Najava Fijata o otpuštanju 900 radnika kragujevačke fabrike je, po svemu sudeći, uvertira za odlazak ove kompanije iz Srbije, koja, u skladu sa ugovorom, od kraja 2017. nema više nikakve obaveze dotiranja.
O kakvim olakšicama i kolikim subvencijama se radi, i šta je motiv za smanjenje broja radnika u Kragujevcu nije poznato, ali ni šta je detaljno napisano u ugovoru koji je sklopljen je 2008. godine pod patronatom tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića, piše Tanjug.
"Iako je siže ugovora obelodanjen na sajtu Vlade Srbije, i to tek nakon pet, šest, godina, i u vreme kada je SNS preuzeo vlast, značajan deo ostao je i dalje pod velom tajne, a svi podaci nedostupni. Tako se tačan iznos subvencija koje je država dala Fijatu ni ne zna, kao ni ukupan iznos svih podsticaja koje su Italijani dobili", piše Centar za istraživanje korupcije (CIK) na svom sajtu.
Prema onome što je poznato, dodaje se u tekstu, ugovor predviđa četiri etape, od kojih poslednja počinje 2012. i završava 31. decembra 2017.
Kako je navedeno u ugovoru, Srbija Fijatu obezbeđuje povraćaj novca datog za doprinose za sve zaposlene, kojih je tada bilo 2.433, da bi se broj povećao do sadašnjih 3.200.
Pored toga, osnovana je slobodna carinska zona, a Italijani su oslobođeni carina, dažbina na uvoz, omogućeno im je da budu privilegovan kupac električne energije, kao i to da Srbija u roku od 10 godina obezbedi, ako je potrebno, dodatno zemljište snabdeveno kompletnom infrastrukturom, i to bez naknade, piše ovaj portal.
CIK ukazuje da je javnost u Srbiji ostala uskraćena za podatak o tome šta je ko je i u kojoj meri ispoštovao ugovorne obaveze, odnosno šta je tačno dogovoreno pre osam godina.
"Ono što je, u međuvremenu, 'iscurilo' u javnost je da se država obavezala da svako novo radno mesto subvencioniše sa 9.000 evra. Takode, Fijat je debelo kasnio sa uplatom osnivačkog kapitala, pa je umesto u 2009. ceo iznos od 200 miliona evra zaokružio u 2012. Takođe, javnost nije znala, ako je to i bilo dogovoreno, da će se država 2011. zadužiti kod Evropske investicione banke (EIB) za oko 500 miliona evra pomoći Fijatu. Taj iznos predviđen je za proširenje kapaciteta fabrike, a za deo te pozajmice garancije je dala Republika Srbija", piše CIK.
Saradnik Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijević kaže za CIK da je ugovor sa Fijatom loš.
"On je očajan za Srbiju i odličan za Fijat. Srbija skuplja sredstva da bi platila rente koje će imati bogati vlasnici Fijata. Srbija skuplja novac da otplati kredit EIB od preko 460 miliona evra, zatim iz budžeta izdvaja novac za doprinose radnicima jer Fijat daje samo neto plate, dala im je besplatno zemljište i hale, subvencije od oko 10.000 evra za svako novo radno mesto...", nabraja Prokopijević dodajući da je jedina korist procvat Kragujevca, jer su otvorena nova radna mesta, došli su kooperanti, grad je zaživeo.
Međutim, dodaje on, jasno je da Italijani sada prete odlaskom.
"Najavom otpuštanja 900 radnika Fijat upozorava Srbiju da izađe sa novim predlogom saradnje ili će ugasiti fabriku", smatra on.
Iako naglašava da bi odlazak ovako velikog investitora bio udarac za našu zemlju, Prokopijević smatra da je bolje da se ta priča što pre okonča.
Uvaženi ekonomista Ljubomir Madžar, inače protivnik subvencionisanja investitora, u izjavi za CIK napominje da je Fijat od početka loše postavljen.
"Kada je u pitanju Fijat, u startu je loše postavljena politika poslovanja jer su tadašnje vlasti bile vođene izbornom motivacijom, a nisu brinule o koristi države. To je loš i nečist ugovor od starta. Odlazak Fijata mogao se predvideti od samog početka", smatra Madar.
