Šta se zapravo dešava u Nagorno-Karabahu?

Prenosimo vam autorski tekst Srbina Nenada Ristića, velikog prijatelja Azerbejdžana, koji objašnjava detalje ponovo aktivnog jermensko-azerbejdžanskog konflikta.

34
A- A A+

U savremenim međunarodnim odnosima posebno mesto zauzimaju takozvani "zamrznuti konflikti". Bez obzira na to što se broj takvih konflikata u svetu u poslednje vreme smanjio, ponekad upravo oni predstavljaju glavnu pretnju miru i međunarodnoj bezbednosti. Neki od tih konflikata, kao jermensko-azerbejdžanski konflikt u Nagorno-Karabahu, Pridnjestrovlje u Moldaviji, gruzijsko-abhaski i gruzijsko-osetijskikonflikt posebno su aktuelni na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza i na tim tačkama u bilo kom trenutku mogu izbiti oružani sukobi koji mogu da nanesuveliki udarac regionalnoj ili čak svetskoj stabilnosti i bezbednosti. U to smo mogli da se uverimo na primeru nedavno aktiviranih ratnih dejstava između Jermenije i Azerbejdžana.

Kao što je poznato, 2. aprila, usled narušavanja režima prekida vatre u zoni konflikta u Nagorno-Karabahu, obnovila su se ratna dejstva između Jermenije i Azerbejdžana. To su najozbiljniji vojni sukobisa korišćenjem teške artiljerije i čak avijacije od 1994. godine, kada je u Biškeku potpisan Protokol o prekidu vatre između oružanih snaga dveju bivših sovjetskih republika. Potrebno je istaći i da je još pre potpisivanja ovog protokola radi regulisanja konflikta formirana specijalna Minsk grupa OEBS, čiji su predsedavajući Rusija (Igor Popov), SAD (Džejms Vorlik) i Francuska (Pjer Andrije), a članovi Belorusija, Nemačka, Italija, Portugalija, Holandija, Švedska, Finska i Turska.

Da bi se analizirala situacija koja je dovela do eskalacije ratnih dejstava, posebno je važno razjasniti njene uzroke. Stvar je u tome što posle primene režima prekida vatre linija kontakta jermenskih i azerbejdžanskih oružanih snaga prolazi kroz azerbejdžaske teritorije koje je okupirala Jermenija (Nagorno-Karabah i sedam opština koje se naslanjaju na njega). Ovde je potrebno naglasiti da su na okupiranom delu azerbejdžanskih zemalja dislocirane oružane jedinice Jermenije i malobrojno jermensko stanovništvo koje živi na okupiranim teritorijama naseljeno je daleko od te linije. A na teritoriji koju kontroliše azerbejdžanska strana živi mnogobrojno civilno stanovništvo. Upravo to je jedan od glavnih razloga koji vodi ka eskalaciji konflikta.

Stvar je u tome što su 2. aprila vojne jedinice oružanih snaga Jermenije, raspoređene na okupiranim teritorijama Azerbejdžana, intenzivno pucajući iz krupnokalibarskog oružja, minobacača, bacača granata i topova izložili napadu položaje Oružanih snaga Azerbejdžana na celom frontu, kao i niz naseljenih mesta u blizini zone fronta, gusto naseljena civilima, usled čega je poginulo šest civila, ranjeno desetoro ljudi, uključujući i trinaestogodišnje dete, u različitim naseljenim mestima srušeno je više od deset kuća, načinjena je velika šteta privatnim domaćinstvima i imovini stanovnika.

 Da se ne bi dozvolilo dalje širenje aktivnosti okupacionih snaga Jermenije i da bi se obezbedila bezbednost civilnog stanovništva, prekinule provokacije Jermenije i da bi se sprečila njihova dalja agresivnih dejstva, komanda Oružanih snaga Azerbejdžana donela je odluku o nanošenju povratnih udara na položaje oružanih jedinica Jermenije.

Usled povratnih mera Azerbejdžanske Armije bilo je slomljeno nekoliko konfliktnih tačaka i protivničkih uporišta, probijena prednja linija odbrane jermenskih oružanih jedinica, potpuno oslobođeno nekoliko vrhova i naseljenih mesta koja imaju strateški značaj. Bez obzira na nastavljene provokacije oružanih snaga Jermenije, azerbejdžanska strana, uzimajući u obzir uporne molbe međunarodnih struktura, donela je odluku da jednostrano zaustavi kontranapad. Bez obzira na to, jermenske snage nastavljaju da ciljaju na položaje Azerbejdžana duž linije kontakta teškim naoružanjem, uključujući artiljerijske sisteme.

U pokušaju da pojača svoju tešku artiljeriju na okupiranim teritorijama Azerbejdžana, Jermenija raspoređuje dodatne raketne i artiljerijsketrupe, i njeni vojni helikopteri vrše intenzivne letove među okupiranim teritorijama i Jermenijom. Upravo su periodični napadi oružanih snaga Jermenije na azerbejdžanska naseljena mesta i civile koji se nalaze na liniji kontakta trupa, stradanje civila, rušenje civilnih objekata i kuća jedan od osnovnih razloga ponovnih borbi u raznim pravcima fronta.

Drugi razlog koji je doprineo eskalaciji konflikta je neaktivnost Minsk grupe OEBS koja se neposredno bavi mirnim regulisanjem konflikta. Kako je već rečeno, ta grupa je formirana 1992. godine radi mirnog regulisanja konflikta, a 1994. godine na sastanku šefova država i vlada zemalja OEBS odlučeno je da se osnuje kopredsedavajućetelo, sastavljeno od SAD, Rusije i Francuske. Bez obzira na to što je od tada prošlo 20 godina, ta grupa nije postigla nikakav rezultat. Pritom, fundamentalne osnove regulisanja konflikta ustanovljene su u rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 822 (1993), 853 (1993), 874 (1993) i 884 (1993) i rezoluciji 62/243 Generalne skupštine UN (2008), koje osuđuju primenu sile protiv Azerbejdžana i okupaciju njegovih teritorija i potvrđuju suverenitet i teritorijalni integritet Azerbejdžana i nepovredivost njegovih međunarodno priznatih granica.

U tim rezolucijama Ujedinjene nacije su potvrdile da region Nagorno-Karabaha predstavlja neodvojivi deo Azerbejdžana i zatražile su hitno, potpuno i bezuslovno povlačenje okupacionih snaga sa svih okupiranih teritorija Azerbejdžana. Takođe, posle runde teških pregovora 2007. godine, razrađeni su takozvani madridski principi, čije su osnovne tačke vraćanje teritorija oko Nagorno-Karabaha pod kontrolu Azerbejdžana i obezbeđivanje međustatusa za Nagorno-Karabah, koji daje garancije za bezbednost i samoupravu. Međutim, do sada, iz različitih razloga, mirno regulisanje konflikta nije izvršeno.

Situacija u regionu veoma napeta

Danas situacija u regionu ostaje veoma napeta. Obe strane dovode tehniku do linije kontakta i pokušavaju da pridobiju prednost. A to je očigledan dokaz da vojni sukob u bilo kom trenutku može da se pretvori u rat krupnih razmera. A takva situacija može da donese ozbiljnu glavobolju celoj svetskoj zajednici, uključujući i SAD, RF i Francusku, odnosno, zemlje koje su umešane u mirno rešavanje konflikta, jer će, u tom slučaju, Nagorno-Karabah ponovo dospeti na dnevni red i postati jedan od aktuelnih međunarodnih problema pored Ukrajine i Sirije.

Da se to ne bi dozvolilo, cela svetska javnost, uključujući i rukovodstvo Jermenije, mora da shvati da vojna okupacija teritorija Azerbejdžana ne predstavlja rešenje i nikada neće davati politički rezultat koji Jermenija želi. Što se pre Jermenija pomiri sa tom realnošću, pre će konflikt biti rešen, a zemlje i narodi u regionu će mnogo dobiti od perspektiva saradnje i ekonomskog razvoja.

A međunarodna zajednica mora da zatraži od Jermenije da prekine nezakonitu okupaciju teritorija Azerbejdžana, da povuče svoje trupe sa svih okupiranih zemalja i da konstruktivno učestvuje u procesu regulisanja konflikta u skladu sa zahtevima odgovarajućih rezolucija SB UN i na osnovu opšteprihvaćenih normi i principa međunarodnog prava, kao što su suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost međunarodno priznatih granica.

(autor: Nenad Ristić)

Sve vesti