Fiskalna kretanja u Srbiji u prva četiri meseca ove godine su zadovoljavajuća, ali zabrinjava kašnjenje u reformskom delu programa za ozdravljenje javnih finansija, upozorio je danas Fiskalni savet.
"Održivost ostvarenih fiskalnih rezultata i uspeh čitave fiskalne konsolidacije presudno zavisi od reformi javnih preduzeća, koje prema dostupnim informacijama ne idu po planu", navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta o fiskalnim kretanjima u martu i aprilu.
Istaknuto je da u EPS-u još nije usvojena izmena kolektivnog ugovora koja bi omogućila otpuštanje prekobrojnih radnika, što je prema planu trebalo da bude okončano do kraja prošle godine, da se odlaže najavljeno poskupljenje struje, a da najnoviji statistički podaci pokazuju da zarade u tom javnom preduzeću nisu pod kontrolom.
Kako je naveo Fiskalni savet, u Železnicama Srbije je zastala racionalizacija broja zaposlenih, a najmanje je urađeno na reformama Srbijagasa, gde "ni relativno bezbolna podela preduzeća u skladu sa zahtevima Evropske energetske zajednice nije završena".
"Dalje odlaganje reformi najvećih javnih preduzeća i eventualno prevaljivanje njihovih ogromnih dugova na državu izvesno bi poništilo sve dosadašnje napore za ozdravljenje javnih finansija", ocenio je Savet.
Navedno je da kasne i druge važne reforme - "planirana racionalizacija broja zaposlenih u opštoj državi jedva da je otpočela, dok će najveća preduzeća u procesu privatizacije izvesno ostati u državnom vlasništvu i posle isteka važenja zaštite od prinudne naplate poverilaca".
"Za RTB Bor postoje analize koje pokazuju da bi ovo preduzeće eventualno moglo da posluje profitabilno ukoliko se smanji broj zaposlenih, dovede profesionalni menadžment i obezbede dodatna obrtna sredstva, ali konkretnih pomaka do sada nije bilo. Za Resavicu još uvek ne postoji jasan plan o njenoj daljoj sudbini, pri čemu rešenje nije pronađeno ni za nekoliko preduzeća koja su imala relativno dobre šanse da budu privatizovana, poput PKB-a i Galenike", navodi se u izveštaju Fisklanog saveta.
Kako je istaknuto, ako bi država nastavila da direktno ili posredno pomaže ta preduzeća to bi budžet koštalo 200 miliona evra godišnje.
Fiskalni savet je procenio da će deficit budžeta opšte države iznositi oko 50 milijardi dinara, umesto planiranih 164 milijarde.
U izveštaju Saveta je navedeno da je dug opšte države na kraju aprila iznosio gotovo 24,7 milijarde evra (75,3 odsto BDP-a) i smanjen je u odnosu na kraj 2015. godine za oko 570 miliona evra, što je "uglavnom rezultat privremenih činilaca i još uvek ne predstavlja suštinski zaokret rastuće putanje javnog duga".
