"Još 20 klubova sličnih Lesteru sanja da jednog dana osvoje Premijer ligu", reče mi Den Tana u poslednjoj emisiji.
Dao sam mu specijalan zadatak. Da iz prvog pokušaja izgovori prezime vlasnika engleskog šampiona. Nije se ni potrudio.
Ne zna ni Ranijeri: "Zovem ga Vičai, što bih lomio jezik", iskreno će Italijan koji je zaludeo svet.
Znate li šta je prvo uradio posle osvajanja titule? Pozvao je Gusa Hidinka. Zahvalio mu se na čudesnom preokretu Čelsija protiv Totenhema.
A znate li gde je bio dan nakon pobede protiv Evertona? U Rimu sa majkom na ručku. Dok se ceo Lester kupao u pivu i šampanjcu, sedokosi čudotvorac je sedeo sa 96-godišnjom Renatom. Sumirali su utiske o sezoni iz snova. I nije se trudio da joj objasni poreklo tog čudnog tajlandskog prezimena. U Engleskoj nikoga ne zanimaju rukovodioci. Ma kakve "Kokeze" i "Karadžići". Zna se kome pripada slava. Zato je njima i dozvoljeno da sanjaju.
...
Moderni fudbal u fazi metamorfoze. Put ka pobedi popločan estetikom, trenutno van upotrebe. Radovi u toku. Do daljnjeg.
Polako. Bez panike. Postoje dva alternativna pravca.
...
RANIJERIZAM
Kada je preuzeo Valensiju, stavili su mu do znanja da ih zanima isključivo "tiki-taka".
"Onda ste doveli pogrešnog trenera", odgovorio je kratko i već na prvoj utakmici primenio svoju formulu. Bedem pozadi, krv i znoj na sredini, ubitačan kontranapad i "jedan-nula" kao zaštitni znak.
Pred svaku utakmicu ove sezone, imao je samo jednu poruku za svoje igrače: "Momci, ne zaboravite da sam ja ipak Italijan. Dakle, samo da ga ne primimo".
Ima nečega srpskog u tom Ranijeriju. Više je cenjen u inostranstvu, nego u svojoj zemlji. Razume se, pre Lestera. Oteran je iz Juventusa, Intera i Rome, da bi tri trofejna italijanska kluba na njegovo mesto dovela Ćira Feraru, Andreu Stramaćonija i Vinćenca Montelu?! Ko je tu lud!?
Sve ostale karakteristike drastično odudaraju od balkanskog mentaliteta. Prijatne spoljašnjosti i gospodskih manira, lako je našao zajednički jezik sa bogatim vlasnikom Lisica.
Da razbijemo i tu zabludu. Lester jeste igrao ulogu Davida, ali samo u fizičkom smislu. Daleko od toga da u Istočnom Midlendsu žickaju za pivo i cigarete. Vlasnik kluba je četvrti najbogatiji čovek na Tajlandu. Osnivač firme "King Pauer" koja obuhvata lanac fri-šopova na aerodromima širom sveta. Lider u ovoj oblasti na internacionalnom nivou.
SRIVADHANAPRABHA. Pokušajte vi. Meni je pošlo za rukom, za razliku od Den Tane.
Mnogo je lakše na engleskom. "Light of progressive glory"! Svtelost progresivne slave!
Čast koju je porodica tajlandskog magnata dobila lično od Kralja Bumibola Aduladeja. Mada je i prethodno prezime lomilo jezik - Raksriaksorn!
Elem, bogatstvo dotičnog gospodina meri se milijardama evra. I nije ge stekao u poslednjih 12 meseci, zahvaljujući premiji od 150 miliona funti za titulu šampiona Premijer lige. Niti će se previše uzbuditi zbog basnoslavnih bonusa koji sleduju Lesteru na osnovu TV prava, merčendajzinga i plasmana u Ligu šampiona. Kap u moru.
...
"Fenomen Lester" kao uzrok fudbalske kataklizme. Elementarna čestica koja je prošla kroz "Klaudiovo polje" i ostavila iza sebe neizbrisiv trag. Pojava koja ulazi u istoriju kao najspektakularnija svih vremena. Nijedna prethodna nije joj ni prineti. A bilo ih je. I te kako.
Predivne fudbalske bajke pretvorene u stvarnost:
Ipsvič - šampion Engleske ’62, u svojoj prvoj sezoni kao član elitnog ranga. Sa čuvenim Alfom Ramzijem, koji četiri godine kasnije osvaja i Mundijal sa Engleskom.
Kaljari - šampion Italije ’70 sa Manlijom Skopinom na klupi i goropadnim Điđijem Rivom u špicu.
Verona - osvajač Skudeta ’85. Čuvena generacija Osvalda Banjolija sa Brigelom i Elkjerom kao udarnim iglama donela je jedinu titulu u grad Romea i Julije.
Danska - šampion Evrope ’92 na račun proteranog jugoslovenskog tima. I bez pomoći Mihaela Laudrupa koji se posvađao sa selektorom, rušili su redom Engleze, Francuze, Holanđane i Nemce.
Kajzerslautern - senzacionalni šampion Nemačke ’98 sa Olafom Maršalom kao prvim strelcem lige i Otom Rehagelom na klupi. Prvi tim u istoriji koji je osvojio Bundesligu kao povratnik iz Cvajte.
Deportivo - šampion Španije 2000. posle velike borbe sa Barselonom. Havijer Irureta na klupi, Roj Makaj u ulozi vedete.
Grčka - podvig nad podvizima 2004. Sa davno prevaziđenim liberom, Oto Rehagel (opet On, Kralj Oto) pokorava Portugal i izaziva delirijum u čitavoj Grčkoj. Pa i preko Peloponeza.
Monpelije - šampion Francuske 2012, iako je sezonu pre toga završio na 14. mestu. Čak ni PSŽ sa Anćelotijem nije mogao da zaustavi Olivije Žirua.
Blekburn - šampion Premijer lige posle iscrpljujuće trke sa Junajtedom. Jedina titula Kenija Dalgliša u trenerskoj karijeri. Alan Širer je prao dresove umesto ekonoma i tresao mreže. Čak 34 plotuna u sezoni.
Okser - više od senzacije. Šampioni Francuske ’96. Imali su Lorana Blana, Tariba Vesta, Lamušija i Silvestrea, ali je jedan čovek pobrao sve simpatije - dugovečni i neuništivi Gi Ru.
Obilić - ...! Da, da. U pravu ste. Nećemo babe i žabe.
Za Klaudija Ranijerija, samo jedno čudo može u rang sa njegovim:
"Notingem je ’77 ušao u elitno društvo engleskog fudbala, odmah osvojio titulu, a zatim dve godine zaredom bio najbolji u Evropi. To je naš sledeći cilj".
Bljesak Brajana Klafa i njegovih Šumara nije imao takav planetarni odjek kao podvig Ranijerovih "autsajdera".
Lesterova bajka je globalnog karaktera. Trijumf multietničkog kolektiva sa Tajlanđaninom kineskog porekla u fotelji i Italijanom na klupi. Vardi, Marez, Šmajhel, Kante, Drinkvoter, Uljoa... Anonimusi preko noći postaju heroji.
Putokaz ka snovima bez obzira na sloj društvene pripadnosti. Primer bogatima da se do cilja može i bez enormnih ulaganja. Poruka siromašnima da šansa uvek postoji.
Sanjajte...
ČOLIZAM
Milano, 22. maj 2011.
Katanija gostuje Interu. Poslednje kolo Serije A. Meč nema rezultatski značaj. Klub sa Sicilije ostaje u ligi. Nezamislivo do pre nekoliko meseci. Posle prvog dela sezone tavore na dnu tabele. Već prežaljeni. Čelnici se dave i hvataju za slamku. Razuzdane Argentince samo Argentinac može da ukroti.
"Pozovimo Dijega", kažu u naletu očaja.
Da je bar Maradona. Ne. Ruka spasa pruža se ka San Lorencu. U pomoć stiže "dečko koji obećava". Dokazao se u Estudijantesu i River Plejtu. Odmah postrojava Ledezmu, Iska, Maksija Lopeza, Anduhara, Bergesija. "Biće onako kako ja kažem. Ili svi marš u Argentinu". Katanija završava na 11. mestu sa deset bodova više od zone ispadanja.
Trener čeka u milanskom hotelu da neko od čelnika dođe na razgovor. On bi rado ostao. Usladilo mu se. Zavoleo je Siciliju. Nema Pulvirentija. Nema ni Lo Monaka. "Odradio je posao. Neka ide. Treba nam neko iskusnji".
...
Milano, 28. maj 2016.
Madrid postaje grad sa najviše titula prvaka Evrope. Do sada je delio primat. Gle čuda, baš sa Milanom. Realova "Desima" nasuprot Interove tri i Milanovih sedam.Ovaj rekord ne zavisi od ishoda velikog finala. Jedan drugi je u direktnoj vezi. Ukoliko Ateltiko pobedi Real, španska prestonica postaje jedini grad sa dva evropska šampiona.
O, sudbino. Baš tamo gde je Dijego Simeone završio svoju italijansku trenersku avanturu.
...
Čolizam! To nije puka filozofija. Više je stil života. Postoji ideja i komandant koji izdaje naređenja. Nema pitanja, samo zadaci. Ili ih izvrši ili te nema.
Cilj nije spektakl. Zaboravi na igru koja odiše harmonijom. Lepotu ostavi za trening. Računa se samo rezulat. Ono "kako", nikome nije važno. Najmanje Komandantu.
"Čolizam" podrazumeva poznavanje sopstvenih limita. Protivnik je jači. Tehnički superiorniji. Ok. Za sve ima leka. Nema kukanja. Reaguje se karakterom i adekvatnom metodom.
Ako je to "katenaćo", molim lepo. Nije li Čolo italijanski đak. Imao je kod Điđija Simonija jednostavan zadatak. Ujedi i beži. Ukradi i gurni je u prostor. Sve drugo prepusti Fenomenu. Kada imaš Ronalda u špicu, kontranapad deluje urnebesno. Ne može te niko zaustaviti. Osim Ćekarinija.
Apsolviranoj lekciji totalnog fudbala, dodao je dozu neophodnog bezobrazluka.
Tako se rodio moderni Atletiko. Na ruševinama titanika koji se 2011. raspadao na komade. Tužan i jadan u dubinama prvenstvene tabele, posramljen u Kupu od trećeligaša Albasetea.
Rad, strast i vera. To je obećao na promociji. Nije tražio pojačanja. Bacio se na rekonstrukciju onoga što je bilo na raspolaganju.
Huanfran, Miranda, Godin, Filipe Luis. Kvartet koji je služio za podsmehe, dve i po godine kasnije pretvara se armirani beton. Neprobojan sve do kobne poslednje sekunde lisabonskog finala. Vratio je samopouzdanje. Svima. Igračima, rukovodstvu, navijačima. Naterao ih da veruju. Udarcem biča razjurio je kompleks niže vrednosti u odnosu na Real.
"Kvalitetniji jesu, jači nikako". Zemlju koja se klanjala tiki-taka ideji uverio je da postoji i neki drugi stil koji daje rezultate.
Na Kalderonu nikoga ne zanima da li Atletiko igra lepo. Bitno im je da Atletiko pobedi. Danas, za pet dana, kod kuće, na strani, u Evropi... Svuda i uvek. Samo pobeda!
Tri tribine Kalderona nisu pokrivene. Mislite da je to slučajno? Atletikova publika voli da pati. Kiša, sneg, oluja, mećava, grad... Šta je to u odnosu na rat koji Čolovi sledbenici vode u areni. Navijači strepe. Tresu se kod svakog napada protivnika. I to im se dopada.
Kolektivni mazohizam!
Znaju i oni da zvižde. Ali ne zbog pofrešnog pasa u 12. minutu. Kao na Bernabeu. Nema lepšeg osećaja od uzdaha olakšanja kada sudija odsvira kraj. A na semaforu - 1:0. Bonaca.
Ružno pače postaje labud. Svi su opčinjeni. Iz prostog razloga što svi u tom mučenju, u toj borbi protiv jačega, u pobedi sazdanoj od znoja i umora, u otporu prema skupom i modernom, vide sebe. U inat već viđenom.
Zavirimo u crnu kutiju! Otkrijmo tajnu! Nema mnogo zapovesti. Sedam.
PRVA - DRES JE SLOJ KOŽE!
"Princip egzistencije. Ako ti život nije obojen u klupske boje, idi. Ako se ljutom rivalu obraćaš sa običnim ’madridista’ umesto sa ponižavajućim ’vikingo’ ili ’merengon’, nisi za Atletiko. Zbogom!".
DRUGA - APSOLUTNI MONOTEIZAM!
"Čolizmo" se ne diskutuje, on se primenjuje. Strasno i bez pogovora. Na Manzanaresu postoji samo jedan put ka pobedi. Onaj koji pokaže Čolo.
TREĆA - KOLEKTIVNO ŽRTVOVANJE!
Trči se, bori se, uklizava se, skače se, ulazi se, izlazi se, brani se, napada se, GINE SE... Isključivo u grupi. I samo tako. Sve pojedinačne kvalitete u službu ekipe. Ne zovu ih džabe Indios. Kao i svi Indijanci, opstaju braneći svoju teritoriju.
ČETVRTA - ŠTOPER URUGVAJAC!
Ako već ne može Argentinac. U svakom slučaju, lider. Opak, zao, beskompromisan. Da krene na brata. Produžena ruka na terenu.
PETA - BEZ SAMBE I BALETA!
Dakle, što manje Evropljana i Brazilaca. Čast izuzecima. Filipe Luis? Njegovo pravo prezime je Kasmirski. Loptu na zemlju i konkretno.
ŠESTA - POZADINSKA PEŠADIJA!
Specijalna obuka skupljača lopti. Nema dremanja. Oseti trenutak i šutni je u teren, ako je rival u opasnoj kontri. Ne šišaj travu i zavrni prskalice, ako rival forsira brzu izmenu pasova.
SEDMA - DELIRIJUM I STRAST!
Bez turista na tribinama. Na Kalderon se ne ide zbog selfija za Instagram. Poželjni su samo oni skloni euforiji. Da pevaju, skaču, piju, puše... Da se znoje i nerviraju. Da pate dok se brani i likuju kad se napada. Da sanjaju!
ČOLIZAM! Surovi odgovor Gvardiolizmu. Nešto poput Ranijerizma.
Nekada Skeloto, Lodi, Bergesio. Danas Koke, Saul, Grizman. Ratnici na terenu. Verni sledbenici jedne ideje. Interpretatori revolucinarnog pokreta koji je srušio mit o Barsinoj nepobedivosti i Bajernovoj moći.
Pokreta na čijem se čelu nalazi On. Komandant Simeone. Idejni tvorac "Čolizma". Poglavica. Osvetnik.
Osvetio se Bajernu za gol Švarcenbeka u 119. minutu briselskog finala ’74. Na redu je Real. Koliko mu se samo zamerio zbog gola Ramosa u sekund do slave. Uvažena gospodo Erera, Mihels, Krojf, Lobanovski. Dobili ste društvo. Kapa dole novom vođi fudbalske revolucije!
INSOMNIA (NESANICA)
Nama nije dozvoljeno da sanjamo. Nemamo ni ideju koju možemo da sledimo. Blokirane su nam ulice. Ne postoje alternative.Postavljamo, sklanjamo, menjamo, uigravamo, brišemo, dopisujemo, vraćamo, opraštamo... Lutamo u lavirintu sopstvenog neznanja. Ne dopuštamo pravcu da se razvije. Da nam pokaže put. Odvede do cilja.
Ne očekujte čuda od novog selektora. Muslin ima znanje, ali nema čarobni štapić. Ima šešir, ali je zec daleko u šumi.
Suština je u menatiltetu. Tajna je u onih "Sedam zapovesti". U kolektivnom mazohizmu.
Iskreno, da li znate protiv koga Srbija igra prijateljske utakmice za desetak dana?
Hvala lepo. Prijatne vam besane noći!
--------------------------------
SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA
