"Došao sam kao kralj, a odlazim kao legenda".
Ovo su bile reči Zlatana Ibrahimovića kada je saopštio da u narednoj sezoni neće nositi odoru novog giganta evropskog fudbala, koji nije mnogo stariji od njega, Pari sen Žermena. Stariji je, ako uzmemo godinu upisa u registre, ali je novo "rođenje" ovaj klub imao po dolasku bogatog vlasnika Nasera El-Kalafija 2011. godine.
Uložio je novac u igrače koje je morao da preplati kako bi došli u njegov klub. Tako su stigli Blez Matuidi, Dijego Lugano, Žeremi Menez, Maksvel, Aleks, Tijago Mota i Havijer Pastore, ali bez prave "zvezde" i sa iskusnim Neneom na čelu napada "narugao" im se Monpelje koji im je ukrao titulu ispred nosa.
Delovalo je tada da je bogati čovek sa Istoka "džaba krečio", ali umesto da smanji ulaganja, kao što je to učinio ruski vlasnik iz Monaka Dimitri Ribolovljev, on je odlučio da je vreme za kapitalne investicije.
Prvobitna pojačanja su bila "druga liga", a njemu je bila potrebna bomba koja će da odjekne.
Odjednom se u medijima pojavila informacija da će Milan, jedan od najuspešnijih evropskih klubova, zbog velikih dugova morati da se odrekne dvojice ponajboljih fudbalera. Zlatan Ibrahimović i Tijago Silva stigli su u Pariz i najavili revoluciju.
Brazilac nije mnogo pričao, ali Zlatana niste morali ni da zamolite da pohvali vaš projekat. Morao je da se opravda...
"Ko ne želi da bude ovde? Ovo je budućnost. Konačno sam fudbaler PSŽ-a. Ovo je veliki korak u mojoj karijeri, ovo je ispunjenje mojih snova", govorio je kontroverzni Šveđanin dok mu je ruku na konferenciji za medije stiskao Leonardo i šaputao mu koji se timovi sem njegovog takmiče u Ligi 1.
Nije bio sjajan u svakom klubu u kojem je igrao, a nisu ga ni voleli svi navijači, kao recimo Juventusovi ili Barsini. Nije bio njihov tip. U Parizu je mogao da bude arogantan i da samo tako širi svoju armiju fanova. Hranio se time, a čini se da mu je to bio eliksir za godine koje ga (ne) gaze.
Četiri sezone kasnije vreme je za rastajanje.
Za klub je odigrao 173 utakmice i postigao 154 gola. Svoje igrače je vodio do 11 trofeja, ali ne i onog najvažnijeg, koji sanja čitavu karijeru – Lige šampiona.
Toliki je utisak ostavio u Francuskoj da su u toku ankete da li je on najbolji igrač koji je igrao u Francuskoj (!), dok oni malo razumniji znaju da napomenu da je i u samom Pari sen Žermenu bilo još sjajnih igrača...
To samo govori kako ga posmatraju u glavnom gradu Francuske, a iako mu to imponuje, mora dalje...
Gazde francuskog kluba moraće da pronađu adekvatnu zamenu za njega, a iako su retki oni koji statistički mogu da odgovore na standarde koje je on postavio, još će teže biti da pronađu ličnost koja će moći onako da podvikne, poludi, bude arogantna...
Postigao je mnogo lepih i važnih pogodaka, ali vam umesto toga predstavljamo 10 najluđih momenata Zlatana Ibrahimovića u Parizu.
...ono kad je smrtno uvredio Francuze
Kada se govori o narodima koji ludo obožavaju svoju zemlju, pa sigurno da je jedna od prvih asoscijacija Francuska i Francuzi. Ludo ponosni, uvređeni na svako nepoznavanje činjenica o zemlji i ludo uporni da govore na jeziku koji ne priča baš cela planeta. Ali, lepo je misliti da je tako.
Zlatan je uspeo da ih "smrtno uvredi", a da (p)ostane legenda.
U trenucima kada su svi poverovali da je iskren u pričama da se zaljubio u njihov grad i zemlju, kamera ga je uhvatila, a onda je morao da se izvinjava. U martu 2015. godine njegov PSŽ je poražen od Bordoa, a on je psovao sudije, ali i Francusku koju je nazvao "us***om zemljom".
Nagrnuli su tada svi na njega, oglašavali su se i političari, teoretisalo se o tome da je to njegov način da "pobegne" iz Pari sen Žermena pre vremena, ali je sa simpatičnim izvinjenjem u kome je kazao da je to samo zato što voli fudbal i da ne voli kada gubi, što liči na njega, postao još omiljeniji kod "hard-core" navijača Pari sen Žermena.
...ono kad je odbio večeru sa predsednikom Francuske.
Još diplomatskih skandala. S obzirom na to da Franosa Oland i nije toliko omiljen u svojoj zemlji, ovo navijačima i nije toliko zasmetalo i verovatno su ga zbog toga još više zavoleli i smatrali ga "jednim od njih".
On je početkom decembra 2014. godine bio pozvan na večeru koju je organizovao predsednik Francuske i to za švedskog kralja i kraljicu. On se sastao sa kraljem Karlom i kraljicom Silvijom, ali je odbio da večera sa njima u Jelijsejskoj palati sve zato jer mu je u tom trenutku bili važnije da se odmori i pripremi za teške mečeve u Ligi 1 koje su ga čekale.
Državna poseta ljudi koji bi bistrili o politici i klimatskim promenama, bar je tako bilo navedeno u zvaničnom saopštenju o poseti Francuskoj, a ne o Zlatanu Ibrahimoviću, njemu se nije činila preterano interesantna.
...ono kad je hteo da postane simbol Pariza.
Da, sve ove godine ime Zlatana Ibrahimovića je bila prva asocijacija na Pari sen Žermen. Međutim, on kao da je hteo više. Da bude asocijacija na čitav Pariz, ali su ga opštepoznata mesta, skulpture i arhitektura sprečavale u tome da njegova slika stoji u mapi obilaska grada.
Već duže vreme bilo je jasno da će on napustiti Pari sen Žermen, ali ni on ni njegov agent Mino Rajola nisu hteli da daju konkretan odgovor. Koja je tačno ideja bila sa tim, nije jasno, ali je jasno da je Zlatanu nedostajalo poštapalica koje koriste fudbaleri, pa je na pitanje koje je čuo već sto puta pokušavao da odgovori što duhovitije.
"Ako zamene Ajfelov toranj mojom statuom – obećavam, ostaću u klubu".
Ili je bio ozbiljan? Više puta je spominjao to čudo arhitekture... Ljubomora!?
...ono kad je crtao mape sveta.
Priča sa Ajfelovom kulom nije upalila, ali je hteo bar njihovu zahvalnost. U nekom obliku...
U Švedskoj je obožavan do besvesti, postao je nacionalni simbol, a čak postoje i poštanske marke sa njegovim likom. U Francuskoj je ipak morao da bude rođen da bi napredovao do tog nivoa, ali je zato stalno insistirao na tome da im je preporodio fudbal.
Njegova reprezentacija se plasirala na Evropsko prvenstvo u Francuskoj, a zamislite samo kakva bi to fešta bila kada bi se ove dve reprezentacija sastale u daljoj fazi takmičenja. Za razliku od Svetskog prvenstva pre dve godine, koje ga nije zanimalo jer "na njemu nije bilo Zlatana", kontinentalno prvenstvo ga još kako zanima.
"Voleo bih da igram na Evropskom prvenstvu. Ovo mi je četvrta sezona u Francuskoj i sjajan period i lepe uspomene će biti iza mene kada odem. Stavio sam Šveđane na mapu sveta, a sada sam to isto uspeo sa vašom zemljom Francuskom. Srećan sam".
...ono kad je ubijao po šumama.
Da li zbog toga da bi održao njemu bliskiji deo nadimka "polubalerina – polugangster", ili zbog toga što zaista voli lov, više puta se za vreme njegovog boravka u Parizu u medijima pojavljivala informacija da je dobro potrošio municiju u šumama.
Međutim, to nije radio u zemlji u kojoj zarađuje za život.
Medijima je nakon zimske pauze 2014. godine ispričao da je uz pomoć samo jednog metka ubio vapitija (životinja slična losu i jelenu) teškog preko 500 kilograma. To je učinio u Švedskoj, a izveštaj iz lova u Rumuniji, u koji je išao i propustio prijateljsku utakmicu reprezentacije, nije poznat, ali ne sumnjamo u to da je i tamo bio uspešan.
...ono kad je napao novinare.
U Francuskoj su ga za razliku od Španije voleli svi. Ili bar većina... Nije mu se ponovio incident kada ga je zbog jedne fotografije sa Đerarom Pikeom novinarka upitala šta misli o tome, da bi on osuo paljbu po njoj i poručio joj: "Ako misli da je on homoseksualac da dođe kod njega kući i povede sestru".
Ali, bilo je trenutaka kada je reagovao kao prznica.
Došao je nasmejan na pres konferenciju nakon jednog meča u kojoj je PSŽ pobedio, ali je on igrao loše, ali kao da je prepoznao lošu nameru u pitanju novinara nacionalne televizije, pa je postao napadan.
"Misliš da poznaješ fudbal bolje od mene? Ne!? Zašto onda pričaš o fudbalu?", govorio je iznervirani Zlatan.
...ono kad je napao fudbalere Čelsija.
Za četiri sezone u Pari sen Žermenu najčešće se u Ligi šampiona sastajao sa ekipom Čelsija. Ima pozitivan učinak sa tom ekipom pošto je od njih ispao 2014. godine, ali je u prethodne dve sezone uspevao da ih "izbaci" u osmini finala Lige šampiona.
Ali, nije baš blistao na svim mečevima kao na onom ovogodišnjem kada je "sam" izbacio "plavce".
Pre nešto više od godinu dana isključen je u duelu sa Čelsijem u Londonu i tako na cedilu ostavio svoju ekipu koja je nekako uspela da prođe dalje. Prema mišljenju mnogih, on je prestrogo isključen u tom duelu, ali Bjorn Kujpers nije imao dilemu. On je izvadio crveni karton i pokazao Zlatanu zbog oštrog starta nad Oskarom.
Posle meča je poludeo...
"Dobio sam crveni karton, ali su najgora stvar bili igrači Čelsija. Kao da me je okružilo 11 beba", žalio se Ibrahimović koji je bio nezadovoljan fudbalerima Žozea Murinja koji su "navalili" na sudiju i tražili isključenje.
...ono kad se svađao sa svojima i tukao.
Ova lista, a ni boravak u klubu, ne bi bio kompletan da nije bio u centru neke frke.
U autobiografiji je govorio o tome kako je slomio rebro u tuči sa Amerikancem Ogučijem Onijevuom u Milanu, kako se tukao sa Midom i kako je namerno povredio Rafaela van der Varta, ali da to nisu bili "klinački incidenti" pokazao je u svojim tridesetim u Parizu.
Čak i ako ne računamo one incidente koji su se desili na terenu, poput tuče sa Mavubom.
Imao je sukoba sa svojim saigračima, pa je tako na treningu imao pravi "fajt" sa Adrijenom Rabioom, a nije potrebno reći ko je gore prošao. Tri puta je dolazilo do incidenta na treningu, pa ih je Tijago Silva razdvajao. Vređao je i napao i čoveka koji ga je doveo u klub, sportskog direktora Leonarda, pa Brazilac nije dugo potrajao u klubu. Otišao je iz ličnih razloga...
Detinjasti Ibrahimović hteo je i da objasni Kevinu Trapu gde je došao, pa je tako prvih mesec dana kada bi postigao gol protiv Nemca odlazio do njega i govorio mu "Dobrodošao u Pariz". Izluđivao ga je, ali su postali dobri prijatelji.
...ono kad je postao Rambo.
Ne mislimo na to da je svoje borilačke sposobnosti usavršio do te mere da se može boriti sa Silvesterom Staloneom, nego na to da je odlučio da u narednim mesecima upliva u glumačke vode, a koga bi bolje glumio od samog sebe?
Dogovor još uvek ne postoji, ali je Zlatan otkrio da pregovara sa nekim produkcijskim kućama.
"Možemo da snimimo dosta filmova o meni. Kao što ima Rambo od 1 do 5, tako možemo da snimimo Ibrakadabru od 1 do 10!", ispričao je on.
...ono kad je hteo da pomogne gladnima.
Egocentrični Zlatan Ibrahimović ima i drugu stranu, ali kao da zbog "badass" imidža želi da je sakrije.
Tako je nekako bila upakovana i snažna poruka koju je on želeo da pošalje nakon što je protiv ekipe Kana postigao gol i skinuo dres. Bio je prekriven u tetovažama, a iako su mnogi u prvi mah pomislili da je istetovirao čitavo telo, i tako još malo skrenuo pažnju na sebe, poruka je bila mnogo važnija i – što je važnije – jače je odjeknula baš zato što je Zlatan "brend".
Njegovo telo bilo je prekriveno sa 50 privremenih tetovaža. Bio je ispisan imenima ljudi koji umiru od gladi, a sve to u kampanji "World Food Programme". Za to je dobio žuti karton, a objasnio je da kako bi uspeo da dopre do ljudi i objasni im ovaj problem – spreman je da dobije i crveni.
(Milutin Vujičić - MONDO)
