Jevreji danas slave Purim, u spomen na spas od uništenja koji je, prema predanju, pripremao Aman, veliki vezir persijskog kralja Ahašveroša (Kserksa).
Purim se naziva po hebrejskoj reči "pur" - žreb ili kocka, jer je Aman kockom odredio dan pokolja. Taj praznik vezan je za legendu o Esteri, opisanoj u Bibliji u Knjizi o Esteri. Smatra se da se to dogodilo između 484. i 464. godine pre nove ere.
Veruje se da je, pošto je kralj Ahašveroš, po nagovoru Amana, hteo da pogubi sve Jevreje, zahvaljujući Esteri izbegnut pokolj, a stradao je veliki vezir.
Purim se provodi u gozbi i veselju, razmenjuju se pokloni i daje siromašnima, a u sinagogama se čitaju posebne molitve.
Purim se smatra najveselijim jevrejskim praznikom.
Neki stručnjaci za judaizam Purim ne uzimaju samo kao verski praznik, već i kao priliku da se jednom godišnje ljudi prepuste jelu, piću, zabavi i dobrom raspoloženju.
Glavno obeležje proslave Purima u Jerusalimu je maskenbal.
