Francuska, Španija, Italija, Belgija, Jugoslavija, Italija, Francuska, Zapadna Nemačka, Švedska, Engleska, Belgija i Holandija, Portugal, Austrija i Švajcarska, Poljska i Ukrajina, pa opet Francuska.
Za nešto više od 24 sata počinje 15. izdanje evropskih prvenstava, a mesto odigravanja je kao i na onom prvom iz 1960. godine.
Mnogo je vremena bilo potrebno zemljama u Evropi kako bi dogovorili ovaj specifičan format, a tačno tri decenije od prvog Svetskog prvenstva bilo je vreme i da sami Evropljani odmere snage među sobom.
Anri Delono, Francuz koji je sa Žilom Rimeom bio idejni tvorac Svetskih prvenstava, dugo je evropskim zemljama predlagao da se formira i šampionat na kojem bi učestvovale najbolje reprezentacije sa starog kontinenta.
Ideja koja je predlagana još dvadesetih godina prošlog veka, zaživela je tek sedam godina nakon njegove smrti i to pod imenom - UEFA European Nations' Cup.
Mnogo je vremena bilo potrebno da bi se ova "novotarija" uvela kao regularna na svake četiri godine, a nije mnogo nedostajalo da prvo izdanje bude i otkazano zbog nezainteresovanosti.
Reprezentacije Srbije nema na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu, ali je i te kako učestvovala u pisanju istorije za 66 godina postojanja ovog takmičenja. U ovom tekstu ćemo pokušati da vam predstavimo najzanimljivije i najvažnije činjenice sa EURA, a na vama je da ih pročitate i naučite.
Krećemo...
KO JE NAJBOLJI STRELAC SVIH VREMENA?
Ukoliko bi se ovakvo pitanje pojavilo na nekom kvizu jedini tačan odgovor bio bi Mišel Platini. Čovek koji čak nije ni igrao na poziciji napadača je za jedno prvenstvo (1984. godina) uspeo da postigne čak 9 pogodaka. Iza sebe je ostavio Alana Širera (Engleska) koji je na Evropskim prvenstvima nastupao čak tri puta, a uspeo da postigne sedam golova.
Od aktivnih igrača Zlatan Ibrahimović i Kristijano Ronaldo su u tri navrata stigli do brojke od šest golova, dok je Vejn Runi za Englesku igrao na dva prvenstva i upisao 5 golova. Oni su pozvani u svoje reprezentacije i za ovaj EURO, pa će imati priliku da čak i prestignu Platinija, pa bi tačan odgovor na pitanje na kvizu mogao da važi ipak samo do kraja meseca.
Mišel Platini je te 1984. godine, kada je Francuska poslednji put organizovala šampionat Evrope, u dva navrata postizao het-trik (Belgija 5:0, Jugoslavija 3:2), a kao što rekosmo nije bio ni napadač svoje ekipe. Jedna od najboljih "desetki" svih vremena je bio deo čuvene četvorke na sredini terena Francuske (postala je poznata pod imenom carré magique) koju su činili Fernandez – Tigana – Žires i on – Platini.
Zanimljivo, Platini u nedavnom izboru UEFA nije uvršten u idealni tim svih Evropskih prvenstava. Umesto njega, neki drugi su dobili šansu da "zaigraju" za najbolji tim sveta. Podsetite se o kome se radi.
Savo Milošević je naš najbolji strelac na Evropskim prvenstvima pošto je na EURO2000 u četiri meča postigao pet pogodaka.
KOJA JE NAJVEĆA I NAJMANJA POSETA?
Prema zvaničnim podacima koje nudi UEFA najveća poseta na jednom meču na Evropskim prvenstvima bila je u junu 1964. godine. Drugo po redu prvenstvo Evrope održavalo se u Španiji, a publika u Madridu je pohrlila na stadion da vidi reprezentaciju koja je propustila prvi EURO iz neverovatnog razloga o kome će kasnije biti reči.
Finalna utakmica održavala se na stadionu Real Madrida - "Santjago Bernabeu", a u pobedi reprezentacije Španije, i pobedničkom golu koji je u 84. minutu utakmice protiv Sovjetskog Saveza postigao Marselino (2:1), prisustvovalo je čak 79.115 gledalaca. Blizu obaranja tog rekorda koji je već dugo na snazi bili su navijači Engleske i Škotske.
Pre dvadeset godina na Vembliju okupilo se njih 76.864 kako bi gledali veliku pobedu "Gordog Albiona".
Ako se za utakmicu Španije i Sovjetskog Saveza može reći da je privukla neverovatnu pažnju, onda se potpuno suprotno može reći za meč Mađarske i Danske, sa istog prvenstva. Dan pred finale u Madridu, u Barseloni su pomenute reprezentacije igrale meč za treće mesto, a pobedi Mađara u produžecima (3:1) prisustvovalo je 3,869 gledalaca. Pokušajte samo da zamislite koliki deo stadiona "Kamp Nou" zauzima manje od 4 hiljade navijača.
Sa povećanjem broja učesnika na završnicama Evropskog prvenstva povećao se i broj navijača koji prisustvuju, pa je tako na prethodnom EURO2012 utakmicama prisustvovalo oko 1,4 milion gledalaca, a tribine su bile ispunjene skoro stoprocentno.
Još bolji rezultati se očekuju ove godine.
KAKO SMO MI PROLAZILI NA EVROPSKIM PRVENSTVIMA?
Reprezentacija Jugoslavije ima dobre rezultate sa Evropskih prvenstava, a sa time se ne može pohvaliti i reprezentacija Srbije. Na prvom i trećem EP Jugoslavija je gubila u finalu (porazi od Sovjetskog Saveza i Italije, nakon ponovljenog meča u čudnim uslovima), dok je 1976. godine Jugoslavija kao domaćin poražena od Holandije u meču za treće mesto.
Pre toga je u polufinalnom meču izgubila od Zapadne Nemačke pošto je Diter Miler prvo izjednačio u finišu utakmice, a potom i postigao dva gola u produžecima.
Učešće na prvenstvu 1984. godine takođe nije bilo naročito srećno pošto je završeno sa tri poraza u grupnoj fazi takmičenja. Belgija, Danska i Francuska su na tom prvenstvu "očitali" lekciju Jugoslaviji, da bi naredno, a ispostaviće se i poslednje učešće, bilo još 2000. godine kada je Holandija bila nemilosrdna u četvrtfinalu (6:1).
Od tada ni traga ni glasa Srbiji na EP.
KO JE NAJVIŠE PUTA UČESTVOVAO NA EVROPSKIM PRVENSTVIMA?
Ako ste pomislili na Nemačku - bili ste u pravu.
"Panceri" su apsolutni šampioni kvalifikacija za Evropska prvenstva. U prva dva "izdanja" nisu uopšte učestvovali u kvalifikacijama, da bi ih u njihovom debiju 1968. godine "izbacila" baš Jugoslavija, ili bolje rečeno remi sa reprezentacijom Albanije u poslednjem kolu. Od 1972. godine reprezentacija Nemačke je redovni učesnik Evropskih prvenstava, a u tri navrata uspevala je i da osvoji pehar.
Oni imaju najduži uzastopni niz učešća na završnicama prvenstva Evrope (12), a jednom manje od njih učestvovala je Rusija, kojoj se računaju i rezultati Sovjetskog Saveza. Reprezentacija Španije, koja kao i Nemačka ima tri šampionska trofeja, do sada je bila učesnik 10 prvenstava Evrope.
Da tri puta nisu "kiksnuli" u finalima Nemci bi bili i apsolutni rekorderi po broju titula na EP, ali su ih 1976. godine zaustavili Česi, 1992. godine su to učinili Danci, da bi pre osam godina "krunu" ukrala i Španija.
Srbija je bila učesnik pet Evropskih prvenstava, ali poslednji put pod imenom Jugoslavija 2000. godine.
KAKO SE FORMAT TAKMIČENJA MENJAO KROZ VREME?
Najjednostavnije objašnjeno: 4, 8, 16, 24.
Evropska prvenstva do 1968. godine imala su krajnje neuobičajen format po kojem su kvalifikacije u stvari bile eliminaciona faza. Da biste se kvalifikovali za prva dva EP bilo je potrebno da u "nokaut" utakmicama budete bolji od vašeg protivnika. Žrebom bi se određivali parovi, a pobednici četvrtfinalnih duela bi se kvalifikovali za završni turnir koji je trajao svega nekoliko dana.
Onoliko koliko je inače potrebno da bi se odigrale četiri utakmice...
Takva završnica održala se do 1976. godine, ali su kvalifikacije bile nešto drugačije. I možda su čak bile i teže od prethodnih. 32 reprezentacije bile su podeljene u osam grupa, a samo pobednici su se plasirali u plej-of. Pobednici tih plej-of mečeva odlazili bi na prvenstva Evrope.
Revolucija sa dvostruko više timova viđena je 1980. godine u Italiji. Sedam pobednika grupa i domaćin bili su podeljeni u dve grupe, da bi po dve najbolje reprezentacije iz svake grupe igrale mečeve za finale.
Cepanje država u Evropi je prouzrokovalo to da sa 33 članice UEFA - broj skoči na 48, pa je promenjen čitav sistem kvalifikacija i broj učesnika završnice EP. Umesto dosadašnjih 8, ponovo je dupliran na 16. Svoje "mesto pod suncem" nalazile su prvoplasirane i najbolje drugoplasirane ekipe, da bi reprezentacije bile razvrstane u četiri grupe.
Dvadeset godina kasnije, ponovo je novi sistem na snazi. 24 učesnika!
53 evropske reprezentacije su učestvovale u kvalifikacijama, a po dve najbolje iz svake grupe i ukupno gledano najbolja trećeplasirana odlaze direktno na Prvenstvo, dok ostale trećeplasirane igraju baraž za još četiri mesta u Francuskoj.
I završni turnir je vrlo čudnog formata. 24 reprezentacije su raspoređene u 6 grupa od po 4, dve najbolje ekipe prolaze dalje, a četiri od šest najboljih tećeplasiranih ide u nokaut fazu. Ne može se reći da je "najsrećnije uređena" druga faza pošto će u njoj neki pobednici grupa igrati sa trećeplasiranima, a neki sa drugoplasiranima.
Zanimljivo, povlašćen će biti i pobednik grupe u kojoj je domaćin.
KOJA SU TO NAJVEĆA IZNENAĐENJA DO SADA?
Trebalo bi krenuti od početka.
Na drugo prvenstvo Evrope (1964. godine u Španiji) umalo se plasirao mali Luksemburg. Da, dobro ste pročitali. Luksemburg je bio jedna od tri zemlje koje su preskočile preliminarnu rundu, da bi u prvoj izbacili Holandiju, uprkos tome što su obe utakmice igrali u gostima. Četvrtfinale je za protivnika donelo Dansku, a posle 3:3 u Luksemburgu, u Danskoj su uspeli da izbore i 2:2 golom Šmita u 84. minutu.
Treća utakmica je odigrana na neutralnom terenu, a Danci su bili bolji za jedan gol...
Danska je 1964. zaustavljena u polufinalu, ali je 1992. godina došla i do trona. Nakon što su mesto na Prvenstvu dobili zbog izbacivanja Jugoslavije, oni su se pobedom nad Francuskom u poslednjem kolu "provukli" do eliminacione faze.
Izbacili su sjajnu generaciju Holandije nakon penala (Van Basten promašio), da bi u finalu nadigrali Nemačku golovima Jensena i Vilforta.
Ali, verovatno će se svi složiti da je veće iznenađenje od Danske, koja je tad imala nekoliko veoma zvučnih imena, ipak bila Grčka 2004. godine, pa se čak i u svim sportskim analizama ta generacija koju je predvodio selektor Oto Rehagel smatra najvećim "underdogom" koji je na kraju osvojio trofej.
Čvrsta i defanzivna postavka zadala je mnogo problema domaćinu Portugalu, Španiji i Rusiji, pa su "Heleni" kao drugoplasirani prošli dalje. Minimalnim rezultatom izbacili su prvo Francusku, "srebrnim golom" su srušili Češku, da bi u finalu ponovo savladali Portugal golom Haristeasa.
KOJA JE NAJLUĐA UTAKMICA ODIGRANA NA EVROPSKIM PRVENSTVIMA?
I opet ta Jugoslavija!
Sa svega pet učešća na prvenstvima Evrope ostavljen je dubok trag, pa tako u kakvu god analizu da se uđe pojavljuje se naše ime. Već na prvom prvenstvu Evrope odigrana je utakmica sa najviše golova. Domaćin Francuska protiv "male" Jugoslavije.
Na "Parku Prinčeva" Milan Galić je doveo Jugoslaviju u vođstvo u 11. minutu, ali je Žan Vensan već minut kasnije poravnao rezultat. Mreže su mirovale do 43. minuta kada je Fransoa Ut povećao na 2:1. Visnijeski je u 53. minutu "ispisao" 3:1, da bi Žanetić odmah smanjio na 3:2. Ut je povećao na 4:2 u 62. minutu, ali su Knez i Jerković postigli tri naredna gola. Za samo četiri minuta (75. do 79. minuta) Jugoslavija je preokrenula rezultat i pobedila 5:4!
Ako su tada pobedili, 40 godina kasnije nisu imali sreće.
Posle trilera sa Slovenijom (3:3) i pobede nad Norveškom (1:0) usledio je čuveni duel sa Španijom u Brižu. Milošević je doneo prednost na isteku pola sata igre, a Alfonso je uspeo da izjednači do poluvremena. Govedarica, pa Munitis za novo izjednačenje, a onda gol Slobodana Komljenovića za 3:2, sa igračem manje. Prvo mesto u grupi, a možda i samim tim i polufinale EP, prokockano je u nadokadi pošto su Mendijeta i Alfonso preokrenuli rezultat.
Uvek mi...
KOJI JE NAJLUĐI NAČIN NA KOJI JE ODREĐEN POBEDNIK MEČA?
Finala prvenstava 1996. i 2000. godine nisu rešena ni u regularnom delu utakmice, ni ponavljanjem meča, ni u produžecima, a ni penalima. Utakmice u kojima je Nemačka pobedila Češku 2:1, a Francuska savladala Italiju istim rezultatom odlučene su "zlatnim golom". Bizarno pravilo koje je važilo na tri Evropska prvenstva, neki će reći i hvala Bogu na tome, pokazalo se nepravedno prema onom poraženom.
Golovima Olivera Birhofa i Davida Trezegea – Nemačka i Francuska su postali prvaci Evrope, a nešto izmenjeno pravilo "srebrnog gola" donelo je prolazak reprezentaciji Grčke u finale 2004. godine. Gol Trainosa Delasa na, bukvalno, dve sekunde do kraja prvog produžetka značile su da je to kraj utakmice i da njegova reprezentacija prolazi Češku.
Međutim, nije ovo najbizarniji način. Svakako najluđi je bio onaj koji nije čak ni rešen uz pomoć fudbalske lopte.
Polufinale Evropskog prvenstva u Italiji 1968. godine donelo je mnogo kontroverzi. Domaćin je u finale prošao pošto je nakon 120 minuta igre bilo 0:0, a umesto penala pobednik je određen BACANJEM NOVČIĆA.
Kapiten Italije Đakinto Faketi je pogodio na koju će stranu pasti novčić koji je bacio nemački sudija Kurt Šenčer, pa je njegova reprezentacija prošla u finale, a kasnije i savladala Jugoslaviju nakon ponavljanja prve utakmice.
KOJI JE NAJLUĐI NAČIN NA KOJI SE NEKO KVALIFIKOVAO NA PRVENSTVO?
Verovatno svima na pamet pada ranije spomenuta situacija kada je Danska iskoristila šansu pošto je reprezentacija Jugoslavije izbačena sa Evropskog prvenstva 1992. godine, ali teško da bi se takva situacija mogla nazvati "ludom", bar u kontekstu o kom govorimo.
Danci su te godine uspeli i da osvoje Evropsko prvenstvo, ali zanimljivija je situacija sa prvog šampionata iz 1960. godine koju smo ranije spomenuli.
Reprezentacija Španije je u to vreme bila pod režimom generala Franka, pa je po njegovoj naredbi reprezentativcima "furije" zabranjeno da otputuju u Sovjetski Savez i odigraju poslednju kvalifikacionu utakmicu za plasman na EP u Francuskoj. Sovjetski Savez je tako bez borbe ostvario plasman na EP, a potom je pobedama nad Čehoslovačkom i Jugoslavijom osvojio i trofej.
Ono što je zanimljivo je da je "sudbina" četiri godine kasnije spojila Španiju i SSSR u finalu, ali je Franko ovoga puta dozvolio da "njegovi" fudbaleri igraju.
Da nisu pobedili...
KOLIKO ĆEMO JOŠ ČEKATI NA PLASMAN SRBIJE NA EURO?
Kao što smo već nekoliko puta ponovili u ovom tekstu - reprezentacija Srbije neće učestvovati na Evropskom prvenstvu u Francuskoj. To je ujedno i prvo prvenstvo Evrope u Francuskoj koje "preskačemo" pošto smo bili učesnici prvog - 1960. godine, a potom i drugog iz 1984. godine.
Kvalifikacije za ono koje počinje u petak su prošle neslavno, pa ni u proširenom formatu koje je šansu dalo čak trima reprezentacijama iz jedne grupe - nije bilo dovoljno da bi i "orlovi" radno proveli leto.
Grupe sa Italijom, Velsom, Finskom, Azerbejdžanom, Poljskom, Portugalom, Belgijom, Kazahstanom, Jermenijom, Estonijom, Slovenijom, Severnom Irskom, Farskim Ostrvima, Albanijom i Danskom, bile su i previše komplikovane da bi se reprezentacija Srbije, odnosno u jednom navratu i Srbije i Crne Gore (2004. godina), uopšte kvalifikovala za finalni turnir.
Mnogo zvuči 16 sušnih godina bez učešća na Evropskim prvenstvima, a još strašnije zvuči da će proći još najmanje četiri godine do eventualnog narednog plasmana. Dok su ostale reprezentacije igrale pripremne utakmice za Evropsko, Srbija se pripremala za kvalfikacije za Svetsko prvenstvo (!).
Doduše, za tri meča pokazan je znatan napredak u odnosu na neki skoriji period, ali nedovoljan da bi neko sa sigurnošću mogao da pomisli da će Srbiju videti na narednom velikom turniru.
Ne znamo odgovor na pitanje kada će se Srbija plasirati na EURO, ali možemo vas da pitamo - koliko ćete godina imati kada počne Evropsko prvenstvo 2020. godine?
(Milutin Vujičić - MONDO)
