Prvi američki predsednik u poseti Hirošimi, položio je danas venac u memorijalnom kompleksu posvećenom žrtvama prvog nuklearnog napada u svetu i tom prilikom pozvao na smanjenje nuklearnih zaliha i čišćenje sveta od nuklearnog oružja.

"Pre 71 godinu, smrt je došla s neba i svet se promenio", rekao je američki predsednik nakon što je položio venac i odao poštu žrtvama napada koji su izvele SAD na taj grad na zapadu Japana 1945. godine, prenosi AFP.

Obama je istakao da sećanje na 6. avgust 1945. nikada ne sme da izbledi i da je bombardovanje pokazalo kako "čovečanstvo poseduje sredstva da uništi samo sebe".

"Ove duše nam govore, traže od nas da se zagledamo u sebe same", rekao je predsednik SAD, dodavši da tehnološki napredak bez moralne revolucije može da nas osudi na propast.

Obama je pozvao i na smanjenje globalnih zaliha nuklearnog oružja, ukazavši da svet ima zajedničku odgovornost da se zapita kako sprečiti ponavljanje takvih stradanja, navodi AP.

Američki predsednik se u memorijalnom kompleksu upisao u knjigu posetilaca, gde je ostavio poruku:

"Spoznali smo ratne strahote. Hajde da sada, zajedno, nađemo hrabrosti da širimo mir i stremimo ka svetu bez nuklearnog oružja".

Japanski premijer Šinzo Abe rekao je da Obamina poseta Hirošimi otvara novo poglavlje pomirenja za SAD i Japan.

Tokio i Vašington se nadaju da će simboličan Obamin gest polaganja venca na mestu gde je pala prva atomska bomba u svetu, staviti akcenat na njihovo savezništvo i udahnuti život naporima u cilju ukidanja nuklearnog oružja, zaključuje Rojters.

Obama je još ranije rekao da se tokom svoje istorijske posete Hirošimi neće izviniti za atomsku bombu, koju je na taj japanski grad njegova zemlja bacila na kraju Drugog svetskog rata.

Na pitanje da li planira da se izvini tokom posete Hirošimi, Obama je rekao: "Ne, zato što mislim da je važno shvatiti da lideri usred ratova donose različite odluke".

"Zadatak je istoričara da postavljaju pitanja i istražuju ih, ali ja, kao neko ko obavlja ovu funkciju poslednjih sedam i po godina, znam da svaki državnik donosi veoma teške odluke, posebno za vreme rata", naveo je Obama.

U Hirošimi je 6. avgusta 1945. bačena prva atomska bomba, pri čemu je poginulo ukupno oko 140.000 ljudi.

U samoj eksploziji je stradalo više desetina hiljada ljudi, dok su ostali preminuli od povreda zadobijenih tom prilikom ili od bolesti izazvanih radijacijom tokom narednih nedelja, meseci i godina.

Tri dana kasnije, SAD su bacile bombu i na japanski grad Nagasaki, gde je poginulo 74.000 ljudi.
Manje od nedelju dana kasnije, 15. avgusta, japanski car Hirohito je potpisao kapitulaciju Japana, čime je okončan Drugi svetski rat.

Većina Amerikanaca smatra da je Bombardovanje Hirošime i potom Nagasakija bilo opravdano da bise se okončao rat i spasili životi američkih državljana, dok većina Japanaca misli suprotno, napominje Rojters.

Memorijalni centar žtvama atomske bombe u Hirošimi nedano je posetio američki državni sekretar Džon Keri koji je tom prilikom izjavio da je "duboko potresen".

"Želim da izrazim koliko sam duboko počastvovan i potresen na ličnom nivou" rekao je Keri 11. aprila - prvi američki državni sekretar koji je posetio memorijal u Hirošimi.