Ideja da hrast ili smreka noću "odlaze na spavanje" deluje čudno, ali naučnici su po prvi put uspeli da snime fizičke promene na drveću koje, na neki način, odgovara procesu spavanja kod ljudi i životinja.
Kako je objavljeno na sajtu Tehničkog univerziteta u Beču (Technische universitat Wien) austrijski, finski i mađarski naučnici, koristeći laserske skenere, analizovali su promene u položaju grana i lišća dve breze, u Austriji i Finskoj.
"Naši rezultati pokazali su da se drvo spusti tokom noći, što se može videti u promeni položaja grana i lišća", rekao je Eu Putonen, sa finskog Instituta za geoprostorna istraživanja (Geospatial Research Institute).
On je dodao da promene nisu prevelike, svega deset centimetara za drvo visoko oko pet metara, ali da su sistematične i instrumenti mogu da ih zabeleže.
Za merenje laserima naučnici su se odlučuli zato da klasičnim fotografisanjem ne bi osvetljavali stabla i na taj način im remetili noćno mirovanje.
Kako na ponašanje drveća ne bi uticale ni vremenske prilike ili lokacija, eksperiment je izveden dva puta, na različitim stablima.
Oba testa izvedena su u periodu ravnodnevnice, u mirnim uslovima, bez vetra ili vlage i pokazali su da se lišće i granje vremenom spuste, pri čemu u najnižu poziciju dođu nekoliko sati pre zore.
Ujutru, kako se navodi, drveće se za svega nekoliko sati vrati u svoj početni položaj, ali, kako ističu istraživaču, još nije poznato da li je to vraćanje zbog sunca, ili zbog unutrašnjeg ritma drveća.
Naučnici smatraju da nije daleko nerealno da drveće "odmara" svoje grane tokom noći jer njihovo podizanje stablu koristi tako što su mu listovi tada u boljoj poziciji za hvatanje sunčevog svetla, dok tokom noći nema svetla i bilo bi rasipanje energije da se nalaze u podignutom položaju.
Kako naučnik mađarskog Centra za ekološka istraživanja Andraš Žlinski objašnjava spuštanja grana verovatno je uzrokovano padom pritiska vode unutar ćelija drveta, odnosno turgorovog pritiska.
"Pokreti kod biljaka veoma su blisko povezani sa nivoom vode unutar pojedinačnih ćelija, na šta utiče dostupnost svetla kroz proces fotosinteze", rekao je Žlinski.
Prema rečima Norberta Fajfera za Tehničkog univerziteta u Beču lasersko skeniranje omogućiće naučnicima da bolje razumeju obrasce ponašanja drveća dok "spava", ali i da sledeći put merenje obave na većoj površini sa više stabala, a ne samo na po jednom.
Razvijanje tehnika istraživanja da li drveće spava, kako objašnjava Putonen, može da koristi u budućnosti za analizu koliko drveće koristi tečnosti tokom dana i noći.
"To će nam omogućiti bolje razumevanje dnevne upotrebe vode kod drveća i njihovog uticaja na lokalnu ili regionalnu klimu", rekao je Putonen.
