 službenika, ako to bude potrebno, ističući da je Austrija spremna da pruži doprinos u obezbeđivanju spoljne granice.

U vezi sa situacijom na grčko-makedonskoj granici, Mikl-Lajtner je delovanje nevladinih organizacija nazvala "neodgovornim", zato što nagovaraju izbeglice da ostanu u blatu, da bi se tako izdejstvovalo otvaranje balkanske rute.

Mikl-Lajtner, međutim, dodaje da postoji odlučnost da se deluje dosledno.