Od 55 članica UEFA njih čak 33 je imalo priliku da učestvuje na fudbalskim smotrama najboljih reprezentacija Evrope. MONDO je za vas izdvojio listu najboljih fudbalera koji NISU imali priliku da zaigraju ni na jednom Evropskom prvenstvu.
Da li je ikada bilo lako doći do selektorovog poziva za reprezentaciju? Nije.
San većine mladih fudbalera koji tek počinju da šutiraju loptu jeste taj da sa svojom reprezentacijom nastupe na nekom velikom takmičenju.
Nekim zemljama se to učešće podrazumeva, a neke pak decenijama maštaju o tome da će se u njihovim gradovima roditi talentovani fudbaleri koji će u dresu reprezentacije igrati evropska i svetska prvenstva.
Na svake dve godine je nova šansa za plasman za jedno od ta dva, a ove godina je "red" došao na ono na kojem mogu da učestvuju samo zemlje sa Starog kontinenta. Petnaesto po redu Evropsko prvenstvo održava se u Francuskoj, a ono će ovoga puta okupiti 24 najbolje reprezentacije. Ima tu i debitanata...
Međutim, nekada je bilo daleko teže kvalifikovati se za ovo takmičenje.
U početku je finalni turnir trajao svega nekoliko dana, a na njemu su učestvovale četiri reprezentacije. Zbog toga su mnogi veliki fudbaleri bili uskraćeni za nastup. Povećavao se broj učesnika i na 8, pa i na 16, a stigao je sada i do čitava 24 – ali, opet je za neke od njih značio da se neće naći na spisku selektora.
Neki su propustili zbog toga što su "upali" u lošu generaciju, neke je "pojela" velika konkurencija, neki su trpeli zbog formata takmičenja, neki zbog loših igara, a neki opet zbog povreda.
Predstavljamo vam 10 najboljih igrača koji nikada nisu igrali na Evropskom prvenstvu.
EUZEBIO
"Za mene će Euzebio zauvek biti najbolji fudbaler svih vremena".
Ovo su bile reči Alfreda di Stefana nakon smrti "crnog pantera" u januaru 2014. godine.
Nekadašnji sjajni napadač Benfike, a potom i mnogih drugih klubova u Severnoj Americi, rođen je u Mozambiku, ali je nastupao za zemlju čija je ta afrička država bila kolonija - za Portugal. U dresu Benfike je postigao više golova nego što je odigrao utakmica (473 na 440 mečeva), a sa 19 godina je debitovao i za reprezentaciju.
Njegova generacija iz 1966. godine ostvarila je prvi plasman za tu zemlju na neko veliko takmičenje, Svetsko prvenstvo. Neverovatni Portugalci su nošeni Euzebijom zaustavljeni tek u polufinalu od kasnijeg šampiona Engleske, a on nije imao sreće da u igračkim godinama dočeka prvi plasman Portugala na Evropsko prvenstvo.
Oni su se kvalifikovali tek za sedmo Evropsko prvenstvo koje se održavalo u Francuskoj (1984. godina), što je čitava decenija nakon što se Euzebio oprostio od dresa reprezentacije.
U kvalifikacijama za prvo Evropsko prvenstvo nije učestvovao zbog godina, a tada je njegovu buduću reprezentaciju izbacila Jugoslavija (1:2 u Lisabonu, pa 5:1 u Beogradu).
U njegovim prvim kvalifikacijama 1962. godine bili su kobni Bugari i Asparuhov u ponovljenom meču, da bi im ista reprezentacija, ali sada sa Dermendijevim, došla glave u kvalifikacijama nakon osvajanja Svetskog prvenstva. U poslednjim kvalifikacijama za Euzebija, on i njegovi saigrači nisu uspeli da prođu grupu sa Belgijom, Škotskom i Danskom, pa nikada nije nastupio na Evropskom prvenstvu.
ZBIGNJEV BONJEK
Da li ste znali da je Poljska deveta zemlja u Evropi po broju stanovnika, a da će joj ovogodišnje učešće na Evropskom prvenstvu biti tek treće u istoriji?
Ono što je šokantnije je to da su ta tri plasmana ostvarena tek na tri poslednja EP.
Pre 2008. godine, zemlja koja je dva puta na Svetskim prvenstvima igrala polufinale, nikada nije nastupila na evropskim prvenstvima, pa su tako mnoge generacije odličnih poljskih fudbalera ostale bez prilike da se odmere sa podjednako dobrim kolegama iz drugih zemalja u Evropi.
Prema mišljenju većine Poljaka najveći fudbaler koga je ova zemlja imala je Zbignjev Bonjek. Aktuelni predsednik Fudbalskog saveza ove zemlje je u toku svoje karijere igrao za Juventus i Romu, osvajao titule u nacionalnim prvenstvima, kupovima, evrokupovima, nastupio na tri Svetska prvenstva, ali nikada nije imao šansu da svoje saigrače povede na Evropsko prvenstvo.
Za reprezentaciju Poljske nastupao je od 1976. godine, a plasman na to Evropsko prvenstvo u Jugoslaviji propao mu je zbog toga što je Holandija imala bolju gol-razliku od njegove reprezentacije. Ni povećanje broja učesnika mu nije donelo sreće, pa je i u narednim kvalifikacijama Holandija bila kobna po Poljsku, ali ovoga puta su im pobegli za jedan bod. Kvalifikacije za Francusku 1984. godine su bile loše, pa su bili treći u grupi sa SSSR, Portugalom i Finskom, da bi u njegovim poslednjim kvalifikacijama četiri godine kasnije opet Holandija bila ta koja je ostvarila direktan plasman.
Osim njega vredi spomenuti i Gržegorža Lata koji nikad nije igrao na EP, a radi se o najboljem strelcu Svetskog prvenstva 1974. godine, ali je Poljska morala sačekati Roberta Levandovskog i druge kako bi otišla na Evropsko prvenstvo.
Još čekaju prvu pobedu.
RAJAN GIGS
Reprezentacija Velsa je prvi i jedini plasman na Svetsko prvenstvo ostvarila 1958. godine, a na Evropsko prvenstvo tek 2016. godine, pa će joj nastup u Francuskoj biti debitantski na EP.
Rajan Gigs je rođen negde između – 1973. godine, pa ni to što je verovatno najbolji velški fudbaler svih vremena nije bilo dovoljno da bi svoje "zmajeve" odveo na prvenstvo Evrope. Mnogi misle i da bi u svojoj 42-oj godini mogao da napravi razliku na terenu, ali su ipak poslednje dve sezone protekle bez njegovog nastupa u jednom od dva crvena dresa. Mančesterskom i velškom.
Za reprezentaciju je debitovao još 1991. godine u odlučujućoj utakmici protiv Nemačke za odlazak na Evropsko prvenstvo u Švedskoj. Međutim, Nemci su bili premoćni u toj utakmici i slavili su 4:1, pa je jedna od najboljih generacija Velšana sa iskusnim Ijanom Rašom i Nevilom Sautholom, a opet talentovanim Rajanom Gigsom, otišla u nepovrat.
Ono što je takođe zanimljivo je i to da je Vels "za bod" propustio ovo takmičenje, a moglo je biti drugačije da nije došlo do pada Berlinskog zida. Naime, Velšani su prvobitno izvučeni u grupu sa daleko slabijom Istočnom Nemačkom...
Slede znatno lošije godine po Vels. Naredne kvalifikacije su završili poslednji čak iza Albanaca, Moldavaca, Gruzijaca. Potom su 2000. godine bili pretposlednji, a onda su "naleteli" na lošu generaciju Srbije i Crne Gore. Odlično su odigrali kvalifikacije, izborili baraž, ali je prvi i poslednji gol Vladimira Evseeva za reprezentaciju Rusije značio da ne idu u Portugal.
U poslednjim njegovim kvalifikacijama nisu bili ni blizu Čeha i Nemaca, pa je posle 16 godina u dresu reprezentacije odlučio da se oprosti od nacionalnog dresa.
UVE ZELER
Ovaj omaleni napadač možda nije prva asocijacija na najbolje fudbalere koje je reprezentacija Nemačke, i to one zapadne, imala, ali se svakako radi o jednom od fantastičnih fudbalera koji su nastali u školi velikog Hamburga.
Jedan od potcenjenijih igrača...
Rođen je 5. novembra 1936. u Hamburgu i čitavu karijeru proveo je u ovom klubu (sa kratkim izletom u Kork Seltik šest godina nakon povlačenja). Koliko je ovaj 169 cm visoki napadač bio opasan u dresu HSV-a (preko 400 golova) toliko je opasan bio i u dresu Zapadne Nemačke sa kojom je učestvovao na čak četiri Svetska prvenstva, podatak sa kojim se ne može mnogo fudbalera pohvaliti.
Pa, gde je onda zapelo kada su u pitanju Evropska prvenstva?
U vreme kada je on bio u top-formi, njegova zemlja nije želela da učestvuje na ovom takmičenju. Zapadna Nemačka je zbog toga propustila prva dva takmičenja (1960. i 1964. godine), ali se za ono koje se održavalo 1968. godine ipak borila. U to vreme aktuelni vicešampion Sveta po prvi put su učestvovali u kvalifikacijama – i nisu uspeli da ostvare plasman.
Nemačka je kvalifikacije u jedinoj grupi sa tri reprezentacije - rivali su bili Jugoslavija i Albanija. Bili su nadomak plasmana kada su na Zelerovom Volksparkstadionu "tukli" Jugoslaviju 3:1, a baš je Zeler postigao gol u 87. minutu i tako "poništio" pobedu Jugoslavije nekoliko meseci pre toga u Beogradu (1:0). Međutim, remi u Tirani značio je da Zapadni Nemci moraju da sačekaju još četiri godine kako bi igrali Evropsko prvenstvo.
Zeler nije mogao toliko da čeka, pa se nakon Svetskog prvenstva u Meksiku 1970. godine povukao iz reprezentacije.
JARI LITMANEN
Među 22 reprezentacije koje nikada nisu igrale na evropskim prvenstvima je i Finska.
Zemlja koja se 1968. godine pridružila kvalifikacijama za ovo takmičenje ni u jednom od trinaest pokušaja nije uspela da se domogne jednog od 4, 8, 16 ili 24 mesta rezervisana za najbolje timova Evrope. Ne može se reći da se u ovoj državi rodio veliki broj fudbalskih majstora, ali se to pak sigurno može reći za jednog. U februaru 1971. godine u Lahtiju rodio se Jari Litmanen.
Ovaj ofanzivac je za reprezentaciju Finske odigrao najviše utakmica (137) i postigao najviše golova (32), ali nije imao priliku da ni jedan nastup, a ni gol, upiše na evropskim prvenstvima. Pokušao je kroz pet kvalifikacija to da ostvari, ali nije uspeo.
Nekadašnji fudbaler Ajaksa, Barselone i Liverpula i u veteranskim godinama je bio najbolji u dresu svog tima, ali je nizak koeficijent i to što su obično izvlačeni iz trećeg, četvrtog ili petog šešira bitno uticao na to da se u grupama bore sa znatno jačim reprezentacijama.
Kada su bili najbliži? Pre osam godina...
U grupi sa Poljskom, Portugalom, Srbijom, Belgijom i drugima osvojili su čak 24 boda, a zanimljivo je da ih je baš poraz od naše reprezentacije u Helsinkiju koštao "igranja baraža". Boško Janković i Milan Jovanović su tada "presudili" Jariju Litmanenu i Samiju Hipiji, pa je tako propuštena najveća šansa da se plasiraju na EP.
Nove generacije su takođe bile neuspešne, pa ova zemlja još uvek čeka plasman na neko veliko takmičenje.
#Spain (1971): #Pirri, #Rexach, #Gallego, #Amancio and #Marcial. pic.twitter.com/6nU5TDH7pH
— OldFootballPictures (@OldFootball11) May 24, 2016
HOZE MARTINEZ SANČEZ – PIRI
Mnogo toga je zanimljivo u vezi sa jednim od najboljih fudbalera Španije svih vremena, Pirijem.
Ovaj fudbaler kratkog i neobičnog nadimka rođen je pred kraj rata 1945. godine u španskoj enklavi u severnoj Africi - Seuti, a najslavnije dane svoje karijere odigrao je u glavnom gradu države – Madridu, u Real Madridu podrazumeva se...
Za vreme svog boravka u Real Madridu osvojio je čak deset titula u Primeri, četiri Kupa i jednu titulu Lige šampiona. Međutim, ni to što je čak 12 godina sa uspehom nosio dres reprezentacije Španije nije mu bilo dovoljno da odigra makar na jednom Evropskom prvenstvu.
Igrao je na poziciji libera, kasnije je u karijeri "napredovao" i do veznjaka, a bio je premlad da bi učestvovao u prvom španskom osvajanju Evropskog prvenstva. Španci su 1960. godine odustali od utakmice sa Sovjetskim Savezom, po naredbi generala Franka, da bi kao domaćini četiri godine kasnije postali i šampioni Starog kontinenta.
Piri je debitovao 1966. godine za reprezetaciju protiv Engleske, a dve godine kasnije na Vembliju je gledao kako njega i njegove saigrače "tuče" ista reprezentacija i kroz baraž odlazi na Evropsko prvenstvo. Sudbina ih je opet spojila sa Sovjetskim Savezom koji je uspeo da ih pobedi u grupi i ode na EP, a poslednju šansu za plasman propustio je 1976. godine protiv Nemačke. Ponovo baraž, on ovoga puta kao kapiten, ali je revanš u Minhenu pripao Nemcima.
U dresu "furije" odigrao je 41 meč i postigao 16 golova.
DŽORDŽ BEST
Bez sumnje najbolji fudbaler koji se ikada rodio u Severnoj Irskoj je verovatno prva osoba na koju ste pomislili kada ste videli naslov ovog teksta. Strašni fudbaler Mančester junajteda je po mnogo čemu bio kontroverzan, ali ni žene i piće nisu uspele da ga osujete u tome da bude najbolji, kako je to prezime od početka nalagalo.
Nažalost, nije doživeo da po prvi put gleda kako fudbaleri iz njegove zemlje igraju na Evropskom prvenstvu. To će biti ove godine, a Best je preminuo još 2005.
Dres Severne Irske nosio je od 1964. do 1977. godine i sakupio 37 nastupa uz 9 golova, ali to nikada nije bilo na Svetskom ili Evropskom prvenstvu.
Učestvovao je u samo tri kvalifikaciona ciklusa.
Prvo je sa svojom reprezentacijom zauzeo poslednje mesto u grupi u kojoj su učestvovali samo Britanci, odnosno tu su ubrojani rezultati koje su oni imali u međusobnim susretima, pa je Severna Irska ostala iza Engleske, Škotske i Velsa. "Mešanje" sa Sovjetima, Špancima i Kiprom nije donelo mnogo toga sem golova koje je Best dao ostrvskoj ekipi, četiri od devet u dresu reprezentacije, a poslednje kvalifiakcije u kojima je bio gotovo "posmatrač" njegova reprezentacija je završila iza Jugoslavije, a ispred Švedske i Norveške.
Ono što nije uspeo on – uspeli su fudbaleri koje je birao selektor Majkl O’Nil.
France's Marius Tresor on holiday in his native Guadeloupe, 20 December 1978. (Photo: Onze) pic.twitter.com/6FpTnxZS3L
— A Football Archive* (@FootballArchive) May 17, 2016
MARIJUS TREZOR
Sa napadača se ponovo vraćamo na defanzivce.
Ovaj francuski defanzivac je rođen u januaru 1950. godine u Gvadelupu, ali je čitavu karijeru proveo u Evropi igrajući za reprezentaciju koja je domaćin ovogodišnjeg Evropskog prvenstva. Nosio je dres tri velika francuska kluba. Karijeru je počeo igrajući za Ažaksio, ili Ajačio kako vam je draže, da bi potom igrao za Olimpik iz Marseja i Bordo, dok je član reprezentacije Francuske bio od 1971. do 1983. godine i odigrao je 65 mečeva uz četiri pogotka.
Radi se o vrlo zanimljivoj ličnosti, a u starosti neverovatno liči na Semjuela L. Džeksona (!), za koju mnogi tvrde da je bio jedan od najboljih defanzivaca svoje generacije. Njegovi potezi na terenu, poput čitanja igre u pravom trenutku, obično su ostajali u senci golova njegovih saigrača, pa je jedan od onih fudbalera koji su imali izuzetan doprinos na terenu koji često nije vidljiv.
A karijeru je počeo baš kao napadač...
Jedan od razloga što se retko ubraja u najbolje fudbalere koje je Francuska imala je i taj što je bio član "najsušnije" generacije francuskog fudbala.
Njegova reprezentacija je nakon debitantskog učešća na prvom EP vezala čak pet "ciklusa" bez plasmana. Iz reprezentacije se povukao tačno godinu dana pre nego što će Francuzi osvojiti Evropsko prvenstvo. Maler!
Prvo su u grupi od njih bili bolji Mađari i Bugari (1972), potom su ostvarili samo jednu pobedu u grupi sa Belgijom, Islandom i Istočnom Nemačkom (1976), da bi četiri godine kasnije poraz od Čehoslovačke značio da će proći čak 24 godine između njihova dva učešća na EP.
NEMANJA VIDIĆ
Najmanje 20 godina će proći i između dva učešća Srbije na evropskim prvenstvima i to samo u slučaju ako "orlovi” uspešno prođu kvalifikacije koje još uvek nisu ni počele. Kako je za reprezentaciju Srbije u periodu od 2000. godine do 2016. nastupao veliki broj odličnih igrača bilo je potrebno izdvojiti i jednog koji se posebno isticao, a nije uspeo da odigra nijedan meč na EP.
To nije bilo teško…
Pouzdani štoper je krajem januara ove godine objavio da završava karijeru, a od dresa nacionalnog tima se oprostio znatno ranije. Bilo je to još 2011. godine nakon neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i poraza od reprezentacije Slovenije (1:0) u kojem je promašio i penal, a najbolji fudbaler naše reprezentacije više nije mogao da trpi pritisak koji mu je konstantno nametan.
Momak iz Užica je za reprezentaciju debitovao dve godine nakon poslednje utakmice "orlova”, odnosno "plavih” u to vreme, na evropskim prvenstvima u kojoj je Jugoslavija poražena od Holandije rezultatom 6:1.
Sjajni štoper je bio član čuvene odbrane koju je činio sa Krstajićem, Dragutinović i Gavrančića, ali je ona čvrsta bila samo u kvalifikacijama za SP 2006. godine, da bi štoper zbog crvenog kartona i povrede propustio čitavo Svetsko prvenstvo.
Srbiju su u kvalifikacijama za EP zaustavljali Italija i Finska (2004), potom Poljska i Portugal (2008), a onda i Italija i Estonija (2012). To su ujedno bile i poslednje kvalifikacije u kojima je nekadašnji štoper Crvene zvezde, Spartaka, Mančester junajteda i Intera nosio dres reprezentacije, a oprostio se nakon 56 nastupa i dva pogotka.
VENSAN KOMPANI
Odlučili smo da na listu uvrstimo i jednog fudbalera novije generacije koji će propustiti predstojeće Evropsko prvenstvo u Francuskoj.
Momak koji je u aprilu ove godine napunio tek 30 godina imao bi sigurno mesto u srcu odbrane reprezentacije Belgije u utakmicama sa Švedskom, Irskom i Italijom, ali ga je u tome omela povreda, pa će zbog toga nažalost propustiti ovo veliko takmičenje.
Štoperu Mančester sitija, za razliku od ostalih fudbalera, ipak ima utehe u tome što će i za četiri godine biti konkurentan i boriti se za mesto na spisku selektora koji ne može biti duže od 23 imena, ali samo ukoliko uspe da izbegne velike povrede koje su mu narušile izuzetnu karijeru.
Sjajni Kompani je još 2004. godine debitovao za reprezentaciju Belgije.
Tada je imao samo 17 godina, a deceniju kasnije kao kapiten vodio je svoju reprezentaciju na prvo Svetsko prvenstvo za ovu zemlju posle 12 godina pauze. Bio je blizu toga da napravi novi uspeh i "đavole" povede na prvo Evropsko prvenstvo posle 16 godina, ali avaj...
Nije bio član generacije koja je učestvovala u kvalifikacijama za EURO2004, ali jeste one koja je neslavno prošla u grupi sa Poljskom, Portugalom, Srbijom i Finskom - i osvojila samo 18 bodova. Četiri godine kasnije mnogo problema su im napravili Nemci i Turci, koji su "za dlaku" bili bolji, ali su se Belgijanci tada "opametili". Pozvani su mlađi igrači, napravljena je dobra selekcija, a kvalifikacije za EURO2016 završili su trijumfalno u grupi sa Velsom, BiH, Izraelom, Kiprom, Andorom.
Jedan je od desetak igrača koji će ovo EP propustiti zbog povrede, ali je bez sumnje najbolji u toj konkurenciji.
Za reprezentaciju je odigrao 70 utakmica i postigao 4 gola.
Da li smo nekoga zaboravili? Pišite nam u komentarima...
(Milutin Vujičić – MONDO)