Ima li nade da ne pređu na komunikaciju preko nišana?
Ambasadori NATO zemalja sastali su se sa ruskim izaslanicima da objasne odluke donete na nedavnom samitu Alijanse i da pokušaju da smanje napetosti sa Moskvom.
Sastanak u sedištu NATO u Briselu usledio je posle prošlonedeljnog skupa šefova vlada i država NATO-a u Varšavi.
Tada su između ostalog vođe Alijanse, među kojima je bio i predsednik SAD Barak Obama odobrile jačanje saveznika najbližih Rusiji sa četiri nova multinacionalna bataljona za Poljsku i Baltičke države.
Prvobitna reakcija Moskve je bila negativna, ali obe strane su dobro prihvatile finsku ideju o tome kako da se smanje šanse za incidente između NATO-a i ruskih vojnih aviona u oblasti Baltičkog mora.
Holandska ambasadorka pri NATO Marjane Kvastenit rekla je da će na današnjem sastanku Saveta NATO-Rusija, prvom od aprila, takođe biti razmotrena situacija u Ukrajini i u Avganistanu.
Ona je na Twitteru objavila da je cilj sastanka da se "održi otvoren dijalog sa Rusijom, i pored razlika".
U zajedničkoj deklaraciji posle samita NATO u Varšavi Obama i drugi lideri oštro su optužili Rusiju za destabilizujuće akcije i politiku, navodeći pripajanje ukrajinskog poluostrva Krim, i kako su nazvali, provokativne aktivnosti blizu granica NATO-a, uključujući više kršenja vazdušnog prostora zemalja članica Alijanse.
Moskva je optužila NATO da jača svoje snage blizu Rusije i rekla da će učiniti šta treba da odbrani svoju teritoriju i svoje interese.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je u nedelju optužila NATO da satanizuje Rusiju i rekla da Alijansa živi u "zemlji čuda" kada zamišlja nepostojeću pretnju sa istoka.
Vrhovni komandant NATO, američki general Kertis Skaparoti, rekao novinarima u Varšavi da bi voleo da razgovara redovno sa ruskim generalima da smanji tenzije, ali da nije uspeo da uspostavi kontakt od kada je preuzeo komandu u maju.
"Rekli smo da smo transparentni i da smo spremni da razgovaramo, ali još nismo od njih dobili odgovor", rekao je Skaparoti.
