Upravo je završen prvi krug glasanja za najboljeg fudbalera u Evropi. Specijalni žiri UEFA (nema zvanične informacije da je sa predstavnikom Kosova proširen na 55 članova), izjasnio se pismenim putem o asovima koji su obeležili sezonu 2015/16.

Pokušajte na osnovu njegove Kolumne da zaključite za koga se opredelio. Ako uopšte postoji dilema.

...

Jednu stvar da se razumemo. Na poljančetu, jedan na jedan, Mesi bi se šalio sa Ronaldom. Ali, fudbal nije tenis.

Svaki izbor vodi u propast. Izaziva haos. Poligon mišljenja sa gomilom argumenata. Svi su u pravu. A odgovora nema...

Ko je najbolji? Šta se vrednuje? Da li je pošteno?

Može li se uopšte jednim običnim glasom izmeriti fudbalski genij.

Šta je merna jedinica? Neki "Pele"? Ili "Maradona"? Kao Njutn i Volt.

Koliko "Pelea" vredi Ronaldo? Da li je Mesi kvadratni koren iz "Maradone"?

I ključno pitanje: koliko bi "Zlatnih lopti" osvojili Pele i Maradona da su na snazi bili današnji kriterijumi?

Ovo je njegovo leto. Pustite ga da uživa. Zaslužio je.

Ništa mu više ne može pokvariti raspoloženje. Čak ni brutalan start Pajea. Ni pogrešna procena Klatenburga da je to najnormalniji pokušaj da se dođe do lopte. Ni leptir koji mu je sleteo na obraz u najnezgodnijem momentu finala.  

Kristijano Ronaldo, rasplakani heroj. Suze koje su čitavu planetu okrenule na portugalsku stranu. Bat krila i antipatija postaje simpatija. Omraženi narcis izrasta u idola.

Neće leptir na svakoga. Zašto nije sleteo na leđa Vilijama Karvalja? Ili na ruku Bleza Matudija? Glavu Adrijena Silve?

Upamtite, leptire privlači svetlost. Bljesak u tami. Zrak sunca na tavanu prašine. Tračak nade da je fudbal i dalje u vlasništvu virtuoza. Van domašaja šablona i taktike.

Nije osvojio samo duplu krunu ove sezone. Trofejima Lige šampiona i Evropskog prvenstva, dodaće i dva najprestižnija individualna priznanja. Sve je jasno posle pariskog finala.

Prvi put od kako je Platini uveo nagradu, Portugalac će ušetati u Grimaldi forum bez bojazni za konačan epilog. Sa širokim osmehom punim samopouzdanja. Neće drhtati na bini u iščekivanju zvanične odluke.

Daleko od toga da je briljirao u Francuskoj. Naprotiv. Čak sa epizodnom ulogom na pojedinim mečevima. U senci Renata Sančeza, preporođenog Nanija i svog "pobratima" Kvarežme.

Pardon. I Pepea. Taj arogantni đavo koji iritira i folira u dresu Reala, pretvorio se u Santoševog anđela pobede.

Nepokolebljiv i autoritativan. Uvek za korak ispred. Za sekund pre. Za glavu iznad. Veštiji, brži i viši od svih. Sa mudrom odlukom u najkritičnijem trenutku meča.

Štaviše, jedini uz Ronalda u društvu odabranih. Član galerije velikana koji su iste godine osvajali Ligu šampiona i Evropsko prvenstvo. Rame uz rame sa Luisom Suarezom (Špancem, ne Urugvajcem), Toresom, Matom, van Brukelenom, Kumanom, van Erleom, Vanenburgom, Karembeom i Anelkom.

Koga više zanima što je Portugal samo jednom pobedio u regularnih 90 minuta i osvojio titulu. Pamte se isključivo pobednici. Za desetak godina, ko će se sećati trostrukog vođstva Mađara. Izjednačujućeg gola Islanda. Perišićeve stative. Gola Levandovskog. Zicera Žinjaka u 92. minutu.

Anale će krasiti fotografije slavljeničkog transa. Pehar i konfete. Crvene i zelene. Vodeni mlaz u istim bojama na lisabonskoj pisti po povratku junaka iz Pariza.

Možda će neko tek podsetiti da su bili treći u grupi. Iza Islanda i Mađarske. Da je Ronaldo promašio penal protiv Austrije. Da su se provukli kroz iglene uši.

U redu. Da li to Špance i Nemce čini šampionima? Vraća osmeh na lica francuskih legionara? Abolira Engleze od još jedne sramote?

Portugalci su evropski šampioni. To im niko ne može oduzeti. Pogledajte TOP 10 golova Evropskog prvenstva. Dva su delo tog "bledog" Ronalda.

Preciznije, remek dela. Štikla protiv Mađarske. Projektil "zemlja-vazduh" protiv Velsa. Skače 7 centimetara više od prosečnog odraza NBA lige! Atleta.

"Nikada u karijeri nisam sarađivao sa takvim profesionalcem", istu rečenicu izgovaraju Murinjo, Ferguson i Anćeloti! Kraj. Nema dalje.  

Sve može da mu se zameri. Klasa i karakter nikako. Pa ljudi moji, on je vodio utakmicu umesto Santoša. Skakao pored aut linije i delio savete. Poslao Edera na teren i rekao mu da će dati gol.

Smeši mu se drugi trofej za najboljeg igrača u Evropi. Izjednačiće skor sa Mesijem (2:2).

Na drugima je da se poređaju iza. Kako ko želi. Grizman je već viđen među trojicom finalista. Bez ikakvih izgleda za konačan trijumf. Falio mu je samo završni udarac. Protiv Reala i protiv Portugala. U Milanu se isprečila stativa, u Parizu Rui Patrisio.

"Sve je gotovo. Ronaldo je zaslužio UEFA i FIFA priznanje", objektivno priznaje francuski as i nagoveštava epilog još jedne trke. I "Zlatna lopta" će na Madeiru. Četvrta.  

Sve sluti na ubedljivu pobedu Portugalca. Možda i ubedljiviju od Mesijeve prošle godine.

Argentinac je daleko od bisa. Doživeo je novi fijasko sa reprezentacijom. Nebu pod oblake, sa 11 metara u penal seriji protiv Čilea. Paradigma prokletstva koje traje od kako je zakoračio na veliku scenu.

Omladinsko prvenstvo sveta i zlatna olimpijska medalja. Lovori sa kojima ne može na crtu Maradoni. Pele je definitivno u pravu. "Pulće" nema harizmu da bude lider na terenu. Zato se i oprostio sa 29.

Poput razmaženog deteta. Naljutio se zbog poraza i poručio da ne može više. "Odoh kući i nosim loptu sa sobom".

Dijego bi do pedesete jurio svetsku titulu. Da je nije osvojio u Meksiku. Eto ključne razlike između dva genija.

Bez obzira, Mesiju ne gine pobednički podijum. Ruku na srce, izgledaće veoma čudno na poslednjem stepeniku. Kao štrumpf.

Možda ga baš zato prepusti prijatelju iz Barselone. Samo kojem?

Luis Suarez (Urugvajac, a ne Španac) briljantan u španskom prvenstvu. Kanibal. Na Kopa Amerika zaratio sa Oskarom Taberezom, što će ga koštati ogromnog broja poena.

Nejmar, takođe sa hendikepom. Barsa ga je pustila samo u Rio, koji se ne uzima u obzir prilikom glasanja za UEFA priznanje.

A golmani? Samo jedan. Večni. Neuništivi.

Ponovo "Il Grande Bufon" na trijumfalnom pohodu Juventusa ka Skudetu. Petom uzastopnom.

Kada je torinski klub posle 10. kola bio tek 13. na tabeli, provalio je nogom vrata svlačionice i zaurlao na saigrače: "Momci, nemam nameru da glumim klovna u ovim godinama. Ili se uozbiljite ili da se rastajemo polako".

Uff, kako su se uozbiljili...

U narednih 26 utakmica, 25 pobeda. Tortura. Nastavio je u istom stilu na Europeu. Bravura ispred Pikea u 90. minutu, vredi duplo više od golova Kjelinija i Pelea.

Ostaje samo jedna mrlja. Morao je da zaustavi bar neki nemački penal kada se lomio rezultat. A skoro svaki je imao na ruci. Zato je i plakao.

Suze kao lajt motiv prvenstva u Francuskoj. Jecao je i Barzalji posle poraza u Bordou. Srna tokom himne, Modrić na kraju meča sa Portugalom.

Definitivno, Ronaldov plač ima posebnu težinu. Sa leptirom na obrazu. U potrazi za bljeskom. Uličnom svetiljkom što svetslost baca u krug:

"Crni leptiru, beži u noć, jutro sačekaj, svetlost će doć'!"

DOSADAŠNJ POBEDNICI:

2011        Leo MESI (Barselona/Argentina)

2012        Andres INIJESTA (Barselona/Španija)

2013        Frank RIBERI (Bajern/Francuska)

2014        Kristijano RONALDO (Real Madrid/Portugal)

2015        Leo MESI (Barselona/Španija)

Upravo je završen prvi krug glasanja za najboljeg fudbalera u Evropi. Specijalni žiri UEFA (nema zvanične informacije da je sa predstavnikom Kosova proširen na 55 članova), izjasnio se pismenim putem o asovima koji su obeležili sezonu 2015/16.

Pokušajte na osnovu njegove Kolumne da zaključite za koga se opredelio. Ako uopšte postoji dilema.

...

Jednu stvar da se razumemo. Na poljančetu, jedan na jedan, Mesi bi se šalio sa Ronaldom. Ali, fudbal nije tenis.

Svaki izbor vodi u propast. Izaziva haos. Poligon mišljenja sa gomilom argumenata. Svi su u pravu. A odgovora nema...

Ko je najbolji? Šta se vrednuje? Da li je pošteno?

Može li se uopšte jednim običnim glasom izmeriti fudbalski genij.

Šta je merna jedinica? Neki "Pele"? Ili "Maradona"? Kao Njutn i Volt.

Koliko "Pelea" vredi Ronaldo? Da li je Mesi kvadratni koren iz "Maradone"?

I ključno pitanje: koliko bi "Zlatnih lopti" osvojili Pele i Maradona da su na snazi bili današnji kriterijumi?

Ovo je njegovo leto. Pustite ga da uživa. Zaslužio je.

Ništa mu više ne može pokvariti raspoloženje. Čak ni brutalan start Pajea. Ni pogrešna procena Klatenburga da je to najnormalniji pokušaj da se dođe do lopte. Ni leptir koji mu je sleteo na obraz u najnezgodnijem momentu finala.  

Kristijano Ronaldo, rasplakani heroj. Suze koje su čitavu planetu okrenule na portugalsku stranu. Bat krila i antipatija postaje simpatija. Omraženi narcis izrasta u idola.

Neće leptir na svakoga. Zašto nije sleteo na leđa Vilijama Karvalja? Ili na ruku Bleza Matudija? Glavu Adrijena Silve?

Upamtite, leptire privlači svetlost. Bljesak u tami. Zrak sunca na tavanu prašine. Tračak nade da je fudbal i dalje u vlasništvu virtuoza. Van domašaja šablona i taktike.

Nije osvojio samo duplu krunu ove sezone. Trofejima Lige šampiona i Evropskog prvenstva, dodaće i dva najprestižnija individualna priznanja. Sve je jasno posle pariskog finala.

Prvi put od kako je Platini uveo nagradu, Portugalac će ušetati u Grimaldi forum bez bojazni za konačan epilog. Sa širokim osmehom punim samopouzdanja. Neće drhtati na bini u iščekivanju zvanične odluke.

Daleko od toga da je briljirao u Francuskoj. Naprotiv. Čak sa epizodnom ulogom na pojedinim mečevima. U senci Renata Sančeza, preporođenog Nanija i svog "pobratima" Kvarežme.

Pardon. I Pepea. Taj arogantni đavo koji iritira i folira u dresu Reala, pretvorio se u Santoševog anđela pobede.

Nepokolebljiv i autoritativan. Uvek za korak ispred. Za sekund pre. Za glavu iznad. Veštiji, brži i viši od svih. Sa mudrom odlukom u najkritičnijem trenutku meča.

Štaviše, jedini uz Ronalda u društvu odabranih. Član galerije velikana koji su iste godine osvajali Ligu šampiona i Evropsko prvenstvo. Rame uz rame sa Luisom Suarezom (Špancem, ne Urugvajcem), Toresom, Matom, van Brukelenom, Kumanom, van Erleom, Vanenburgom, Karembeom i Anelkom.

Koga više zanima što je Portugal samo jednom pobedio u regularnih 90 minuta i osvojio titulu. Pamte se isključivo pobednici. Za desetak godina, ko će se sećati trostrukog vođstva Mađara. Izjednačujućeg gola Islanda. Perišićeve stative. Gola Levandovskog. Zicera Žinjaka u 92. minutu.

Anale će krasiti fotografije slavljeničkog transa. Pehar i konfete. Crvene i zelene. Vodeni mlaz u istim bojama na lisabonskoj pisti po povratku junaka iz Pariza.

Možda će neko tek podsetiti da su bili treći u grupi. Iza Islanda i Mađarske. Da je Ronaldo promašio penal protiv Austrije. Da su se provukli kroz iglene uši.

U redu. Da li to Špance i Nemce čini šampionima? Vraća osmeh na lica francuskih legionara? Abolira Engleze od još jedne sramote?

Portugalci su evropski šampioni. To im niko ne može oduzeti. Pogledajte TOP 10 golova Evropskog prvenstva. Dva su delo tog "bledog" Ronalda.

Preciznije, remek dela. Štikla protiv Mađarske. Projektil "zemlja-vazduh" protiv Velsa. Skače 7 centimetara više od prosečnog odraza NBA lige! Atleta.

"Nikada u karijeri nisam sarađivao sa takvim profesionalcem", istu rečenicu izgovaraju Murinjo, Ferguson i Anćeloti! Kraj. Nema dalje.  

Sve može da mu se zameri. Klasa i karakter nikako. Pa ljudi moji, on je vodio utakmicu umesto Santoša. Skakao pored aut linije i delio savete. Poslao Edera na teren i rekao mu da će dati gol.

Smeši mu se drugi trofej za najboljeg igrača u Evropi. Izjednačiće skor sa Mesijem (2:2).

Na drugima je da se poređaju iza. Kako ko želi. Grizman je već viđen među trojicom finalista. Bez ikakvih izgleda za konačan trijumf. Falio mu je samo završni udarac. Protiv Reala i protiv Portugala. U Milanu se isprečila stativa, u Parizu Rui Patrisio.

"Sve je gotovo. Ronaldo je zaslužio UEFA i FIFA priznanje", objektivno priznaje francuski as i nagoveštava epilog još jedne trke. I "Zlatna lopta" će na Madeiru. Četvrta.  

Sve sluti na ubedljivu pobedu Portugalca. Možda i ubedljiviju od Mesijeve prošle godine.

Argentinac je daleko od bisa. Doživeo je novi fijasko sa reprezentacijom. Nebu pod oblake, sa 11 metara u penal seriji protiv Čilea. Paradigma prokletstva koje traje od kako je zakoračio na veliku scenu.

Omladinsko prvenstvo sveta i zlatna olimpijska medalja. Lovori sa kojima ne može na crtu Maradoni. Pele je definitivno u pravu. "Pulće" nema harizmu da bude lider na terenu. Zato se i oprostio sa 29.

Poput razmaženog deteta. Naljutio se zbog poraza i poručio da ne može više. "Odoh kući i nosim loptu sa sobom".

Dijego bi do pedesete jurio svetsku titulu. Da je nije osvojio u Meksiku. Eto ključne razlike između dva genija.

Bez obzira, Mesiju ne gine pobednički podijum. Ruku na srce, izgledaće veoma čudno na poslednjem stepeniku. Kao štrumpf.

Možda ga baš zato prepusti prijatelju iz Barselone. Samo kojem?

Luis Suarez (Urugvajac, a ne Španac) briljantan u španskom prvenstvu. Kanibal. Na Kopa Amerika zaratio sa Oskarom Taberezom, što će ga koštati ogromnog broja poena.

Nejmar, takođe sa hendikepom. Barsa ga je pustila samo u Rio, koji se ne uzima u obzir prilikom glasanja za UEFA priznanje.

A golmani? Samo jedan. Večni. Neuništivi.

Ponovo "Il Grande Bufon" na trijumfalnom pohodu Juventusa ka Skudetu. Petom uzastopnom.

Kada je torinski klub posle 10. kola bio tek 13. na tabeli, provalio je nogom vrata svlačionice i zaurlao na saigrače: "Momci, nemam nameru da glumim klovna u ovim godinama. Ili se uozbiljite ili da se rastajemo polako".

Uff, kako su se uozbiljili...

U narednih 26 utakmica, 25 pobeda. Tortura. Nastavio je u istom stilu na Europeu. Bravura ispred Pikea u 90. minutu, vredi duplo više od golova Kjelinija i Pelea.

Ostaje samo jedna mrlja. Morao je da zaustavi bar neki nemački penal kada se lomio rezultat. A skoro svaki je imao na ruci. Zato je i plakao.

Suze kao lajt motiv prvenstva u Francuskoj. Jecao je i Barzalji posle poraza u Bordou. Srna tokom himne, Modrić na kraju meča sa Portugalom.

Definitivno, Ronaldov plač ima posebnu težinu. Sa leptirom na obrazu. U potrazi za bljeskom. Uličnom svetiljkom što svetslost baca u krug:

"Crni leptiru, beži u noć, jutro sačekaj, svetlost će doć'!"

DOSADAŠNJ POBEDNICI:

2011        Leo MESI (Barselona/Argentina)

2012        Andres INIJESTA (Barselona/Španija)

2013        Frank RIBERI (Bajern/Francuska)

2014        Kristijano RONALDO (Real Madrid/Portugal)

2015        Leo MESI (Barselona/Španija)

Upravo je završen prvi krug glasanja za najboljeg fudbalera u Evropi. Specijalni žiri UEFA (nema zvanične informacije da je sa predstavnikom Kosova proširen na 55 članova), izjasnio se pismenim putem o asovima koji su obeležili sezonu 2015/16.

Pokušajte na osnovu njegove Kolumne da zaključite za koga se opredelio. Ako uopšte postoji dilema.

...

Jednu stvar da se razumemo. Na poljančetu, jedan na jedan, Mesi bi se šalio sa Ronaldom. Ali, fudbal nije tenis.

Svaki izbor vodi u propast. Izaziva haos. Poligon mišljenja sa gomilom argumenata. Svi su u pravu. A odgovora nema...

Ko je najbolji? Šta se vrednuje? Da li je pošteno?

Može li se uopšte jednim običnim glasom izmeriti fudbalski genij.

Šta je merna jedinica? Neki "Pele"? Ili "Maradona"? Kao Njutn i Volt.

Koliko "Pelea" vredi Ronaldo? Da li je Mesi kvadratni koren iz "Maradone"?

I ključno pitanje: koliko bi "Zlatnih lopti" osvojili Pele i Maradona da su na snazi bili današnji kriterijumi?

Ovo je njegovo leto. Pustite ga da uživa. Zaslužio je.

Ništa mu više ne može pokvariti raspoloženje. Čak ni brutalan start Pajea. Ni pogrešna procena Klatenburga da je to najnormalniji pokušaj da se dođe do lopte. Ni leptir koji mu je sleteo na obraz u najnezgodnijem momentu finala.  

Kristijano Ronaldo, rasplakani heroj. Suze koje su čitavu planetu okrenule na portugalsku stranu. Bat krila i antipatija postaje simpatija. Omraženi narcis izrasta u idola.

Neće leptir na svakoga. Zašto nije sleteo na leđa Vilijama Karvalja? Ili na ruku Bleza Matudija? Glavu Adrijena Silve?

Upamtite, leptire privlači svetlost. Bljesak u tami. Zrak sunca na tavanu prašine. Tračak nade da je fudbal i dalje u vlasništvu virtuoza. Van domašaja šablona i taktike.

Nije osvojio samo duplu krunu ove sezone. Trofejima Lige šampiona i Evropskog prvenstva, dodaće i dva najprestižnija individualna priznanja. Sve je jasno posle pariskog finala.

Prvi put od kako je Platini uveo nagradu, Portugalac će ušetati u Grimaldi forum bez bojazni za konačan epilog. Sa širokim osmehom punim samopouzdanja. Neće drhtati na bini u iščekivanju zvanične odluke.

Daleko od toga da je briljirao u Francuskoj. Naprotiv. Čak sa epizodnom ulogom na pojedinim mečevima. U senci Renata Sančeza, preporođenog Nanija i svog "pobratima" Kvarežme.

Pardon. I Pepea. Taj arogantni đavo koji iritira i folira u dresu Reala, pretvorio se u Santoševog anđela pobede.

Nepokolebljiv i autoritativan. Uvek za korak ispred. Za sekund pre. Za glavu iznad. Veštiji, brži i viši od svih. Sa mudrom odlukom u najkritičnijem trenutku meča.

Štaviše, jedini uz Ronalda u društvu odabranih. Član galerije velikana koji su iste godine osvajali Ligu šampiona i Evropsko prvenstvo. Rame uz rame sa Luisom Suarezom (Špancem, ne Urugvajcem), Toresom, Matom, van Brukelenom, Kumanom, van Erleom, Vanenburgom, Karembeom i Anelkom.

Koga više zanima što je Portugal samo jednom pobedio u regularnih 90 minuta i osvojio titulu. Pamte se isključivo pobednici. Za desetak godina, ko će se sećati trostrukog vođstva Mađara. Izjednačujućeg gola Islanda. Perišićeve stative. Gola Levandovskog. Zicera Žinjaka u 92. minutu.

Anale će krasiti fotografije slavljeničkog transa. Pehar i konfete. Crvene i zelene. Vodeni mlaz u istim bojama na lisabonskoj pisti po povratku junaka iz Pariza.

Možda će neko tek podsetiti da su bili treći u grupi. Iza Islanda i Mađarske. Da je Ronaldo promašio penal protiv Austrije. Da su se provukli kroz iglene uši.

U redu. Da li to Špance i Nemce čini šampionima? Vraća osmeh na lica francuskih legionara? Abolira Engleze od još jedne sramote?

Portugalci su evropski šampioni. To im niko ne može oduzeti. Pogledajte TOP 10 golova Evropskog prvenstva. Dva su delo tog "bledog" Ronalda.

Preciznije, remek dela. Štikla protiv Mađarske. Projektil "zemlja-vazduh" protiv Velsa. Skače 7 centimetara više od prosečnog odraza NBA lige! Atleta.

"Nikada u karijeri nisam sarađivao sa takvim profesionalcem", istu rečenicu izgovaraju Murinjo, Ferguson i Anćeloti! Kraj. Nema dalje.  

Sve može da mu se zameri. Klasa i karakter nikako. Pa ljudi moji, on je vodio utakmicu umesto Santoša. Skakao pored aut linije i delio savete. Poslao Edera na teren i rekao mu da će dati gol.

Smeši mu se drugi trofej za najboljeg igrača u Evropi. Izjednačiće skor sa Mesijem (2:2).

Na drugima je da se poređaju iza. Kako ko želi. Grizman je već viđen među trojicom finalista. Bez ikakvih izgleda za konačan trijumf. Falio mu je samo završni udarac. Protiv Reala i protiv Portugala. U Milanu se isprečila stativa, u Parizu Rui Patrisio.

"Sve je gotovo. Ronaldo je zaslužio UEFA i FIFA priznanje", objektivno priznaje francuski as i nagoveštava epilog još jedne trke. I "Zlatna lopta" će na Madeiru. Četvrta.  

Sve sluti na ubedljivu pobedu Portugalca. Možda i ubedljiviju od Mesijeve prošle godine.

Argentinac je daleko od bisa. Doživeo je novi fijasko sa reprezentacijom. Nebu pod oblake, sa 11 metara u penal seriji protiv Čilea. Paradigma prokletstva koje traje od kako je zakoračio na veliku scenu.

Omladinsko prvenstvo sveta i zlatna olimpijska medalja. Lovori sa kojima ne može na crtu Maradoni. Pele je definitivno u pravu. "Pulće" nema harizmu da bude lider na terenu. Zato se i oprostio sa 29.

Poput razmaženog deteta. Naljutio se zbog poraza i poručio da ne može više. "Odoh kući i nosim loptu sa sobom".

Dijego bi do pedesete jurio svetsku titulu. Da je nije osvojio u Meksiku. Eto ključne razlike između dva genija.

Bez obzira, Mesiju ne gine pobednički podijum. Ruku na srce, izgledaće veoma čudno na poslednjem stepeniku. Kao štrumpf.

Možda ga baš zato prepusti prijatelju iz Barselone. Samo kojem?

Luis Suarez (Urugvajac, a ne Španac) briljantan u španskom prvenstvu. Kanibal. Na Kopa Amerika zaratio sa Oskarom Taberezom, što će ga koštati ogromnog broja poena.

Nejmar, takođe sa hendikepom. Barsa ga je pustila samo u Rio, koji se ne uzima u obzir prilikom glasanja za UEFA priznanje.

A golmani? Samo jedan. Večni. Neuništivi.

Ponovo "Il Grande Bufon" na trijumfalnom pohodu Juventusa ka Skudetu. Petom uzastopnom.

Kada je torinski klub posle 10. kola bio tek 13. na tabeli, provalio je nogom vrata svlačionice i zaurlao na saigrače: "Momci, nemam nameru da glumim klovna u ovim godinama. Ili se uozbiljite ili da se rastajemo polako".

Uff, kako su se uozbiljili...

U narednih 26 utakmica, 25 pobeda. Tortura. Nastavio je u istom stilu na Europeu. Bravura ispred Pikea u 90. minutu, vredi duplo više od golova Kjelinija i Pelea.

Ostaje samo jedna mrlja. Morao je da zaustavi bar neki nemački penal kada se lomio rezultat. A skoro svaki je imao na ruci. Zato je i plakao.

Suze kao lajt motiv prvenstva u Francuskoj. Jecao je i Barzalji posle poraza u Bordou. Srna tokom himne, Modrić na kraju meča sa Portugalom.

Definitivno, Ronaldov plač ima posebnu težinu. Sa leptirom na obrazu. U potrazi za bljeskom. Uličnom svetiljkom što svetslost baca u krug:

"Crni leptiru, beži u noć, jutro sačekaj, svetlost će doć'!"

DOSADAŠNJ POBEDNICI:

2011        Leo MESI (Barselona/Argentina)

2012        Andres INIJESTA (Barselona/Španija)

2013        Frank RIBERI (Bajern/Francuska)

2014        Kristijano RONALDO (Real Madrid/Portugal)

2015        Leo MESI (Barselona/Španija)