HEROJI KOŠARA: Da li je sve bilo uzalud?

Na današnji dan pre 17 godina završena je bitka za Košare na Kosovu u kojoj je poginulo 108 srpskih vojnika. Vojni cilj je ispunjen. Da li su svi kasniji potpisi političara herojsku borbu i pogibiju učinili uzaludnim?

146
A- A A+

Na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, udružene snage terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, regularne vojske Albanije i NATO-a predvođenog Amerikancima, koji su davali vazdušnu podršku, pokrenule su veliku ofanzivu na graničnu karaulu Košare, na granici tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Albanije.

Dan heroja odbrane

Borci sa Košara pokrenuli su inicijativu da 11. maj bude proglašen za Dan heroja odbrane, u spomen na 11. maj 1999. godine, kada se na Košarama dogodio najteži napad Albanaca udruženih sa NATO snagama, u kojem je poginulo 17 srpskih vojnika, a više od 70 ranjeno. Oni predlažu i da bude ustanovljena plaketa "Branioci Košara" i godišnja nagrada najzaslužnijima u oblastima odbrane, nauke i sporta.

Neprijatelj je bio višestruko nadmoćniji, pa se nešto više od 1.000 srpskih vojnika branilo od napada divljačkog napada hordi koje su brojale između 5.000 i 6.000 Albanaca.

Naša vojska je odolevala napadima sve do 14. juna, kada se, po Kumanovskom sporazumu povukla sa Kosova.

Povodom završetka bitke, na Pravnog fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je tribina pod pokroviteljstvom Ministarstva rada i boračkih pitanja, na kojoj su govorili komandanti i učesnici odbrane Košara.

Na tribini je istaknuto da je odbrana Košara sprečila kopnenu invaziju na Srbiju i onemogućila prekid komunikacija među srpskim formacijama.

Najveći deo srpskih snaga na Košarama činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, prosečne starosti između 19 godina i 20 godina, a borili su se i Srbi dobrovoljci iz inostranstva i Kozaci.

Poginulo je 108 sprskih vojnika, od kojih 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca, među kojima i jedan ruski dobrovoljac. OVK je priznao gubitak 200 boraca, ali ih je najverovatnije poginulo mnogo više, a zvanično su poginula i dva NATO vojnika, Francuz i Italijan, kao i jedan državljanin Alžira. Uništeno je pet albanskih tenkova.

Komandant odbrane Košara, pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, rekao je da je ta bitka simbol herojske odbrane srpske vojske.

Spomenik i film o Košarama

Pokrenuta je i inicijativa za podizanje spomenika herojima sa Košara, koji bi trebalo da bude postavljen u Pionirskom parku u centru Beograda, a Ministarstvo za rad i boračka pitanja raspisaće i konkurs za scenario za igrani film "Heroji sa Košara", čije bi snimanje trebalo da počne sledeće godine.

"Košare nikada nisu pale", istakao je Đurković i dodao da se srpska vojska povukla po Kumanovskom sporazumu.

On je podsetio i da su Albanci kidisali na Košare i 1998. godine, kada je zaustavljen napad 1.000 terorista, a te godine stradalo je 12 srpskih vojnika.

Đurković je naveo da je sledeće, 1999. godine, tokom NATO bombardovanja, samo 12 vojnika dva dana i jednu noć odbijalo napad 250 albanskih terorista, koje su na kraju jurišem naterali u povlačenje.

"Junačka borba prsa u prsa doprinela je da se ne de dozvoli strateško iznenađenje NATO snaga. Značaj bitke na Košarama je u tome što je sačuvana teritorija SRJ. Podneli smo mnogo žrtava, ali nismo ustuknuli ni pedalj i tako smo spasili mnoge živote po dubini, a spasili smo i mnoge živote neprijatelja, jer bi sigurno izginuli da su krenuli u dubinu naše terirotije", rekao je Đurković.

Ljubinko Đurković govori na tribini o Košarama Foto: Mondo Ljubinko Đurković govori na tribini o Košarama

On je odbranu Košara uporedio sa Kumanovskom bitkom u kojoj su oficiri jurišali sa vojnicima, kao i sa odbranom Beograda u Prvom svetskom ratu.

"Poslednje reči boraca sa Košara bile su 'i mrtav ću se boriti za Srbiju'. Branioci Košara nisu odstupili ni pedalj, jer su znali da su iza njih Kosovo, Srbija i srpski rod i to im je dalo snagu", rekao je Đurković.

Učesnik bitke Vojislav Vukašinović rekao je da su se svi na Košarama borili za slobodu i čast otadžbine.

"Kada mog sina pitaju šta ti radi otac, on im odgovori jednostavno - moj tata je heroj. Uspeli smo da odbranimo Srbiju", rekao je Vukašinović.

ŠTA JE BILO POSLE

Rat na Kosovu okončan je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, po kojem se vojska povukla sa Kosova, a za njom i stotine hiljada Srba koji se nazivaju "interno raseljena lica".

Procenjuje se da je sa Kosova otišlo 250.000 ljudi, a 17 godina kasnije nije se vratio ni deseti deo od tog broja.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je posle rata na Kosovu Rezolzuciju 1244, kojom se priznaje suverenitet tadašnje SRJ na Kosovu, ali je danas retko ko pominje.

Ni posle gotovo dve decenije nema jasnog odgovora na jednostavna pitanja - koji su ciljevi postignuti borbom vojske, pogibijom i velikim stradanjem civila? Šta nam je donela tolika prolivena krv, zašto je proliveno toliko suza i gde je danas Kosovo, a gde oni koji su zagovarali politiku devedesetih godina prošlog veka?

Da li su potpisi političara poništili svu tu borbu i pogibiju učinili uzaludnom i šta danas o Kosovu govore političari, a šta su govorili 1999. godine?

Na kojoj je, konačno, granici danas razrušena zgrada karaule Košare? Njeno stanje možda daje najslikovitiji odgovor na ova bolna pitanja.

Povezano

Sve vesti