Georgi Mitev Šantek,mondo.rs

MONDO istražuje: ISTINA O GMO u Srbiji (1/2)

Lista GM proizvoda koji su sastavni deo hrane koju jedemo je sve duža. Saznajte šta se krije na deklaracijama, šta pijemo uz pivo i koji su "tajni sastojci" čokolada i slatkiša....

76
A- A A+

Genetski modifikovana hrana je na našem pragu a EU nas tera da promenimo zakon kojim se štitimo, uplašena je srpska javnost. Ali, šta ako je već u našem lokalnom supermarketu?

Po zakonu ne bi trebalo da bude, jer trenutni srpski propisi ne dozvoljavaju ni proizvodnju ni promet GMO na našoj teritoriji, ali ako je sličnost domaćih trgovina sa evropskim i američkim približna (a imena globalnih prehrambenih konglomerata sa deklaracija proizvođača na to ukazuju), onda nam se ne piše dobro.

gmo,deklaracija, Foto: Ilustracija MONDO/Mario Milojević

Lista GM proizvoda koji su sastavni deo hrane koju jedemo je svakim danom sve duža. Koliko "dizajnirane" hrane je na našim policama, a posledično i u stomacima, niko ne zna.

Formalno, propisi u Srbiji ne dozvoljavaju ni proizvodnju ni promet genetski izmenjenih proizvoda niti hrane koja se od njih dobija, ali NVO i poljoprivredni i drugi stručnjaci upozoravaju da je ipak ima. Koliko, niko nema evidenciju.

"To je i normalno jer, da se našalim, svako ko ima ikakve podatke a ne alarmira nadležne je saučesnik u kršenju zakona. Istina je surova - mi kao država imamo problem sa kontrolom hrane ne samo zbog pitanja GMO, već uopšte. Nemamo kontrolu hrane a uz to je potpuno nekritički uvozimo, uglavnom sa Zapada", kaže za MONDO genetičar prof. dr Miodrag Dimitrijević, sa Univerziteta u Novom Sadu.

ŠTA SE "KRIJE" NA DEKLARACIJI

Pored već prokazanih kukuruza i soje, kao ogromne većine postojećih GMO, odavno znamo da su u svetu genetski modifikovani i pamuk, detelina lucerka, uljana repica, šećerna repa... niz sirovina koje su ili sastavni deo stočne hrane ili hrane za ljude.

"Usklađivanje sa EU"

Pod krinkom "usklađivanja sa EU", rasturili smo institucije sistema koji je dobro funkcionisao u SFRJ (Higijenski zavod Novi sad, Institut Batut u Beogradu, laboratorije u Subotici...), a da novi nismo napravili. Na deklaracijama piše ko šta hoće, u praksi se ne zna ko je za šta nadležan, da li Ministarstvo zdravlja, da li trgovine, poljoprivrede..., konstatuje profesor Dimitrijević.  

Ali, ni voće i povrće nije mimoišao taj, po mnogima rizičan, inženjering. Tu je situacija znatno bolja, jer iako ima sorti voća i povrća koje su odobrene za proizvodnju u SAD, mnoge od njih još nisu zaista i počele da se proizvode.

Na listi odobrenih od strane FDA (Food and drug administration) je GM varijetet šljive, dinje, papaje, tikve, paradajza, krompira i kupusa (radič)...

Ali većina njih nisu stigli na police supermarketa, ne zbog toga što proizvođači i prodavci ne žele da zarade na jeftinijoj proizvodnji, nego zbog toga što se ispostavilo da je voće i povrće teže veštački proizvesti van laboratorija i oglednih dobara.

Dobro, onda nije sve tako crno? Pa, sad... kako se gleda, jer "đavo se krije u detaljima".

ULJANA REPICA je ono što ćete na deklaracijama naći "skriveno" i pod imenom "kanola ulje", a nezaobilazni je sastojak u proizvodnji raznih vrsta hrane, od hleba, preko sosova i raznih "pojačivača" (mogli bi reći i "davača") ukusa i teksture hrani, zatim margarina, grickalica kao što je čips, sve do industrijskih kolača i keksa.

PAMUK možda na prvi pogled izgleda bezopasno, ili kao nešto što bi više trebalo da zabrine modne fanove, ali ne radi se o odevnom već jestivom "predmetu".

GM pamuk jedemo kao ulje iz semena pamuka, dok stoka čije meso jedemo dobija vlakna iz pamukovog semena kao agens rasta (celuloza E460) ili čak kao škart iz proizvodnje pamuka. Ako na kesici čipsa piše da je pržen u "formula 40” znajte da se radi o ulju semena GM pamuka.

JESTE LI ZA MALO "NABUDŽENOG" PIVA?

Globalni ekološki uzbunjivač Grinpis (Greenpeace) i australijski Truefood.org su 2009. godine izdali listu proizvođača i marki alkoholnih pića na svom terenu na kojima su odvojena GM, odnosno potencijalno GM pića od onih koja su verovatno non-GM.

Glifosat - kancer u bočici

Glifosat je osnovna komponenta gotovo svih najprodavanijih saveremnih herbicida, a izmišljen je za potrebe GM žitarica 1970. u Monsantu, koji ga je na tržište plasirao u zloglasnom herbicidu "roundap". Otkako je istekao patent u SAD 2000. godine , proizvode ga svi veliki proizvođači . Svetska zdravstvena organizacija 2015. godine ga je označila kao "verovatno kancerogen za ljude", a brojne naučne studije dokazale da spada u one hemijske supstance kod kojih ne važi izreka "otrov je u dozi", jer je kod njega svaka doza, ma kako mala bila otrovna za čoveka. Glifosat je dozvoljen za upotrebu u Srbiji.

Kako je moguće da su i piva, vina i rakije "zagađeni" GMO? Pa, lako, i ona se prave od žitarica. Štaviše, danas se mnogi proizvođači piva ne drže čuvenog nemačkog "Reinheitsgebot-a" (Zakona o čistoti piva) pa umesto "čiste" kombinacije voda-hmelj-ječam-kvasac, u nju rutinski ubacuju i kukuruz, čak pirinač.

To se dešava čak i u samoj Nemačkoj, pokazuje istraživanje Instituta za zaštitu životne sredine iz Minhena, koji je dao alarm doduše ne zbog same GMO već prisustva kancerogenih pesticida poput glifosata. A kukuruz je ako ne prvi, onda sigurno drugi na listi GM proizvoda.

Zato, pre nego što popijete inostrano pivo iz flaše ili limenke, dobro pogledajte deklaraciju. Neće baš pisati da li su sastojci GMO, ali i obaveštenje da pivo ima kukuruza je dovoljno za uzbunu. Obaveštenje na deklaraciji kod nas ne stavljaju svi proizvođači i kada ga ima, ali oni koji se drže ječma ističu da kukuruza kod njih nema.

Slična je situacija i sa raznim rakijama i likerima, koji takođe mogu imati kukuruznu ili sojinu "bazu", dok kod vina GMO mogu biti korišćeni kao pomoćna sredstva u procesu proizvodnje, ili se u njima mogu naći ostaci herbicida pravljenih za GM biljke.

Možda su neki proizvođači nešto promenili u svom pristupu, ali na toj listi su od piva "corona" i "fosters" i "miler", zatim od likera, votki i viskija čuveni "bejlis", "absolut", "smirnof" i "blek džek burbon", a sve popularnijih sajdera recimo "strongbou" (Strongbow).

Povremeno se na nekoj "crnoj listi " nađu i druga imena, poput američkog "badvajzera" kome je Grinpis našao tragove GMO pirinča, ili čak ikone piva - "ginisa", koji je u međuvremenu prestao da koristi visokofruktozni kukuruzni sirup.

Naravno, ništa bolja situacija nije ni kod sodadžija - Koka kole, Pepsija, Švepsa, Neslea...

SLATKI INŽENJERING OSTAVLJA GORAK TRAG

ČOKOLADE, KEKS,SLATKIŠI I SLADOLED - Većina ovih proizvoda u svetu danas je u napravljena od ili uz pomoć genetički modifikovanih organizama.

Ni ovu informaciju, naravno, nećete naći na deklaracijama: prvo jer se njihov krajnji udeo podvlači pod zakonski minimum za GMO obeležavanje (0,9%), a drugo - jer aditivi po propisima i ne podležu obeležavanju.

Tužba protiv Monsanta i EU

Grupa evropskih nevladinih organizacija tužila je u martu kompaniju Monsanto i evropsku Agenciju za bezbednost hrane (EFSA) jer su, navodno, izmenili naučne dokaze o kancerogenim efektima glifosata. Tužbu je u Beču podnijela austrijska grupacija za zaštitu čovjekove okoline "Global 2000", koja predvodi pokret protiv Monsanta i EFSA. "Postoje sumnje da su vlasti EU i industrija pokušali da, na osnovu netačnih rezultata analize, zadrže glifosat na evropskom tržištu, uprkos tome što najverovatnije ima kancerogene posledice po ljude", rekao je advokat Globala 2000, Jozef Unterveger.

Tako je i najava kompanije Mars inkorporated (proizvođač marki "m&m’s", "snickers", "mars", "milky way", "twix") da će obeležavati svoje proizvode u SAD zbog novih zakona o GMO u pojedinim državama (Vermontu npr.), više marketinški trik nego ozbiljno povinovanje željama kupaca.

A koliko može da bude ozbiljno vidi se iz januarske najave brazilskog ministra finansija da će šest velikih kompanija, među kojima su i Nestle i PepsiCo, biti novčano kažnjene jer nisu označile svoje GMO proizvode na tamošnjem tržištu.

ŠEĆER I ZASLAĐIVAČI. Šećerna trska i repa nisu jedine stvari koje hranu čine slatkom. Tu su i zaslađivači koji se dobijaju iz kukuruznog sirupa ili čak krompira. Uz to, enzimi koji pretvaraju kukuruz u glukozni sirup dominantno su dobijeni uz pomoć GMO.

Glikozni sirup, nadalje, je baza za mnoge sastojke slatkiša: dekstrozu, zamene za šećer u žvakama kao što je orbit, ili u maltodekstrinu...

Kada uživamo u slatkoj punoći čokolade, sladoleda ili nekog drugog industrijskog deserta ne možemo izbeći ni soju. Lecitin, koji se iz nje dobija, nije jedini "obavezan sastojak" sa deklaracije naše omiljene poslastice. Tu su obično i razne masnoće i ulja koja dolaze sa istog izvora, a koriste se i kod proizvodnje margarina, majoneza... Ne zaboravimo da ćemo jesti soju i iz kupovnih rezanaca, supa, dijetalne hrane, imitacija mleka...

Ako je vaš proizvođač slatkiša kojim čudom naklonjen non-GMO proizvodnji, umesto soje koristiće u iste svrhe non-GMO uljanu repicu ili suncokret.

NAIVNA ili "NAIVNA" NAUKA

Mnogo naivnosti (ili "naivnosti") u nauci stoji iza guranja ove nove tehnologije. Pre trideset godina nismo znali da kada ubacimo gen u drugačiji genom, genom reaguje na to.

"Danas svi znamo da genom nije statična sredina. Ubačeni geni mogu da se transformišu na mnoštvo različitih načina, i to generacijama kasnije. To može da znači i da se potencijalno otrovne biljke provuku kroz testiranje kao bezbedne", kaže Dejvid Vilijams, mikrobiolog na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu.

Profesor sa katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Miodrag Dimitrijević, teorijski se slaže sa ovim ali praktično ima zadršku prema ovakvom postavljanju problema.

Jedete li ešerihiju koli?

Pre godinu dana Ecowatch  je objavio da su i neki veliki proizvođači hrane široke potrošnje, poput Heršija (Hershey’s), Nesle (Nestle) ili Brejera (Breyer) rešili da popuste sa "tehnološkom" stranom svoje proizvodnje. Vodeći proizvođač čokolada Herši je odlučio da se pridruži Dženeral milsu (General Mills), Unileveru, Post Foods... i uvede bar deo proizvoda non-GMO. Pre toga je Nesle najavio izbacivanje veštačkih boja i ukusa iz svojih slatkiša (doduše koji se prodaju u SAD), a Brejer da neće koristiti mleko od krava tretiranih veštačkim hormonom rBST. Taj hormon je modifikovani BST (Bovine somatotropin) proteinski hormon koji prirodno proizvodi hipofiza krave, koji su Monsanto i drugi "rekombinovali" sa genetski promenjenom bakterijom ešerihija koli (E. coli, prema Organic Valley). Taj hormon je zabranjen u Kanadi, Australiji, Novom Zelandu; Japanu, Izraelu i EU, a odrekli su ga se proizvođači Čipotl (Chipotle), kao i kompanije poput Wal-Mart, Haagen Dazs, Yoplait, Dannon.

"Treba biti realan i objektivan i reći da postoje naučna istraživanja sa različitim rezultatima u vezi s GMO - od mutacija, kancera i prerane smrti kod laboratorijskih životinja do onih u kojima se ne potvrđuje veza GMO i degenerativnih i genskih promena.

"Kao neko ko se 35 godina bavi genima mogu samo reći da smo mi ono što jedemo. To znači da ono što danas jedemo nas određuje, i to ne za naših života, nego i za naše naslednike u nekoliko generacija. Čovek je do neolita bio samo lovac i kao takvo, njegovo telo nije podnosilo laktozu. I danas, 9.000 godina kasnije, imate ljude netolerantne na mlečnu kiselinu. To dovoljno govori kako se stvari sporo menjaju, ali i kako dugo ostaju u našem organizmu.

Dugo su naučnici mislili da ono što jedemo "ne ostaje u organizmu", ali novija istraživanja (poslednjih 6 do 7 godina) pokazuju da u našem krvotoku ostaju elementi DNK i RNK iz hrane koju smo jeli. A tek koliki je uticaj na našu crevnu floru i bakterije s kojima živimo...

Kod veštački modifikovanih gena problem je što strani gen, onaj koji se ubacuje u biljku, ima deo koji "gasi" i "pali" njegovu funkciju, pa onaj koji je reguliše, pa onaj koji je zadužen za "transport". Sve te funkcije mogu doći i od različitih ubačenih gena, kao kod (zloglasne )roundap soje - od bakterije, virusa i (cveća) petunije. Šta tu sve može da se dogodi vremenom, niko ne zna.

"Na kratak rok veća je opasnost od totalnih herbicida koji su postojali i pre GMO, ali su sa njima počeli da se masivno koriste. A njihov je zadatak da spreče biljku (korov) da proizvodi aminokiselinu koja je održava u životu. A tu su još rašireniji nitrati i nitriti, sastojci herbicida koji su jaka mutagena sredstva", kaže prof. Dimitrijević.

Ali nisu jedini problem kukuruz i soja. Ništa manje zlo nisu ni aditivi, koji su često proizvedeni uz pomoć GMO, ali za koje nije propisano obeležavanje.

U sledećem tekstu koji objavljujemo sledećeg ponedeljka čitajte o štetnosti aditiva i GMO hrane po zdravlje, i da li je to uopšte najveći problem kada je hrana u Srbiji u pitanju.

Povezano

Sve vesti