Muzički virtuoz, kompozitor, matematičar, ali i sjajan zanatlija, Bora Dugić pred koncert na Mikser festivalu za MONDO govorio o tome šta za njega frula znači, kako to "svira na dah", kako da prepoznamo dobrog frulaša...
Kada bi vas pitali koji je to "srpski muzički instrument" ili instrument koji je karakterističan za ovo podneblje, sigurno je da bi mnogi među vama odmah odgovorili - frula!
I ne bi mnogo pogrešili (ne bi uopšte!), jer frula, zaista, jeste važan deo muzičke tradicije ovog prostora. No, svi narodi svojataju frulu kao svoj instrument i svi su u pravu. Naučnik Konrad je pre nekoliko godina pronašao frulu od kostiju ptiče trkačice za koju je utvrđeno da je stara oko 43.000 godina!
Frula se, i dan danas, po nekim amazonskim šumama Južne Amerike ili zabitima Azije, smatra mističnim instrumentom i pomaže ljudima, koji žive uz tu frulu i sa tom frulom, u izlečenju.
Jedan je od onih koji zaslužuje od Srbije i Balkana veliko HVALA za očuvanje muzičke tradicije, zvuka, izražaja, osećanja koja su specifična za ovo podneblje, i koji tom frulom "leči", jeste Borisav Bora Dugić. Virtuoz na fruli, ali i čovek koji ih sam pravi!
Dok se on nije pojavio, nismo ni znali šta sve može da se odsvira na fruli.
"Kroz svoj muzički put, svirao i laku klasiku. Šubertova kompozicija 'Pčelica', koja je bila nezamisliva za frulu, ja sam bio rešio da je odsviram. Zainatio sam se i to sam uradio. Sam sebi sam dokazao da mogu, ali i onima koji su bili skeptični. Odsvirao sam je u Hanoveru, svojevremeno, u tom epicentru muzičke kulture. Tri puta su me vraćali na bis", priča Bora Dugić za MONDO pred koncert 10. juna na ovogodišnjem Mikser festivalu.
Za laike, frula je cev sa rupicama u koju se duva, a prstima se pokrivaju rupice i tako nastaje ton i pesma. Ono što je mnogo važnije od definicije frule jeste doživljaj, čulni, emotivni... Frula je, rekli bi mnogi, jedan od retkih instrumenata, koji vas teraju i na smeh, radost, ali i na tugu, suze, izaziva setu...
Bora to ovako kaže: "Ako vas ne interesuje šta se u fruli zbiva (kakav je to proces), onda slušajte, napregnite uši, ocenjujte svirača, a ne frulu".
Šta je za vas, Boro, frula?
"Kod mene je to pomešano, zgusnuto. Kao dečija igračka ona je kod mene rasla, rasla i poralsa i postala nešto bez čega ne mogu. Ja sam stekao identitet po toj fruli. Ja nisam tek Borisav Bora Dugić. Frula je od mene načinila odgovornog čoveka, sa imenom i prezimenom. Frula je postala vrsta mog ideinteta u svakom smislu i nešto bez čega ne mogu. Nije bitno da li ću nastupati ili ne. Ja se sa njom družim svaki dan kod kuće. Ako ništa drugo, ja obrišem frule, pamučnom krpicom. Prosto - mazim ih. To je jedno sadojestvo čoveka i mrtve prirode. Mada, teško se reći da je frula mrtva priroda, jer kad joj udahnete vazduh ona je živa. Njena funkcija je živa funkcija. Percepcija čoveka kad to sluša liči pomalo na magiju", priča Bora u dahu, baš onako kako i svira.
Ako nas frula tera na plač i na smejanje, ako se negde smatra mističnim instrumentom, da li je ona i "vragolasti" instrument?
"Ne! Frula je božanski instrument, za razliku od gajdi koji važe za đavolji instrument, jer samo đavo je mogao da se seti da napravi kožu od ovce i da je koristi za sviranje. U svim religijama ona se pominje kao božanski instrument, u svim društvima, uvek je to bila", odgovara Bora Dugić.
Kako prepoznati dobrog frulaša?
"Ako ste običan konzument, tražićete emociju, odnosno kad vas nađe vi ćete da se divite tome. Ako ste još esteta i znalac, muzički degustator, tražićete da to bude precizno i tačno i da ima lepotu. Ta preciznost, pak, ne sme da bude kompjuterski tačna, jer ako je takva onda je hladna, ali ako je dovoljno precizna, a vi kao izvođač svojim dahom stalno hranite okolinu svojim zvukom i emocijama, koje se ugrađuju u taj zvuk, prepoznaćete i da je majstorski i puno emocija, nešto što će vas oplemeniti i pleniti sve vreme dok slušate. Kažu za nekog - pa, on ima dušu. Da, ali imaš i prste, da bi i ta duša bila ispoštovana. Ako si bio aljkav u nepoštovanju tonskog niza, tačne melodije, onda to nije to. Uradi oba onda si majstor, nemoj oba da uradiš - možda si".
Bora Dugić ima sopstveni rekord - svirao je neprestano, "na dah" 36 minuta.
Kako ste to uspeli? Kako održavate kondiciju za to?
"Ma, to je prilično jednostavna tehnika. Taman posla kad bi neko mogao da toliko dugo svira a da ne uzima dah. Pa, vi ste bez vazduha mrtvi posle 2 minuta! Stvar je u tehnici, koja je jednostavna, zahvaljujući pre svega ljudskoj anatomiji, jer uzimate i izbacujete vazduh kroz usta i nos. Koristite i obraze, ispunite ih vazduh. Kad vam vazduh ponestane, vi ćete na trenutak, u mikrosekundi, da 'ćapite' vazduh, kako biste obraze pretvorili u rezervoar i nastavili da 'hranite' instrument vazduhom... Nemamo mi takvu kulturu za razliku od arapskih plemena. ".
Kaže da postoji mnogo kompozicija, koje se mogu odsvirati na takav način, a 'Zajdi, zajdi' (po mnogima - najlepša balkanska pesma ikada) jedna je jedna od takvih, pogodnih za takvu vrstu interpretacije.
"Nije svaka kompozicija pogodna za beskonačni dah, neke ispadaju smešne, bezvezne. Pesma 'Zajdi, zajdi' stvara napon sama za sebe, dugački su tonovi. Kad treba uzeti vazduh splasne tenzija, ali ja joj ne dam da splasne. Ta pesma traje oko pet minuta, pet i po minuta, u zavisnosti kako sam raspoložen. Zamislite, pet i po minuta vas neko drži u tome, a vi ste spremni da to gledate otvorenih očiju i usta. Nije lako, ali je moja želja da se dokažem, nešto u čemu se mora davati određena energija, pa i deo zdravlja na kraju krajeva. Ne možete davati a da ništa iz vas ne izađe".
Slušajte kako je Bora "na dah" (kontiunalni dah - ne sme se primetiti prekid tona) odsvirao "Zajdi, zajdi"
Ima li pesama koje nikada ne biste odsvirali, koju ne znate da svirate?
"Ma, ima pesama koje nikada nisam ni čuo. Kad učite da budete univerzalan, vi ćete opet učiti ono što vam se sviđa. Znate, i svirač ima pravo da u svoj repertoar stavlja ono što je po njegovom ukusu", kaže Bora Dugić i nastavlja:
"Svako onaj koji vam kaže da zna sve - on laže i vas i sebe. Ne postoji takav čovek, ni u muzici, ni u politici, ni u bilo čemu. Ljudi su glavnom, u današnje vreme, skloni uskoj specijalnosti. Ja to držim kao najbolje. Više nemam razloga da se dokazujem, nema potrebe da povećavate rekord, da jurite sami sebe, već se suzite na ono što je vaše. Ja sad sviram uglavnom svoju muziku i onu muziku koja mi je postala inspiracija za ovu koju ja imam. Ja vam dajem bez skrivanja. Sviram svoju 'Običan balkanski dan', koja je nastala na 'Zajdi, zajdi'. Ja to priznajem, ja vam to serviram, ali ćete ipak u tome prepoznati i Boru Dugića. Morate da doprinosete nečemu ako hoćete da nastavite tamo gde je narodni pevač i svirač stao. Vi tu morate da nastavite, ali nastavak vam ništa ne znači ako vi sami niste doprineli tom nastavku".
OBIČAN BALKANSKI DAN
Za one koji ne znaju, Borino vrhunsko znanje matematike i fizike, pomoglo mu je u još jednoj ljubavi - izradi frula. Napravio ih je do sada najmanje 100, a za potrebe jednog filma čak je i stvorio novi tip frule. Njegova inovijacija je i u frula u fruli.
Bora Dugić je u dosadašnjoj karijeri izdao više od 20 tonskih i video izdanja, snimao je i komponovao muziku za brojne domaće filmove i pozorišne predstave, gostovao na svim kontinentima i održao veliki broj solističkih koncerata, stekavši brojne poklonike u svetu.
Predstavljao je Jugoslaviju i Srbiju na Svetskom festivalu u Moskvi , Međunarodnom sajmu u Hanoveru, dva puta učestvovao na festivalu u Minhenu, a solističke koncerte je održao u brojnim renomiranim koncertnim dvoranama širom sveta poput Sidnejske opere, čikaške "Navy Pier", minhenske dvorane "Karl Orf" i mnogih drugih.
Ne propustute njegov koncert na Mikser festivalu!
