Svečana sveta uskršnja misa biće služena u 10 sati u Crkvi svetih Ćirila i Metodija.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar poručio je u poslanici da Uskrs treba da posluži za preispitivanje savesti odgovornih u svim zajednicama i vodećim strukturama sveta.

Hočevar je pozvao na preispitivanje odgovornosti svih odgovornih u crkvenim i verskim zajednicama, parlamentima, kao i svim čelnicima naroda država sveta, Evrope i Balkana.

"Vaskrs svima nama odgovornima ispituje savest... Vaskrs postavlja pitanje svim očevima porodice, svim očevima zajednica, naroda, država, Evrope, kao i ostalih kontinenata i sveta: brinete li vi poput Oca za sve nemoćne, izgubljene, zalutale, Vaskrs ispituje sve nas radujemo li se životu i povratku izgubljenih", naveo je nadbiskup.

Hočevar je kazao da Uskrs postavlja svim parlamentima i vodećim strukturama sveta sledeća pitanja: "Zašto odbacujete Oca? Zašto se više radujete smrti nego životu? Zašto jače podupirete izgubljenost vaših sinova i kćeri?"

"Vaskrs pita sve 'očeve' Balkana: zašto se i dalje više radujete tome da su vam deca posvađana, izgubljena i mrtva, nego da se radujete na zajedničkoj gozbi razumevanja", navedeno je u Uskršnjoj poslanici beogradskog nadbiskupa.

Po crkvenom učenju, Isus je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" I "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.