Kada je u decembru 2013. godine Novak Đoković obelodanio da će ubuduće sarađivati i nekadašnjim teniserom Borisom Bekerom, reakcija mnogih je bila: Zašto!?

Nemac i Srbin ni po karakteru, a ni po stilu tenisa, nisu toliko slični jedan drugom, ali se saradnja u poslednje tri godine pokazala kao pravi potez. Nije bio čak ni "dodatak" uz dobro poznatog Marjana Vajdu, već se i u Novakovoj igri moglo videti poboljšanje u određenim segmentima.

Od dolaska Bekera srpski teniser je osvojio šest grend slem titula, i onu koja mu je jedina nedostajala, pa se može reći da i u njima ima doprinosa nemačkog trenera. To ne krije ni Novak.

Kada je u nedelju podigao pehar Rolan Garosa videlo se da mu je "pao kamen sa srca", a čini se da je slična situacija bila i sa Borisom Bekerom koji je, kao i Novak, bio pod pritiskom javnosti nakon poraza u finalu 2015. godine od Stena Vavrinke.

Veliki teniser je odjednom postao veliki trener. Malo koji teniser, koji je pritom i vlasnik šest grend slem titula, bi posle tri sezone "treniranja" rekao ovako nešto.

"Moram da priznam da sam bolji trener nego što sam bio teniser", kazao je Beker za nemačke medije i istakao da on Novaku najviše pomaže oko pripreme i analize sledećeg protivnika, kao i o nekim specijalnim situacijama.

Ima plan za naredni period.

"Već smo bukirali karte za Vimbldon. Svesni smo toga da je ovo istorijska prilika. Olimpijske igre su takođe velika Novakova želja, pa ću ja i zbog toga sa njim biti u Rio de Žaneiru", kazao je Boris Beker za nemačke medije.