Andrija Pavlović, 22-godišnji napadač Čukaričkog, proživljava sezonu iz snova.

Dao je četiri gola Crvenoj zvezdi (u dve utakmice), tri Vojvodini, a jedan Partizanu, u 90. minutu za pobedu. Ukupno je 17 puta zatresao protivničke mreže u 34 utakmice Superlige. Gol u svakom drugom meču doneo mu je poziv novog selektora Srbije, Slavoljuba Muslina.

Bio je to povod da ga pozovemo u redakciju MONDA i široj javnosti predstavimo debitanta u reprezentaciji Srbije, koji stiže iz Čukaričkog, kluba koji je ne tako davno bio drugoligaš, a danas se bori za treći uzastopni izlazak na međunarodnu scenu i redom ga hvale kao najbolje organizovan u domaćem fudbalu.

"Ne mislim da je sve ovo što se dešava Čukaričkom prebrzo, već plod sistematskog i dobrog rada. Svaki segment kluba dobro funkcioniše, od nas igrača, preko fizioterapeuta i ambulante, pa sve do gazde. Čukarički je porodično organizovana sredina i stvarno je lepo biti deo toga. Ove dve godine, koliko sam u klubu, zaista su super", uverava nas Pavlović.

Krenimo, ipak, redom. Gde je bio pre Čukaričkog i kako je došao u klub iz kraja u kojem je rođen 16. novembra 1993.

"Prve fudbalske korake napravio sam u Policajcu iz Makiša, gde sam radio sa trenerima Milošem Bašićem, koji je sada pomoćnik Ivanu Tomiću u Partizanu i Aleksandrom Rogićem, koji je u stručnom štabu Radomira Antića. U saradnji sa njima, u Rad me je doveo Marko Nikolić, koji je i napravio selekciju koja je potom izgurala sve do prvog tima".

Pavlović je među "građevinarima" proveo 10 godina, s tim da je išao na pozajmice u Palić i BASK.

"Omladinska liga sada može da se igra dve godine, ali je ranije mogla samo jednu, pa je tadašnji gazda Rada, Ranko Stojić, celu generaciju poslao u Palić. Rad se u to vreme borio za Evropu i imao je dobru ekipu, stoga nismo mogli da konkurišemo za mesto u timu. Trenirali smo na Banjici, a utakmice igrali u Sportskom centru u Staroj Pazovi, tako da smo imali jače utakmice nego što bi bile u Omladinskoj ligi. Bio je to dobar potez, koji mi je dosta značio za dalji razvoj", priseća se mladi napadač, koji je superligaški debi upisao u dresu Rada.

Mondo/ Stefan Stojanović Andrija Pavlović


"Godinu dana sam igrao za Rad u Superligi, a onda je stigao poziv Čukaričkog i klubovi su se dogovorili da idem na Banovo brdo. Iz ove perspektive uopšte mi nije žao zbog toga", iskren je Pavlović.

U Čukarički je stigao s prvim danima 2014. godine, ali nije od početka sve bilo sjajno.

"Potpisao sam 29. januara, a dve nedelje pre toga sam operisao koleno. Nisam prošao pripreme i imao sam period oporavka, posle čega sam počeo da dobijam šansu sa klupe. Sve dok Nikola Stojiljković nije otišao u Bragu. U tom periodu sam igrao bočnog napadača, što mogu, ali nije ono što najviše volim - centarfora. Onda su Matija (sportski direktor Vladimir Matijašević) i Nenad Mirosavljević predložili da me šef proba u špicu. Pripreme sam odradio dobro, otvorio prvenstvo sa tri gola Vojvodini i tako je sve krenulo...", zastao je i potom dodao:

"Da mi je neko rekao da ću da doguram do 20 golova ukupno ove sezone, oberučke bih to prihvatio".

Osim u porazu od Crvene zvezde (2:7), svi golovi koje je postigao ove sezone bili su u pobedama Čukaričkog. Često su baš njegovi pogoci odlučivali pobednika.

"Ako bih morao da biram najdraže, to su sigurno ova tri gola nedavno protiv Crvene zvezde i Partizana", nema dilemu Pavlović.

Već pomenuti Nenad Mirosavljević, 38-godišnji centarfor, svojim iskustvom sticanim u inostranstvu i Ligi šampiona (APOEL) pomaže mlađim saigračima, a Andrija je posebno istakao njegove savete.

"Šone mi je mnogo pomogao od kada sam došao u klub. On je majstor fudbala, ima ozbiljnu karijeru i zna dosta toga korisnog da kaže igraču. Mnogo mi je pomogao savetima kada sam se vratio na mesto centralnog napadača, a i dalje me usmerava. Kada pored sebe imaš nekoga ko je toliko iskusan, tvoje je onda samo da slušaš".

Čukarički se dva kola pre kraja sezone nalazi na trećem mestu, sa bodom manje od drugoplasiranog Partizana, a tri više od Vojvodine, četiri od Radničkog iz Niša... Cilj kluba da i ove sezone izbori plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope je nadomak ruke, a ambicija je da se potom napravi iskorak u odnosu na prethodna dva izleta van granica Srbije.

"Sa tri boda protiv Voždovca matematički bismo obezbedili još jedno učešće na međunarodnoj sceni. Neće biti lako, ali verujem da ćemo uspeti. U evropskim takmičenjima presudno je samo konstantno učestvovanje u njima, jer se tako stiče iskustvo. Prošle sezone nam je nedostajao jedan gol da prođemo u 3. kolo kvalifikacija... Mislim da je pitanje trenutka, odnosno sezone, kada će Čukarički uspeti da uđe u grupnu fazu", optimista je Pavlović, čija je izjava nametnula logično pitanje:

A da osvoji prvenstvo Srbije?

"Što da ne? Ovaj plej-of sistem omogućava ekipama koje nisu Zvezda i Partizan da se lakše uključe u borbu za titulu. Zvezda je ove godine stvarno bila nadmoćna, ali to ne znači da će biti i sledeće. Ako se dobro odigra plej-of, svašta može da se desi".

Pitanje je, međutim, da li će Andrija Pavlović i naredne sezone predvoditi napad Čukaričkog. Dobre igre nisu prošle nezapaženo skautima iz inostranstva, a interesuje se i šampion Superlige, Crvena zvezda.

"Imam ugovor još tri godine i to je najmanje do mene. Moje je da igram najbolje što mogu, a klub će odlučiti šta dalje. Najviše bih voleo da na stolu budu tri-četiri ponude, pa da zajedno odlučimo šta je najbolje i za Čukarički i za mene. Nemam menadžera, igrač sam kluba i mislim da je to prednost".

Na potencijalno unosan transfer mogle bi da utiču i partije u dresu Srbije. Kao što smo pomenuli u uvodu, Pavlović je pozvan za prijateljske utakmice protiv Kipra, Izraela i Rusije.

"Najbitnije mi je da debitujem, a svejedno je protiv koga. Samo da dobijem priliku da odigram koji minut... Iskreno, nisam očekivao da će poziv selektora stići tako brzo. Nije da sumnjam u sebe, već zato što se retko dešava da budu pozvani igrači koji ne igraju u inostranstvu ili u Zvezdi i Partizanu. Na meni je da se što bolje predstavim sada".

Sa mladim napadačem Čukaričkog dotakli smo se i nekih privatnih tema. Otkrio nam je da nije klasičan prototip modernog fudbalera, kojem su bitni izlasci na poznata gradska mesta i status na društvenim mrežama.

"Nisam tip koji voli noćni život. Više sam za dnevne varijante izlaska i bavljenje sportom. Brat trenira košarku, pa volim da odigram basket ili tenis. Često idemo porodično u pozorište, mama je profesor književnosti, tako da je ona zadužena za te kulturne manifestacije. Kada je sajam knjiga, zatrpa nas obaveznom literaturom za narednih godinu dana", otkrio nam je Pavlović sa osmehom.