Da li ste čuli za Nesmina, mumiju koja je pre više od jednog veka stigla u Srbiju? Saznajte sve o njemu u knjizi Aleksandra Petrovića!
Pisac Aleksandar Petrovic nedavno je objavio svoj drugi roman. Prvi, "Kolaž za dvoje" iz 2010. bio je ljubavna prica smeštena u "svet" beogradskih kafica, a prošlogodišnja "Beogradska knjiga mrtvih" bavila se misterijom beogradske mumije. U intervjuu za MONDO otkriva inspiraciju za pisanje, ideje za sledeci projekat, ali i razliku izmedu britanskog i srpskog humora.
U "Beogradskoj knjizi mrtvih", važnu ulogu igra beogradska mumija. Kako ste se zainteresovali za Nesmina i njegovu pricu?
"Za Nesmina sam saznao kada je pre nekoliko godina u novinama izašao clanak o tome kako se beogradska mumija raspada zbog neadekvatnog održavanja i da nema novca za nabavku staklene vitrine u kojoj bi se cuvala. Cinjenica da sam Beogradanin a da nisam imao pojma da u gradu postoji mumija, zagolicala mi je maštu. Polako sam otkrivao pricu o putovanju posmrtnih ostataka staroegipatskog sveštenika od Egipta do Srbije. Najzanimljiviji mi je bio podatak da se pod levom miškom mumije nalazi primerak 'Egipatske knjige mrtvih' koji je deblji od ostalih pronadenih po svetu, što je znacilo da sadrži neke neprocitane delove. A onda je mašta preuzela kormilo."
Mumija je svega nekoliko puta bila izlagana bez poklopca, a svojevremeno je cak "skupljala prašinu" po skladištima. Da li mislite da javnost dovoljno zna o njoj?
"Na srecu, Nesmin je sada zbrinut. Cuva se u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta pod odgovarajucim uslovima vlažnosti i temperature, tako da zainteresovani, pored onoga što mogu da nadu na internetu, imaju priliku da ga vide i saznaju nešto više o njemu. Kada je mumija stigla u Srbiju, pre više od sto dvadeset pet godina, izazvala je veliko interesovanje. Onda su ratovi, nebriga i nezainteresovanost nadležnih tumbali Nesmina od nemila do nedraga i nazad. Prvobitni stakleni kivot u kojem je cuvan razbili su geleri prilikom Mekenzenovog bombardovanja Beograda. Posle toga mumija je prebacena u podrume Narodnog muzeja. U kutiju sa sarkofagom ubacivani su novcici, opušci, iscepane karte. Jedno vreme bila je i Muzeju nesvrstanosti u tadašnjem Titogradu, da bi se na kraju ponovo skrasila u Beogradu. Medutim, još uvek nije dovoljno poznata i priznata da bi postala deo turisticke ponude Beograda."
Pogledajte MONDO TV prilog o beogradskoj mumiji!
Da li mislite da je javnost dovoljno upucena u zanimljivosti iz domace istorije?
"Ne znam kako je danas, ali kada sam ja išao u školu predavanja iz istorije bila su puko nabrajanje faktografije koju smo zaboravljali cim bismo dobili ocenu. Secam se da je jedino bilo važno da znamo godine dešavanja bitaka i ustanaka. Nije mi bilo jasno kako je istorija uciteljica života, ako su cifre bile jedino što se tražilo da zapamtimo. Tu je, valjda, matematika nadmocnija. Meni su uvek bile zanimljivije price iz svakodnevnog života ljudi; šta su radili, cime su se bavili, o cemu su brinuli i cemu se nadali. Mislim da se i dalje akcenat više stavlja na naš ratnicki kolektivni kod, a manje na te zanimljivosti iz ostalih oblasti postojanja na koje možemo da budemo takode ponosni i koje mogu da nam pomognu da bolje sagledamo trenutak u kojem živimo. Evo na primer, dugo vremena nisam cuo da neko pominje kako je vreme postojanja vincanske kulture bio najduži period mira u covekovoj istoriji. Trajao je hiljadu godina. Ili da je, osim u strucnoj javnosti i njegovom rodnom Mokrinu, neko pominjao Hadži Pavla Ridickog koji je u osamdeset drugoj godini sa putovanja po Egiptu doneo Nesmina i poklonio ga svom narodu. Covek je bio advokat, zemljoposednik, plemic, clan Matice srpske, mecena. Nezamislivo za današnje vreme."
Ko su Vaši omiljeni pisci i zašto?
"Pobornik sam biblioterapije tako da za svako raspoloženje imam omiljenog pisca. Ako bih baš morao da se odlucim ko je u svakoj prilici dobar izbor, onda su to od stranih: Murakami – koji vas tera da proširite um i razmišljate na drugaciji nacin, Kafka – jer briše granicu izmedu stvarnosti i fantastike i Man – zato što vas uvlaci u svoj svet iz kojeg se nevoljno vracate. Od domacih: Valjerevic – jer bilo u stihu ili prozi razume kako život ovde izgleda, Dubravka Ugrešic – zbog slojevitog promišljanja sadašnjeg trenutka, beskrajne duhovitosti i fine ironije i naravno Isidora Sekulic – velemajstorka jezika i nenametljive melanholije."
Da li je jedan oralni hirurg odjednom shvatio da u njemu "cuci" pisac, ili je to oduvek znao?
"Oduvek sam znao, samo je bila potrebna hrabrost i povoljan sticaj okolnosti da se upustim u pustolovinu pisanja. S jedne strane to je vrlo intiman proces, a s druge, izloženi ste sudu citalaca. Kada to uravnotežite, možete da uživate u zadovoljstvu koje vam pruža osecaj stvaranja novih svetova."
Vaš prvi roman bio je ljubavni, ovaj je, da ga ne nazivamo "krimicem", mešavina misterije i istorije. Da li vec imate planove i temu za sledeci?
"Knjiga 'Kolaž za dvoje' je ljubavna prica koja se odvija po beogradskim kaficima. Glavni junak ih posecuje kako bi preboleo nedavno okoncanu vezu. 'Beogradska knjiga mrtvih' jeste po strukturi krimic, ali u njoj ima fantasticnih zaokreta. U suštini, volim da se igram žanrovima i prilagodavam ih onome što želim da kažem. Imam zadat okvir koji moram da poštujem, a opet napravim takve unutrašnje izmene da to ipak bude nešto drugacije. Trenutno se bavim temom vremena i pišem zbirku medusobno povezanih prica. Još uvek ne nazirem kuda ce me sve to odvesti."
Na koricama Vaše knjige navodi se da volite britanski humor, šta mislite da "nedostaje" srpskom humoru?
"Britanski humor podrazumeva apsurd i ironiju. Teme kojima se bavi nisu uvek politicki korektne i gledano sa strane može ponekad da bude i uvredljiv. Svetao primer su, naravno, Pajtonovci koji su napravili preokret. Mi smo narod koji smišlja sjajne viceve, cesto vrlo morbidne, ali delotvorne kao ventil protiv svakodnevnih problema. Imali smo nekada i odlicne televijske serije poput 'Pozorišta u kuci'. Osim Nušica i Dušana Kovacevica naši pisci kao da se boje da pišu duhovite knjige. Hašek je od Švejka napravio brend, da se izrazim tržišno, a ono o cemu je pisao nije bilo nimalo naivno. Sa druge strane, trenutno nam se nudi fiziološki humor, dnevnopoliticke pošalice i ismevanje bilo kakve drugacijosti. Meni to nije smešno."
Na Vašem Instagramu mogli smo da vidimo brojne lepe slike sa putovanja, koje su Vaše omiljene destinacije za putovanja i zašto? Koja Vam je destinacija iz snova koju još uvek niste posetili?
"Drago mi je da su vam se dopale fotografije. Trudim se da uhvatim prizore koji kasnije mogu da mi posluže kao osnova za pisanje. Za ostalo uvek možete kupiti razglednice ili skinuti savršene fotke s neta. Putovanja su moji pokretaci. Odredište nije toliko bitno, radost je uvek ista. Cesto putujem u Englesku kod prijatelja i tamo se osecam kao kod kuce. Volim magiju mora, ali ne i izležavanje na plaži. Ako uspem da pomirim to dvoje, kao u Istanbulu, onda je to pun pogodak. Japan i Island, dva posebna ostrva, na vrhu su liste destinacija iz snova. Cvetanje trešanja, Murakamijev komšiluk, gejziri i odsustvo rastinja. Vec miriše na neku pricu."
Kada biste mogli da posetite jednu destinaciju iz neke knjige (izmišljenu, ili stvarnu ali u nekom drugom vremenskom periodu), za koju biste se odlucili i zašto?
"Oduvek me je zanimalo kako izgleda taj put od žute cigle i šta u svoju odbranu ima da kaže carobnjak iz Oza. Voleo bih da napišem njegovu biografiju."
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.
