Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU-a dovodi obe strane u do sada neviđenu situaciju i primorava ih da izgrade nove odnose pune neizvesnosti nakon "braka" koji je trajao više od 40 godina. Šest otvorenih pitanja.
Nekoliko ključnih pitanja ostaje otvoreno i za njih se tek moraju naći rešenja, kao što je, na primer, šta će učiniti Brisel, zatim koji će se pravni okvir primenjivati u razdruživanju, posledice za Britance u EU i niz drugih, piše Hina.
A kada je reč o tome šta će učiniti Brisel, Hina tvrdi da će se EU odmah pokrenuti i da će se već danas sastati predsednik EK Žan Klod Junker, predsednik Evropskog veća Donald Tusk i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.
Na tom skupu će učestvovali i holandski premijer Mark Rute čija zemlja predsedava Evropskom unijom u ovom polugodištu.
U danima koji slede planirana je i vanredna sednica Evropskog parlamenta, dok će se sastanak na vrhu EU-a održati 28. i 29. juna u Briselu. Moguć je i drugi samit u julu, navodi hrvatska agencija.
Kada je o pravnom okviru reč, procedura izlaska iz EU-a regulisana je evropskim ugovorima: reč je o članu 50, uvedenom Lisabonskim ugovorom 2009.
On definiše uslove dobrovoljnog izlaska iz EU-a, na šta ima pravo svaka država članica bez ikakvog posebnog opravdanja.
Ako tako odluči, London će morati dogovoriti "ugovor o izlasku", koji će u ime Unije sklopiti Savet EU-a (koje okuplja 28 država članica), kvalifikovanom većinom, uz pristanak Evropskog parlamenta.
Evropski ugovori ne bi više vredeli za Veliku Britaniju od datuma stupanja na snagu tog ugovora. Ili dve godine nakon što London obavesti EU da izlazi, ako se u međuvremenu ne postigne dogovor. EU i London mogli bi, međutim, i produžiti taj rok za postizanje dogovora.
Ugovor ne bi morale ratifikovati sve države članice EU. Ali, ratifikacija bi bila potrebna za bilo kakve promene evropskih ugovora ili međunarodne ugovore za kojima bi se pojavila potreba u slučaju izlaska, na primer, sporazum o slobodnoj trgovini.
Evropski zvaničnici upozoravaju da će odluka o izlasku iz EU biti konačna, odbacujući mogućnost da bi se Londonu time samo otvorio put za pregovore o boljim uslovima za članstvo u EU.
I britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da će, ako Britanci glasaju za Brexit, aktivirati član 50.
"Treba nam biti jasno da ta procedura nije pozivnica za ponovni ulazak. To je procedura za izlazak", poručio je.
Premda procedura za razdruživanje postoji, ona do sada nikada nije bila aktivirana. Zbog toga se postavljaju mnogobrojna pitanja o tome kako će se definisati novi odnosi, nakon braka koji je trajao više od četiri decenije, od 1973.
Treba li taj novi odnos urediti već ugovorom o izlasku? Ili će se morati voditi posebni pregovori? Druga opcija čini se verovatnijom, konstatuje hrvatska agencija.
London bi morao takođe promeniti svoje nacionalno zakonodavstvo kako bi zamenio mnoge zakone koji proizlaze iz članstva u EU-u, kao na primer na području finansijskih usluga.
"To će veroatno potrajati dugo, prvo da bi dogovorili izlazak iz EU, a potom naše buduće odnose, te na kraju naše trgovinske sporazume sa zemljama izvan EU", ističe britanska vlada u jednom istraživanju predstavljenom u britanskom parlamentu u februaru.
Izveštaj spominje "do deset godina neizvesnosti" koja bi opterećivala finansijska tržišta ili vrednost funte.
Predsednik Saveta Evrope Donald Tusk je takođe kazao da bi procedura razdruživanja mogla trajati sedam godina.
"Sve bi bilo gotovo do kraja 2019.", smatra pak bivši britanski ministar pravosuđa, evroskeptik Kir Grejling (Chris Grayling).
EU povezuje zajedničko tržište sa slobodom kretanja ljudi pa bi to Velika Britanija u nekoj meri morala prihvatiti.
Druge opcije su sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini s EU ili carinska unija kao s Turskom. Bez dogovora, Ujedinjeno Kraljevstvo "postalo bi jednostavno od datuma izlaska treća država u odnosu na EU, kao SAD ili Kina", kaže Piris.
Kakav god bio scenarij, London ima samo jednu alternativu, smatra on: postati "svojevrstan satelit EU" ili se suočiti s "većim preprekama između svoje privrede i svog glavnog tržišta".
Institut Open Evrope upozorava da bi rešenja po uzoru na Norvešku, Švajcarsku i Tursku bila mnogo nepovoljnija za Veliku Britaniju u odnosu na prednosti koje sada uživa kao punopravna članica EU.
Neki kao mogući presedan navode primer Grenlanda. Ta danska autonomna teritorija izašla je iz tadašnje Evropske ekonomske zajednice (EEZ) 1985.No analitičari upozoravaju da je član 50 uveden 2009. toliko pravno promenio situaciju da poređenje s Grenlandom nije moguće.
"Zbog odredbi člana 50 jasno je da bi razdruživanje bilo dugotrajan i složen proces", kazala je za nemačke medije Agata Gostinska-Jakubovska (Gostynska-Jakubowska) iz Centra za evropsku reformu, koja smatra da posle glasanja "za izlaz" više nema povratka.
Fabian Cileg (Zuleeg) iz Centra za evropsku politiku iz Brisela rekao je za EUobserver da će o drugim državama članicama EU-a zavisiti kakvi će biti pregovori s Velikom Britanijom.
"Drugim članicama EU-a nije u političkom interesu da jako popuste Velikoj Britaniji", rekao je, jer bi to ostavilo utisak da je biranje onoga što vam se sviđa iz evropskih politika moguće pa bi i druge države mogle zatražiti isto.
Nakon što je izvesno da se Brexit dogodio, prva institucija koja će se naći u iskušenju je Evropska centralna banka (ECB). Postoji, naime, opasnost da bi evropskim bankama moglo ponestati likvidnosti.
Bankarski sistem se za Brexit pripremao (samo) zadnjih mesec dana.
"Za svaku banku koja bi mogla osetiti posledice, imamo plan", kazala je Daniele Nuvi (Nouvy), predsednica Nadzornog odbora Evropske centralne banke, na nedavnom saslušanju u Evropskom parlamentu.
I najzad, šesto pitanje koje se otvara kakve će Bregzit imati posledice za Britance koji žive i rade u EU.
London bi morao pregovarati o statusu svojih gotovo dva miliona državljana koji žive ili rade u EU. Njihova prava na mirovinu ili pristup zdravstvenim uslugama u 27 država članica EU biće dovedena u pitanje.
"Britanski državljani koji žive u inostranstvu, uključujući penzionere u Španiji, ne bi mogli očekivati da će im ta prava biti garantovana", navela je britanska vlada u svom februarskom istraživanju.
A svako pravo koje bi se dogovorilo za Britance u drugim državama članicama EU bilo bi uslovljeno reciprocitetom za građane EU u Ujedinjenom Kraljevstvu, upozorava se, takođe, prenosi Hina.
