Dramaturg Minja Bogavac objavila je romanoscen, ljubavni i antiljubavni roman kao bi "odbranila ljubav i seks od žena koje odlično zarađuju od očajne književnosti".
Spisateljica, dramaturg, pozorišna rediteljka, slem pesnikinja, scenaristkinja, aktivistkinja, srednjoškolska profesorka i radnica u kulturi, Milena Bogavac promovisala je svoj prvi roman pod nazivom "Ljubav se nosi u tri...", koji je nastao potpuno spontano i kako je rekla da "odbrani ljubav i seks od žena koje odlično zarađuju od očajne književnosti".
"U prinicpu ja pišem drame i poeziju, a ovaj tekst je takođe prvobitno planiran da bude drama i nastao je u okviru rezidencijalnog programa pozorišnog festivala u Ljubljani. Međutim, radeći sa velikim timom dramaturga i reditelja, zaključili smo da je bolje da ga proširim u roman, nego da ga na silu spakujem u dramu", objasnila je Minja Bogavac.
Pogledajte šta je još ispričala u razgovoru za MONDO.
Vrlo je interesantan način na koji je Minja predstavila svoj roman prvenac i prenosimo vam deo njenog izlaganja:
"Onda vaše ćerke, kao i vaše bake nabavljaju literaturu što se kupuju uz žvake, pa se stvara atmosfera slatke roze nebuloze. Prezire se feminizam, a devojčice se lože da je sado-mazo kul kad se rimuje sa lovom. Pa me veži, pa me tuci, ali mi prvo kupi poklon. Pišaj po meni, sve su to nijanse sive. Znam bar četiri industrije koje od toga žive. Zvuči strašno palanački. Svako radi šta ga pali, nije kao da se bunim protiv ekscentričnog seksa, samo konstatujem svu perverziju kapitalizma. Mora da se ljudi j.bu i u karton sitiju, ali to nije tema za kozmetičku industriju. Pustili smo da ljubav
bude tabloidna tema, pa monopol nad njom drže Brena, Saša i Marina. Zdrava konkurencija pravi TV lica, žene kontroverznih biznismena i poneka cica što je otkrila da može da koristi tastaturu još za nešto sem za roze kiseve. A mi smo pametni ljudi, nama se to kao gadi. Mi se borimo za ljubav, ali samo na paradi. Inače se volimo u svoja četiri zida, stidimo se, intelektualna smo elita, pa nama priliči da javno govorimo samo o politici.
Ljubavi nema, to je problem. Teško da imamo ozbiljnije probleme. Ljubav se nosi, ostaju vam tabloidi. Ljubav se nosi, srećom ostaju pornići. Ljubav se nosi tamo gde i omladina, preko granice. Ljubav se odnela, sad barem smem da cmizdrim. Koga boli što je melodrama tako helou šiti? A ne bih bila helou šiti da mi ne fali još par strofa da pljunem sebi u lice i po svemu što sam rekla i slatko pokušavam da budem manifestna, valjda da bih se opravdala što imam ljubavni roman. Mnogo je poštenije da priznam da je ova knjiga bila preživljavanje emotivno, socijalno, psihološkog sloma kada sam shvatila da sam samo u sebe zaljubljena i da sa samom sobom mogu da furam, jer sam za svakog drugog samo epizodna cura, neka mala što se k..a, pritom intelektualna. Strašno smaram, nisam normalna i ložim se na s..nja. Od normalnih ljudi istripujem da su dobri, ne verujem da su ološ, odbijam da su lažovi. Ne gledam ko su, nego pričam svoju priču. Režiram ljubić, a statiram u porniću. Sve moje romanse se završavaju knjigom koju bacam sa scene kao da je bidermajer, jer žao mi je, srce, nisi baš toliko dobar frajer".
SIŽE SE NOSI U TRI… REČENICE:
Ejmi pokušava da ostvari dva gotovo nemoguća zadatka: da opstane, relativno srećna, u ovom i ovakvom svetu, i da privuče ozbiljniju pažnju izvesnom Pankeru. Svet je… pa… nepovratno pogrešan i strašno komplikovan, a Panker je, izgleda, nepovratno komplikovan i strašno pogrešan. Njena sreća je na neobično tankim nogama, a i te noge su dobile noge.
